Jabuke poskupele 37,1 odsto, trešnje čak 116,9 odsto, dok su limun i mandarine zabeležili rast od 30,1 i 21,1 odsto
Republički zavod za statistiku saopštio je da je rast cena voća u Srbiji u 2025. godini iznosio 18,7 odsto, što je bio ključni faktor povećanja potrošačkih cena, koje su na godišnjem nivou porasle u proseku 3,8 odsto. Najveći uticaj na ovu dinamiku imalo je poskupljenje jabuka od 37,1 odsto, dok su trešnje zabeležile izuzetno visok rast od 116,9 odsto.
Prema podacima iz publikacije “Trendovi IV kvartal”, na povećanje cena voća najviše su uticali pad prinosa, procenjen na 26 do 27 odsto u odnosu na 2024. godinu, česte pojave ranih prolećnih mrazeva i suše tokom vegetacionog perioda, kao i rast troškova proizvodnje usled viših cena energenata, zaštitnih sredstava i radne snage. Ovi faktori su značajno podigli prag isplativosti za voćare.
Pored domaćih uslova, rast cena jabuka dodatno je podstaknut povećanjem cena na svetskom tržištu i boljim plasmanom na novim izvoznim tržištima, kao što su Bliski istok i Ujedinjeni Arapski Emirati, što je uticalo na manju ponudu i veće cene u Srbiji.
Rast cena citrusnog voća imao je takođe značajan uticaj: limun je poskupeo 30,1 odsto, a mandarine 21,1 odsto. Zbog globalne nestašice, suše i bakterijskih infekcija na velikim svetskim plantažama, kao i slabijeg roda u Evropi, limun je uvožen iz udaljenih regiona poput Argentine, što je prodajnu cenu povećalo za 30 do 40 odsto zbog visokih troškova prevoza.
Trešnje su u 2025. godini poskupele čak 116,9 odsto, pre svega zbog kasnih mrazeva i grada tokom proleća, što je desetkovalo rod u ključnim regionima i dovelo do veoma ograničene ponude na pijacama uz visoku početnu cenu. Voćari koji su uspeli da sačuvaju deo roda imali su i veće troškove agrotehnike i zaštite. Slični faktori doprineli su i rastu cena breskvi, koje su poskupele 51,5 odsto.
Cena bezalkoholnih pića porasla je 11,6 odsto, najviše zbog povećanja cene mlevene kafe za 25,9 odsto, koja je učestvovala sa 69,6 odsto u ukupnoj godišnjoj promeni cene ove grupe. Uzrok je nepovoljna situacija na svetskim plantažama u Brazilu i Vijetnamu, usklađivanje domaćih akciza od 1. februara, rekordne cene na svetskim berzama i rast troškova energenata.
Duvan je poskupeo 6,7 odsto, čineći 66,7 odsto ukupne međugodišnje stope rasta cene grupe alkoholnih pića i duvana. Ključni razlog je primena novog akciznog kalendara od 1. februara 2025. godine i veće oporezivanje nesagorevajućeg duvana i tečnosti za elektronske cigarete, što je deo šire strategije za rast poreza do 2030. godine.
Cene lekova i medicinskih usluga porasle su 5,2 odsto, pretežno zbog administrativnih odluka, rasta operativnih troškova u lancu snabdevanja i globalnih tržišnih kretanja.
Komunalne usluge poskupele su za 13,6 odsto, pre svega zbog rasta cene snabdevanja vodom od 12,1 odsto, što je posledica rasta cena energenata, materijala za održavanje mreže, hemikalija za preradu, povećanja minimalne cene rada od januara 2025. i investicija u infrastrukturu.
