Najveći korisnik subvencija Infrastruktura železnice Srbije sa 17,9 milijardi dinara, udeo podsticaja 2,5 odsto budžetskih rashoda

U 2025. godini 27 strateških državnih preduzeća u Srbiji subvencionisano je sa ukupno 63,6 milijardi dinara, što iznosi oko 542 miliona evra. Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2027. godinu, isplaćene subvencije predstavljale su 2,5 odsto ukupnih rashoda državnog budžeta.

Najveći iznos subvencija dobila je Infrastruktura železnice Srbije, kojoj je za upravljanje infrastrukturom dodeljeno 17,9 milijardi dinara. Na drugom mestu nalazi se kompanija Putevi Srbije sa 17,3 milijarde dinara, dok je PEU Resavica primila 6,4 milijarde dinara. Na četvrtom mestu po iznosu subvencija je Srbijavoz sa 5,3 milijarde dinara.

U Fiskalnoj strategiji posebno se ističe da su značajna sredstva izdvojena i za Elektromrežu Srbije, kojoj je za projekat BeoGrid dodeljeno ukupno 4,5 milijardi dinara. Preostalih 12,1 milijardi dinara odnosi se na subvencije za ostalih 22 državna preduzeća koja su tokom 2025. godine dobila državne podsticaje.

Najveći deo ovih sredstava državna preduzeća koriste za kapitalne projekte, dok deo kompanija koristi subvencije i za održavanje tekuće likvidnosti. Prema navodima iz Fiskalne strategije, učešće isplaćenih subvencija u ukupnim rashodima budžeta se iz godine u godinu kreće oko tri procenta.

Izvor podseća da je Infrastruktura železnice Srbije investitor na projektu rekonstrukcije železnice, tokom kojeg je došlo do incidenta sa padom nadstrešnice u Novom Sadu. Putevi Srbije i ostala preduzeća sa liste najvećih korisnika subvencija takođe upravljaju ključnim infrastrukturnim projektima.

Iz strategije ne proizilaze najave o promeni politike subvencija, niti se iznose nove projekcije ili planovi za naredni period.

Studija navodi da kompanije u Nemačkoj beleže rast poslovnih očekivanja za oko 6 procentnih poena pred Svetsko prvenstvo

Nemačka bi, prema izveštaju minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo), u slučaju pobede na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se održava od 11. do 19. jula u SAD-u, Meksiku i Kanadi, mogla da podstakne rast privrednih očekivanja. Prema rezultatima studije, tokom dva meseca pre početka turnira verovatnoća da kompanije očekuju poboljšanje poslovanja raste za oko šest procentnih poena.

Studija Ifo instituta pokazuje da zemlje koje osvoje Svetsko prvenstvo beleže ubrzanje privrednog rasta, dok kod drugoplasiranih i ostalih učesnika efekat ostaje kratkotrajan. “Istraživanja pokazuju da zemlje koje osvoje Svetsko prvenstvo zaista beleže ubrzanje privrednog rasta. Za drugoplasirane i ostale učesnike javlja se kratkotrajna euforija, ali ona brzo nestaje”, izjavio je Klaus Volrabe, rukovodilac istraživanja Ifo instituta.

Analiza je pokazala da proizvodni sektor, uslužne delatnosti, veleprodaja i maloprodaja reaguju slično na velika sportska dešavanja poput Evropskog i Svetskog prvenstva. Istovremeno, istraživači nisu uočili veći uticaj na procenu trenutne poslovne situacije.

Volrabe navodi da je očekivanje velikih turnira ranije često pozitivno uticalo na poslovna očekivanja, ali da efekat nestaje u roku od šest meseci posle završetka takmičenja. “Ranije je iščekivanje velikih turnira često pozitivno uticalo na očekivanja u poslovnim krugovima. Međutim, efekat je relativno mali i nestaje u roku od šest meseci nakon završetka takmičenja”, kaže Volrabe.

Studija se oslanja na analizu oko 2,2 miliona odgovora kompanija iz industrije, usluga i trgovine, prikupljenih tokom mesečnih istraživanja poslovne klime u periodu od 1991. do 2024. godine, obuhvatajući ukupno 17 velikih fudbalskih turnira.

DAX porastao 0,15%, CAC 40 za 0,43%, dok je cena američke WTI nafte porasla za 0,21% na 88,355 dolara

Evropski berzanski indeksi su na početku današnjeg trgovanja zabeležili blagi rast, dok je cena brent nafte pala na oko 92 dolara za barel, pokazuju jutrošnji podaci sa berzi. U 9.30 časova, cena američke WTI sirove nafte porasla je za 0,21% na 88,355 dolara za barel, dok je evropska brent nafta porasla za 0,32% na 91,688 dolara.

Nemački indeks DAX beleži rast od 0,15%, francuski CAC 40 je uvećan za 0,43%, a britanski FTSE 100 beleži skok od 0,14%. Nasuprot tome, ruski MOEX indeks je pao za 0,61%.

Investitori na tržištu očekuju objavu podataka o inflaciji u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je zakazana za 14.30 časova, kao i odluku Evropske centralne banke o monetarnoj politici koja će biti doneta sutra. Prema navodima, očekuje se dalje podizanje kamatnih stopa zbog rastućih inflatornih pritisaka.

Evropski futures gasa za jul su na otvaranju amsterdamske berze TTF trgovani po ceni od 49,4 evra za megavatsat. Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosi 1,15578 dolara.

Cena zlata beleži pad i iznosi 4.199,33 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 5,8984 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).

Američki berzanski indeks Dow Jones je na zatvaranju u utorak porastao za 0,17% na 50.872,11 poena, S&P 500 je pao za 0,26% na 7.386,65 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,97% i sada iznosi 25.678,82 poena.