Cena avio-goriva sa 800 na 2.000 dolara po toni, putnici obavezni da plate doplate do osam odsto vrednosti aranžmana

Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (YUTA) saopštila je da su putnici u obavezi da plate doplate za avio-gorivo ukoliko povećanje ukupne cene ne prelazi osam odsto, dok za poskupljenje iznad tog procenta mogu zahtevati povraćaj novca. Direktor YUTA Aleksandar Seničić izjavio je da doplata za gorivo zavisi od dužine leta, a cena tone avio-goriva porasla je sa oko 800 dolara po toni na 2.000 dolara, usled krize na Bliskom istoku.

Seničić je istakao da avio-gorivo utiče na cenu avio karata sa više od 30 odsto udela u ukupnim troškovima prevoza. “Kada sa avio kompanijama ugovaramo prevoz, jedan deo ugovora odnosi se na promenu cena goriva. Ako dođe do drastične promene cene naviše, kompanije naplaćuju razliku u gorivu”, rekao je Seničić. On je naveo da je prema važećem zakonu moguće povećati cenu aranžmana do osam odsto, uz obavezu da putnici budu obavešteni najmanje 20 dana unapred.

“Nabavka goriva je otežana, a cena se ne može kontrolisati. Ako je poskupljenje do osam odsto ukupne vrednosti putovanja, putnik mora da plati doplatu. Ako je veće od osam odsto, može odustati i tražiti povraćaj novca”, objasnio je Seničić.

Za razliku od avionskog prevoza, autobuski aranžmani trenutno nemaju doplatu za gorivo, jer kod autobusa ovaj trošak ne utiče značajno na cenu aranžmana. Seničić očekuje da će Grčka i druge destinacije koje su drumski dostupne ovog leta imati veće opterećenje putnika u odnosu na prethodne godine.

Evropska unija kroz projekte EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju promoviše održivo upravljanje otpadom i resursima

Evropska unija je kroz inicijative EU4Green i EU za cirkularnu ekonomiju organizovala radionice i događaje u Beogradu s ciljem smanjenja otpada iz tekstilne industrije i domaćinstava. Kroz praktične primere i edukaciju, promovisani su modeli popravke garderobe, razmene odeće i smanjenja otpada u kuhinji, što doprinosi implementaciji principa cirkularne ekonomije u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana.

Tokom radionica u Evropskoj kući, posetioci su kroz četiri tematska segmenta – nosi, jedi, koristi i kupuj – mogli da se upoznaju sa cirkularnim modelima u svakodnevnom životu. Slađana Milojević, stručnjakinja za održivu modu, demonstrirala je upcycling tehnike, dok je dizajnerka Magdalena Klašnja pokazala praktične načine popravke odeće u Kutku za popravke. Tim Urbani buvljak održao je radionicu o kulturi razmene garderobe, s posebnim fokusom na stvaranje zajednice koja malim koracima doprinosi promenama u potrošačkim navikama.

Branka Ilakovac, stručnjakinja za upravljanje otpadom od hrane, vodila je radionicu o smanjenju otpada u kuhinji koristeći cirkularne užine i kreativnu ponovnu upotrebu namirnica. “Male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno da smanje količinu otpada koji nastaje u domaćinstvu. Kroz praktične trikove i kreativna rešenja, kuhinjski ostaci mogu dobiti novu vrednost – od cirkularnih užina do ponovne upotrebe namirnica koje najčešće završavaju kao otpad”, izjavila je Ilakovac.

Rafael Demolije iz Delegacije Evropske unije u Srbiji naglasio je važnost ovakvih događaja: “Evropska unija snažno podržava Srbiju u oblasti zaštite životne sredine kroz različite projekte. Ovakve događaje smatramo izuzetno važnima, jer građanima približavaju male korake i načine na koje svaki čovek može da utiče na svoje okruženje.”

Podrška Evropske unije ima za cilj promociju održivog razvoja, prevenciju nastanka otpada i efikasno korišćenje resursa. Projekti su realizovani u saradnji sa institucijama, kompanijama, lokalnim samoupravama i građanima, a očekuje se da kroz dalju edukaciju doprinesu jačanju svesti i upotrebi praktičnih rešenja za održivu i resursno efikasniju budućnost.

Južnokorejski proizvođač dostigao bilion dolara, uz porast indeksa KOSPI za skoro 95 odsto

Južnokorejski proizvođač memorijskih čipova SK Hajniks premašio je tržišnu vrednost od bilion dolara zahvaljujući velikoj potražnji za naprednim memorijskim čipovima koji se koriste u AI sistemima. Ovaj rezultat ostvaren je danas, a ključnu ulogu imala je rastuća tražnja u centrima podataka i procesorima koje razvijaju kompanije poput Envidije.

Pored SK Hajniksa, isti prag tržišne vrednosti ranije su dostigli i Samsung elektroniks iz Južne Koreje, kao i američki Majkron tehnolodži, što ukazuje na snažnu vezu razvoja veštačke inteligencije sa sektorom memorijskih čipova. Južna Koreja je tako postala prva država posle Sjedinjenih Američkih Država sa više kompanija čija tržišna vrednost premašuje bilion dolara.

Samsung i SK Hajniks zajedno čine oko polovinu ukupne vrednosti korejskog berzanskog indeksa KOSPI, koji je ove godine zabeležio rast od skoro 95 odsto. Cene memorijskih čipova znatno su porasle zbog ograničene ponude i sve veće potražnje, što je rezultiralo rekordnim profitima kod najvećih proizvođača u industriji.

Prema analizama, očekuje se da će potražnja za memorijskim čipovima biti veća od ponude najmanje do 2028. godine, što bi moglo da održi visoke cene i profitne marže u ovom sektoru.