Connect with us

Domaće

Rad na vrućini dobija zakonske smernice, poslodavci obavezni da prilagode uslove

Ministarstvo za rad revidiralo smernice iz 2013. i 2024. godine, najugroženiji radnici u građevinarstvu i poljoprivredi

Objavljeno pre

3 sata

,

Rad na vrućini dobija zakonske smernice, poslodavci obavezni da prilagode uslove Foto Izvor: Pexels / Kindel Media

Ministarstvo za rad revidiralo smernice iz 2013. i 2024. godine, najugroženiji radnici u građevinarstvu i poljoprivredi

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je da rad na vrućini dobija zakonske smernice. Ova inicijativa ima za cilj da zaštiti radnike izloženih visokim temperaturama, posebno u sektorima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i komunalne delatnosti. Prema izjavama Mire Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, poslodavci u Srbiji su i do sada imali preporuke kako da organizuju rad tokom letnjih toplotnih talasa, ali se sada razmatra da smernice postanu obavezujuće.

Rad na vrućini i obaveze poslodavaca prema novim smernicama

Prve smernice za rad na vrućini izdate su još 2013. godine, dok je poslednja revizija urađena 2024. godine zbog izraženijeg trenda rasta temperatura. U njima su detaljno definisane zdravstvene i organizacione mere. Poslodavci su dužni da procene rizike, ograniče težak fizički rad u najtoplijem delu dana, organizuju češće rotacije radnika i obezbede prostor za odmor gde zaposleni mogu skinuti ličnu zaštitnu opremu.

Preporuka Vlade Republike Srbije još uvek je da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava težak fizički rad na otvorenom. Kao rezultat, poslodavci moraju da prilagode organizaciju posla i pruže jasna uputstva zaposlenima kako da reaguju u slučaju simptoma poput mučnine, glavobolje ili konfuzije. U slučaju toplotnog udara, preporučuje se hitan poziv službi hitne pomoći.

Inspekcija rada i evropski kontekst mera za rad na vrućini

U slučaju da poslodavci ne primene predviđene mere, zaposleni i poslodavci mogu se obratiti Inspekciji rada, koja ima ovlašćenja da naloži dodatne mere i pokrene prekršajne postupke ako je potrebno. Ove smernice izrađene su u saradnji sa socijalnim partnerima, uključujući Uniju poslodavaca, Samostalni sindikat i Sindikat „Nezavisnost“, uz podršku projekta Evropske unije.

Važno je napomenuti da, iako Evropska unija još nije donela jedinstvene propise o radu na vrućini, Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu objavila je preporuke u 2022. i 2023. godini. Zbog sve češćih toplotnih talasa, zemlje članice EU takođe razmatraju slične mere. Na taj način, Srbija se svrstava među države koje aktivno rade na unapređenju zaštite radnika u uslovima klimatskih promena.

Pre svega, primena ovih smernica znači da će radnici imati jasnije procedure i veća prava na sigurnost tokom visokih temperatura. Poslodavci, s druge strane, biće u obavezi da primenjuju zdravstvene, tehničke i organizacione mere. Zbog toga se očekuje smanjenje rizika od povreda i bolesti vezanih za rad na otvorenom u letnjem periodu.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Napred razvoj završava otkup 9,79% akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara

Prinudni otkup akcija Energoprojekta privodi kraju višegodišnje preuzimanje, uprkos odluci Upravnog suda iz juna

Objavljeno pre

7 minuta

,

avgust 6, 2026

Objavio:

Napred razvoj završava otkup 9,79% akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara – prinudni otkup akcija Energoprojekta

Prinudni otkup akcija Energoprojekta privodi kraju višegodišnje preuzimanje, uprkos odluci Upravnog suda iz juna

Napred razvoj privodi kraju proces prinudnog otkupa preostalih 9,79 odsto akcija Energoprojekta, po ceni od 452,25 dinara po akciji. Odluka Skupštine akcionara upisana je u Agenciji za privredne registre, što označava završnu fazu preuzimanja koje traje od 2017. godine. Proces prinudnog otkupa akcija Energoprojekta odvija se iako je Upravni sud u junu poništio rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, kojim je bilo odobreno objavljivanje ponude za preuzimanje.

Prinudni otkup akcija Energoprojekta i pravni kontekst

Manjinski akcionari, koji su do sada držali 9,79 odsto akcija Energoprojekta, moraće da ih prodaju Napred razvoju po utvrđenoj ceni od 452,25 dinara po akciji. Time se, kao rezultat, formalno završava višegodišnji proces konsolidacije vlasništva u jednoj od najznačajnijih građevinskih kompanija u Srbiji. Ovaj korak sledi nakon što je Napred razvoj, zajedno sa povezanim kompanijama, još 2017. godine stekao većinsko vlasništvo u Energoprojektu.

Odluka Upravnog suda i reakcija regulatora

Iako je Upravni sud doneo odluku u junu kojom poništava rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, nadležni iz Komisije naglašavaju da sama presuda ne utiče na već sprovedene transakcije. Vlasnička struktura ostaje nepromenjena, što znači da manjinski akcionari ne mogu povratiti svoje akcije na osnovu ove sudske odluke. Milko Štimac, bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ocenjuje da odluka suda eventualno otvara mogućnost za potraživanje naknade štete od strane akcionara koji smatraju da su oštećeni, ali ne omogućava povrat vlasništva.

Širi značaj prinudnog otkupa za tržište kapitala

Prinudni otkup akcija je mehanizam koji omogućava većinskom vlasniku da preuzme stopostotnu kontrolu nad kompanijom, po unapred utvrđenoj ceni. U slučaju Energoprojekta, ovaj proces osigurava Napred razvoju potpunu konsolidaciju upravljanja i budućih poslovnih odluka. S druge strane, ovakve transakcije često izazivaju nezadovoljstvo kod manjinskih akcionara, posebno kada postoji sudski spor ili neslaganje oko cene otkupa. Ipak, tržišna praksa u Srbiji pokazuje da se većina ovakvih procesa završava u korist većinskog vlasnika, dok pravne procedure uglavnom ne utiču na završetak preuzimanja već sprovedenih akcija. Kao rezultat, završetak otkupa akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara po akciji predstavlja kraj jednog od najdužih procesa preuzimanja na domaćem tržištu kapitala. Ovaj slučaj može poslužiti kao primer za buduće transakcije sličnog tipa, ali i kao podsticaj za raspravu o pravima manjinskih akcionara i efikasnosti pravne zaštite u procesu preuzimanja kompanija.

Pročitaj još

Domaće

IKT sektor u evrozoni beleži pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto

Evropska centralna banka izveštava da je nezaposlenost mladih porasla na 15,1 odsto, dok ukupna stopa u evrozoni iznosi 6,3 odsto

Objavljeno pre

17 minuta

,

avgust 6, 2026

Objavio:

IKT sektor u evrozoni beleži pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto

Evropska centralna banka izveštava da je nezaposlenost mladih porasla na 15,1 odsto, dok ukupna stopa u evrozoni iznosi 6,3 odsto

Evropska centralna banka objavila je podatke koji pokazuju da je IKT sektor u evrozoni zabeležio pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto između prvog kvartala 2023. i prvog kvartala 2026. godine. Ovaj trend najviše je pogodio populaciju uzrasta od 15 do 24 godine, dok je ukupna stopa nezaposlenosti u evrozoni blago opala na 6,3 odsto u istom periodu. Stopa nezaposlenosti mladih, međutim, porasla je na 15,1 odsto, što ukazuje na produbljivanje problema zapošljavanja za ovu starosnu grupu.

Nezaposlenost mladih i IKT sektor

Prema analizi Evropske centralne banke, usporavanje tržišta rada u evrozoni započeto 2023. godine negativno je uticalo na sve segmente, ali su mladi radnici i sektor informacione i komunikacione tehnologije (IKT) najviše pogođeni. Dok je u drugim industrijama, kao što su trgovina, ugostiteljstvo, građevina, industrija i usluge, pad zaposlenosti bio u skladu sa cikličnim hlađenjem posle pandemijskog perioda rasta, u IKT sektoru zabeležen je značajno veći pad. Zaposlenost mladih u IKT sektoru smanjila se za 18,6 odsto u tri godine, što je mnogo više nego što bi se moglo objasniti samo opštim ekonomskim ciklusom. Analitičari ECB ističu da ovakav pad ukazuje na dublje strukturne promene u IT industriji, koje prevazilaze tipične oscilacije tržišta rada.

Pesimizam mladih sa visokim obrazovanjem

U istraživanju koje je sprovela Evropska centralna banka o očekivanjima potrošača, nezaposleni mladi sa fakultetskim diplomama izražavaju izuzetno negativne stavove prema trenutnim mogućnostima zapošljavanja. Kao glavni razlog za pesimizam, mladi sa visokim obrazovanjem navode nedostatak odgovarajućih slobodnih radnih mesta. S druge strane, radnici sa nižim stepenom obrazovanja pokazuju manje negativan stav ka tržištu rada. Ovi podaci dodatno potvrđuju da je usporavanje tržišta rada u evrozoni, posebno u IKT sektoru, pogodilo upravo one sa najvišom kvalifikacijom.

Širi ekonomski kontekst i posledice

Opšti pad zaposlenosti u evrozoni posledica je cikličnog hlađenja nakon godina snažnog privrednog rasta koji je usledio posle pandemije. Ipak, podaci ukazuju da je nezaposlenost mladih i gubitak radnih mesta u IKT sektoru iznad proseka i nose dugoročne posledice po tržište rada i tehnološki razvoj regiona. Kao rezultat, mladi sa visokim obrazovanjem i dalje se suočavaju sa izazovima pri zapošljavanju, što može uticati i na ukupnu konkurentnost evropske digitalne ekonomije. Strukturne promene u IT industriji zahtevaju dodatne analize i prilagođavanje politika zapošljavanja, kako bi se sprečilo dalje produbljivanje jaza između potreba tržišta i kvalifikacija radne snage.

Pročitaj još

Domaće

Slovenija premašila prag cene sreće sa prosečnom platom od 42.800 dolara

Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Objavljeno pre

1 sat

,

avgust 6, 2026

Objavio:

Slovenija premašila prag cene sreće sa prosečnom platom od 42.800 dolara – cena sreće

Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Slovenija je postala jedina zemlja na svetu čija prosečna godišnja plata premašuje prag poznat kao „cena sreće“, pokazuje analiza kompanije Remitly na osnovu podataka iz istraživanja Univerziteta Purdue i Međunarodne organizacije rada. Prosečna plata u Sloveniji iznosi 42.800 dolara, što je 16,3 odsto više od procenjene „cene sreće“ koja iznosi 36.800 dolara. Ova tačka označava nivo prihoda iznad kojeg dalji rast zarade ne donosi dodatno povećanje životnog zadovoljstva.

Prosečne plate i prag cene sreće u zemljama Evrope

Analiza je obuhvatila 50 država, uz korekcije za kupovnu moć, inflaciju i devizne kurseve. U većini zemalja, prosečne zarade su ispod praga koji istraživači povezuju sa najvećim zadovoljstvom. Najbliže Sloveniji su Luksemburg, gde prosečna plata dostiže 92,8 odsto praga cene sreće, zatim Estonija sa 90,5 odsto, Singapur sa 90 odsto i Litvanija sa 89,2 odsto. Zanimljivo je da centralna i istočna Evropa dominiraju među prvih 11 mesta — Estonija, Litvanija, Češka, Letonija, Grčka, Rumunija i Poljska su na listi visoko plasiranih zemalja. Iako su im plate niže od najrazvijenijih država, i sam prag za zadovoljstvo je niži, što smanjuje razliku između zarade i potrebnog iznosa.

Srbija daleko od praga, visoke plate ne garantuju sreću

Srbija se nalazi na 24. mestu, sa prosečnom zaradom koja pokriva 56,2 odsto cene sreće. To pokazuje da je za domaće zaposlene još uvek značajan jaz između realnih prihoda i nivoa neophodnog za maksimalno životno zadovoljstvo. S druge strane, u državama sa visokim platama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Australija ili Velika Britanija, prag sreće je znatno viši. U SAD, prosečna godišnja plata iznosi 75.300 dolara, ali procenjena cena sreće dostiže 134.800 dolara, pa prosečna zarada pokriva samo 55,8 odsto praga. U Australiji je odnos još izraženiji — prosečna plata od 59.000 dolara čini tek 36,6 odsto potrebnog iznosa, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 35,9 odsto, a u Kanadi 44,4 odsto. Na začelju liste je Ekvador sa tek 32,9 odsto pokrivenosti cene sreće. Ovi podaci pokazuju da visoke nominalne zarade same po sebi nisu dovoljne za dostizanje praga subjektivnog blagostanja, jer je i prag cene sreće u tim državama znatno viši.

Metodologija i širi značaj rezultata

Analiza kompanije Remitly bazira se na istraživanju Univerziteta Purdue, koje je utvrdilo globalni prag prihoda za najveće životno zadovoljstvo. Svi podaci su prilagođeni za kupovnu moć i inflaciju, u skladu sa metodologijom Međunarodne organizacije rada. Cena sreće predstavlja psihološki prag, a ne ekonomski minimum za život. Kao rezultat, poređenje između zemalja osvetljava koliko su ekonomije u stanju da obezbede materijalnu osnovu za subjektivnu dobrobit građana. Srbija, sa 56,2 odsto pokrivenosti, ostaje iza proseka centralne Evrope, dok Slovenija kao lider ističe značaj ravnoteže između realnih prihoda i očekivanja stanovništva. Na globalnom nivou, podaci ukazuju da povećanje plate iznad određene tačke ne donosi dodatnu sreću, što je važno za ekonomske politike usmerene ka kvalitetu života.

Pročitaj još

U Trendu