Prosečna radna nedelja u Srbiji iznosi 40,6 sati, dok je u Evropskoj uniji 35,9 sati prema podacima za 2025. godinu
Zaposleni u Srbiji rade prosečno 40,6 sati nedeljno, što je za 4,7 sati više nego u Evropskoj uniji, gde je prosečna radna nedelja tokom 2025. iznosila 35,9 sati, pokazuju podaci Evrostata. U regionu, duže od toga radi se samo u Bosni i Hercegovini (40,9 sati) i Turskoj (42,4 sata). Sindikati i poslodavci u Srbiji ističu da je trend skraćivanja radnog vremena sve izraženiji na Zapadu i da više nije pitanje da li će, već kada će doći do promena i kod nas.
U Sloveniji, radnici stariji od 58 godina ili oni sa više od 35 godina staža od 1. januara imaju pravo da biraju između šestočasovnog radnog dana, slobodnog petka ili produženog vikenda. Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da benefiti skraćenja radnog vremena uključuju veću efikasnost i produktivnost, kao i bolji balans između posla i privatnog života. On ocenjuje: „Živimo u novoj eri veštačke inteligencije. Neverovatno je da ne dođe do skraćivanja radnog vremena, jer za tako dugim radom više nema potrebe. Benefiti su ogromni, kako za pojedinca, tako i za preduzeće.“
Radojević dodaje da su iskustva kompanija sa četvorodnevnom radnom nedeljom pozitivna, jer su zaposleni odmorniji i zadovoljniji, što direktno utiče na veću produktivnost. On ističe da nije pitanje da li će radno vreme biti skraćeno, već kada će se to dogoditi, s obzirom da je Evropa već započela taj proces.
Iz Unije poslodavaca Srbije poručuju da cilj nije da se za kraće vreme radi više, već da zaposleni stvaraju veću vrednost uz bolji kvalitet života. Andreja Brkić navodi: „U Srbiji je potrebno povećati produktivnost kroz ulaganja u tehnologiju, digitalizaciju procesa, unapređenje organizacije rada i razvoj veština zaposlenih. Do toga se dolazi kada su radnici zadovoljniji, kada postoji kvalitetniji menadžment, bolja organizacija i veći stepen automatizacije rada.“
Brkić dodaje da ni poslodavcima ne odgovara predugo radno vreme, jer tada radnici postaju umorni i demotivisani. „Cilj nije manje rada, već veća produktivnost. Poslodavci ne žele da radnici provode više vremena na poslu, već da budu efikasniji i zadovoljniji. Produktivnost je sada pitanje tehnologije, organizacije rada i investicija“, zaključuje Brkić.
