Kevin Vorš dobio 14-godišnji mandat, procedura za predsednika Federalnih rezervi pokrenuta usred pritisaka na kamatne stope

Američki Senat potvrdio je 13. maja 2026. imenovanje Kevina Vorša na 14-godišnji mandat guvernera Federalnih rezervi, sa 51 glasom ‘za’ i 45 ‘protiv’, dok je jedan demokratski senator podržao republikansku većinu, prenose izvori. Istovremeno je pokrenuta procedura za potvrdu Vorša na poziciju predsednika Federalnih rezervi, pošto mandat aktuelnog guvernera Džeroma Pauela ističe ove nedelje.

Vorš, bivši guverner FED-a i finansijski stručnjak, mogao bi da preuzme vođstvo američke centralne banke u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa pojačava pritisak za ubrzanje smanjenja kamatnih stopa. Istovremeno, u javnosti raste zabrinutost zbog mogućih političkih i administrativnih uticaja na nezavisnost Federalnih rezervi.

Vorš je najavio reorganizaciju monetarne politike i bližu koordinaciju sa vladom ako preuzme mesto predsednika Feda. Rast cena nafte i inflatorni pritisci dodatno komplikuju odluke o kamatnim stopama, dok tržišta procenjuju mogućnost njihovog povećanja do kraja godine.

Prvi sastanak Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) pod predsedavanjem Kevina Vorša zakazan je za sredinu juna. Prema izveštajima, odluka Senata dolazi u periodu intenzivnih debata o budućoj strategiji monetarne politike SAD.

Nemački proizvođač automobila izlazi iz direktne prodaje u Berlinu, otpremnine do 30.000 evra ponuđene zaposlenima

Mercedes-Benz, nemački proizvođač automobila, prodao je svih sedam svojih izložbenih salona u Berlinu kanadskom preduzetniku Kuldipu Bilanu, čime oko 1.500 zaposlenih prelazi pod novog vlasnika. Ova transakcija je deo šire strategije kompanije da se povuče iz direktne prodaje vozila u nemačkoj prestonici, potvrđeno je iz izvora iz poslovnih krugova.

Prema dostupnim informacijama, prodaja uključuje filijale u Špandauu i Marijenfeldeu, a zaposleni su o postignutom sporazumu obavešteni putem imejla. Ponuda upućena radnicima sadrži mogućnost novčane nadoknade ili garanciju za zadržavanje posla u trajanju od godinu dana, nakon čega bi trenutni ugovori bili raskinuti i potpisani novi pod uslovima novog vlasnika. U većini slučajeva, otpremnine za zaposlene dostižu iznos do 30.000 evra (oko 3,5 miliona dinara po trenutnom kursu).

Očekuje se da će biti održan ključni sastanak zaposlenih na kojem će biti razmatrane dalje opcije i detalji procesa prelaska. Prema izvorima, još uvek nije poznato u kojoj meri će novi vlasnik poštovati postojeće sporazume o platama i uslovima rada, što izaziva zabrinutost među zaposlenima.

Ova odluka deo je šire strategije Mercedes-Benza, koji planira da proda dilerske centre i u drugim nemačkim gradovima, uključujući Hamburg, Minhen i region Rajna-Rur. Ukupno bi ovakve promene mogle da utiču na oko 8.000 radnih mesta u Nemačkoj.

Podsećamo, zaposleni u berlinskim salonima Mercedes-Benza prethodne dve godine pokušavali su da spreče ovu prodaju, ali uprkos njihovim naporima, transakcija je realizovana. Očekuje se da će naredni dani biti ključni za dalji status zaposlenih i budućnost prodajne mreže ovog proizvođača u Nemačkoj.

Donald Tramp vodi izvršne direktore poput Ilona Maska, Tima Kuka i Džensena Huanga na prvu predsedničku posetu Pekingu posle 10 godina

Delegacija Sjedinjenih Američkih Država, koju predvodi predsednik Donald Tramp, sastavljena je od ukupno 17 izvršnih direktora i poslovnih lidera iz sektora tehnologije, finansija, avio-industrije, biotehnologije i proizvodnje, a na zvaničnoj poseti Kini očekuje ih sastanak sa predsednikom Si Đinpingom. Među najistaknutijim imenima u delegaciji nalaze se Ilon Mask (Tesla i SpaceX), Tim Kuk (Apple), Leri Fink (BlackRock), Dina Pauel Mekormak (Meta), Keli Ortberg (Boeing), Rajan Meknerni (Visa), Stiven Švarcman (Blackstone) i Majkl Mibah (Mastercard).

Generalni direktor kompanije Nvidia, Džensen Huang, iako nije bio na početnom spisku, viđen je kako se ukrcava u predsednički avion “Air Force One” tokom zaustavljanja na Aljasci. Portparol Nvidije potvrdio je za BBC da Huang prisustvuje samitu na poziv predsednika Trampa “kako bi podržao Ameriku i ciljeve administracije”.

Poluprovodnici i veštačka inteligencija izdvojeni su kao ključna sporna pitanja u odnosima Vašingtona i Pekinga, uz američka ograničenja izvoza naprednih čipova i kineske napore da smanji zavisnost od američke tehnologije. Prema navodima BBC-ja, Trampova poseta Kini predstavlja prvu posetu jednog američkog predsednika Pekingu nakon gotovo 10 godina.

Glavna tema razgovora dvojice lidera biće rat SAD i Izraela sa Iranom. Očekuje se da će Tramp zatražiti od Kine da izvrši pritisak na Teheran radi postizanja sporazuma o okončanju sukoba, dok Peking ima za cilj stabilizaciju energetskih tržišta i zaštitu globalne trgovine, navodi BBC.