Nacrt izmena zakona uvodi obavezno profesionalno osiguranje i nove procedure do 15. maja
Računovodstveni sektor u Srbiji suočava se sa povećanim administrativnim i finansijskim opterećenjima zbog nacrta izmena Zakona o računovodstvu, čija je javna rasprava otvorena do 15. maja. Ministarstvo finansija predložilo je promene koje se zvanično predstavljaju kao usklađivanje sa pravilima Evropske unije, ali računovođe i poreski savetnici upozoravaju da novi propisi donose dodatne obaveze i troškove, ne rešavajući višegodišnje probleme u struci.
Važeći Zakon o računovodstvu iz 2019. godine već je doneo značajne promene za računovođe, posebno za one zaposlene u agencijama, uz pooštrene uslove rada i pitanje profesionalnih licenci. Novi nacrt zakona nastavlja ovaj trend i uvodi dodatne obaveze izveštavanja, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, što je izazvalo najviše negodovanja među računovođama, koji ove odredbe vide kao novi finansijski i administrativni teret.
Računovođe ističu da već duže vreme rade pod pritiskom stalnih promena propisa, kratkih rokova i komplikovanih elektronskih sistema, kao što su Sistem elektronskih faktura (SEF), elektronske otpremnice i elektronsko bolovanje. Navode da se, prema novim pravilima, interne elektronske otpremnice moraju izrađivati i za sitne nabavke, poput 200 grama kafe za kancelariju, dok kod e-bolovanja problem predstavlja veličina dokumentacije i kompleksnost elektronskog potpisivanja. Sve to povećava potrebu za dodatnim edukacijama, vebinarima i seminarima, što dalje opterećuje budžet firmi.
Poreski savetnici ukazuju i na činjenicu da različita tumačenja poreskih propisa dovode do potrebe za dodatnim mišljenjima Ministarstva finansija, koja formalno nisu obavezujuća i ne pružaju punu pravnu sigurnost. Kao poseban problem izdvaja se obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje novi zakon predviđa i koje bi, prema oceni računovođa, predstavljalo dodatni trošak za mnoge agencije, naročito u uslovima postojećih damping cena i nelojalne konkurencije.
Deo struke izražava nezadovoljstvo i zbog načina licenciranja, ističući da je veliki deo ispita zasnovan na teoriji, dok formalna licenca ne garantuje praktično znanje niti sprečava greške u radu. Kritike se odnose i na rad profesionalnih organizacija, kao što je Savez računovođa i revizora Srbije, zbog obaveznih članarina i seminara, uz zabrinutost da bi novi zakon mogao nametnuti članstvo isključivo u tom savezu.
Računovođe predlažu da bi za privredu bilo korisnije uvođenje ozbiljne kontrole kvaliteta računovodstvenog rada, kao što je nekadašnja kontrola SDK, ili formiranje posebne revizorske institucije za privredna društva, po uzoru na sistem kontrole poslovanja budžetskih korisnika.
