Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti i dodatni izveštaji uvode nove troškove za agencije u Srbiji
Nacrt izmena Zakona o računovodstvu, koji je Ministarstvo finansija objavilo, otvara javnu raspravu do 15. maja i donosi nove obaveze za računovođe i poreske savetnike u Srbiji. Aktuelni zakon iz 2019. godine već je uveo strože uslove poslovanja i profesionalne licence za računovodstvene agencije, dok su zaposleni u firmama na pozicijama šefova računovodstva ili finansijskih direktora izuzeti iz istih procedura. Novi nacrt predviđa dodatne obaveze izveštavanja i uvođenje obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti.
Računovođe upozoravaju da stalno rade pod pritiskom rokova i čestih promena propisa, kao i komplikovanih elektronskih sistema, što svaku novu obavezu čini dodatnim opterećenjem. Navode da su brojni elektronski servisi poput Sistema elektronskih faktura (SEF), elektronskih otpremnica i e-bolovanja puštani u rad pre nego što su bili tehnički stabilni, što im svakodnevno stvara administrativne i IT probleme. Kao primer navode obavezu izrade elektronskih otpremnica i za kupovinu od 200 grama kafe za kancelariju i komplikovanu proceduru elektronskog potpisivanja kod e-bolovanja.
Obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti, koje donosi novi zakon, računovođe vide kao novi finansijski udar na tržište već opterećeno damping cenama i nelojalnom konkurencijom. Knjigovođe ističu da su godinama prihvatale poslove po niskim cenama kako bi privukle klijente, te sada teško mogu da opravdaju povećanje cena usluga, čak i kada država uvede nove obavezne troškove.
Dodatno, deo struke kritikuje proces licenciranja računovođa, ocenjujući da je veliki deo gradiva na ispitima teorijski i nije vezan za svakodnevnu praksu, pa formalne licence ne garantuju praktično znanje. Profesionalne organizacije insistiraju na obnavljanju licenci, članarinama i obaveznim seminarima, dok deo računovođa smatra da će novi zakon praktično nametnuti članstvo u Savezu računovođa i revizora Srbije, uz dodatne troškove za edukaciju i stručne skupove.
Računovođe i poreski savetnici napominju i da su poreski propisi često nejasni i zahtevaju dodatna tumačenja Ministarstva finansija, čija mišljenja nisu obavezujuća i ne pružaju potpunu pravnu sigurnost. U ovakvim uslovima, troškovi stručnih seminara, časopisa i vebinara dodatno opterećuju budžet firmi i agencija, dok ključni problemi u praksi, prema mišljenju struke, ostaju nereseni.
