Kompanije razvijaju opremu za veštačku inteligenciju i servere sa Intel Xeon procesorima, šireći saradnju na industriju, gradove i robotiku

Američki proizvođač poluprovodnika Intel i tajvanski tehnološki gigant Fokskon postigli su strateški dogovor o zajedničkom razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju sledeće generacije, saopšteno je 4. juna 2026. godine. Saradnja uključuje objedinjavanje Intelove tehnologije procesora i AI akceleratora sa proizvodnim i integracionim kapacitetima Fokskona, sa ciljem odgovora na rastuću globalnu potražnju za računarskom infrastrukturom namenjenom primeni veštačke inteligencije.

Prema dogovoru, kompanije će razvijati opremu za AI data centre, uključujući servere zasnovane na Intel Xeon procesorima. Fokus je i na unapređenju tehnologija brzog prenosa podataka, sistema hlađenja i energetske efikasnosti, kako bi se obezbedila konkurentnost u rastućem AI sektoru. Planirano je proširenje saradnje i na razvoj AI rešenja za industrijsku proizvodnju, pametne gradove i robotiku, što će omogućiti širu primenu veštačke inteligencije izvan tradicionalnih data centara.

Predsednik i izvršni direktor Fokskona Young Liu izjavio je: “Saradnja objedinjuje stručnost naših kompanija u oblastima računarskih platformi, sistemske integracije i globalnih lanaca snabdevanja.” Intel i Fokskon su najavili i mogućnost zajedničkog rada na razvoju prilagođenih AI čipova i naprednih sistemskih rešenja, ali vrednost sporazuma i vremenski okvir za komercijalnu primenu nisu objavljeni.

Fokskon je poslednjih godina širio poslovanje u oblasti AI infrastrukture, oslanjajući se na povećanu potražnju za serverima i data centar opremom, dok Intel jača poziciju na tržištu kroz razvoj procesora i akceleratora za AI radna opterećenja.

Plan od 6 milijardi evra predviđa investicije i reforme, Crna Gora kao predvodnik ulaska u EU, a samit u Tivtu donosi fokus na regionalnu saradnju

Na devetom samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se održava 5. juna 2026. godine u Tivtu, lideri država i vlada raspravljaće o ključnim ekonomskim temama za region. Glavna ekonomska inicijativa samita je implementacija plana vrednog 6 milijardi evra, koji obuhvata reforme, investicije i socijalno-ekonomsku konvergenciju država Zapadnog Balkana prema Evropskoj uniji.

Crna Gora, kao domaćin samita, ističe ubrzanje procesa pristupanja EU, očekujući ulazak u Uniju u narednih godinu do dve, dok je za ostale zemlje regiona prioritet ekonomski napredak. Samit se održava pod motom „Zajedničko blagostanje i stabilnost EU i Zapadnog Balkana” i podeljen je na dva ključna dela – napredak integracije prema EU (EU Growth Plan) i jačanje regionalne stabilnosti i ekonomske otpornosti.

Za Srbiju, samit predstavlja priliku za poboljšanje odnosa sa Briselom i traženje balansa između odluka EU koje se odnose na Rusiju i Kinu i ekonomske realnosti. Na dnevnom redu su pitanja dalje integracije u jedinstveno tržište EU, a poseban fokus je na pristupanju SEPA sistemu plaćanja, ukidanju roaminga i unapređenju digitalne konektivnosti.

Dodatno, radi se na uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta, jačanju ekonomske saradnje, privlačenju investicija, infrastrukturnim projektima, kao i energetskoj i transportnoj povezanosti. Zelena tranzicija, unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije predstavljaju posebne tačke ekonomskog dela samita.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister izjavio je: „Možemo da pružimo podršku, možemo da pružimo ekonomsku podršku, možemo da damo finansijsku, političku podršku, ali na kraju neophodne reforme moraju da pripreme i usvoje vlade i nacionalni parlamenti. Mislim, dela govore, a ne reči, kao i uvek.”

Mekalister je istakao i važnost individualnog pristupa svakoj zemlji Zapadnog Balkana, navodeći primer Severne Makedonije, koja čeka početak pregovora zbog principa jednoglasnosti Saveta EU, kao i Albanije koja je izgubila vreme povezanošću sa Severnom Makedonijom. On je zaključio da je proširenje na Zapadni Balkan investicija u mir, bezbednost i stabilnost Evrope.

Ovo je drugi put da se samit održava van granica EU, posle Tirane 2022. godine, što mu daje dodatni simbolički značaj i regionalnu vidljivost. U dosadašnjoj praksi, samiti izvan Brisela doneli su manje formalnosti i više bilateralnih sastanaka, a među prethodnim samitima izdvajaju se Sofija 2018. sa usvajanjem Sofijske deklaracije, Zagreb 2020. kao jedini virtuelni samit tokom pandemije COVID-19 i Brdo kod Kranja 2021. sa snažnim naglaskom na evropsku perspektivu regiona.

Simulacija mikroklime u Bloku 61, Bloku 11c i Zemun Polju pokazuje rast toplotnog stresa i pogoršanje termalnog komfora stanovnika

U periodu od 1985. do danas, temperatura u pojedinim novobeogradskim blokovima porasla je za 5 °C, usled povećanja broja zgrada i smanjenja zelenih površina, pokazuje istraživanje arhitektice Milene Ristić. Analiza je sprovedena na Bloku 61, Bloku 11c i delu naselja Zemun Polje, uz simulaciju mikroklimatskih uslova pre i posle morfoloških transformacija ovih blokova. Za poređenje su korišćeni scenariji iz 1985. godine i 2024. godine, dok su podaci o klimatskim karakteristikama uzeti za najtopliji dan 2024. – 16. jul.

U istraživanju, sprovedenom ENVI-met modelom, posmatrano je pet karakterističnih vremenskih tačaka (02h, 06h, 12h, 16h i 22h) i analizirani su parametri kao što su potencijalna temperatura vazduha, termalni komfor (UTCI indeks) i temperatura površina. Rezultati su pokazali da su temperature porasle u svim blokovima, ali su najizraženiji negativni efekti uočeni u večernjim časovima kada površine emituju akumuliranu toplotu, što dovodi do lošeg termičkog oporavka prostora.

Blok 61, sa većim udelom slobodnih površina i otvorenom strukturom, najbrže se rashlađuje, dok je Blok 11c zabeležio smanjenu cirkulaciju vazduha i slabije noćno hlađenje, što je povećalo subjektivni osećaj toplotnog stresa. Naselje Zemun Polje, sa nižom gustinom izgrađenosti i više prirodnog tla, imalo je najniže temperature i najstabilniji termalni profil tokom dana, a manje intervencije u prostoru nisu značajno uticale na njegovu mikroklimu.

Istraživanje je pokazalo da u Bloku 61 u šest sati ujutru, toplotni stres u osenčenim delovima iznosi oko 24 °C, dok na otvorenim asfaltiranim površinama dostiže i do 30 °C, što je kategorija umerenog toplotnog stresa već u ranim jutarnjim satima. Ovi rezultati potvrđuju presudnu ulogu zelenih površina i orijentacije objekata u regulisanju termalnog komfora.

Nova gradnja dovela je i do pojave novih senki, pa su u nekim trenucima temperature vazduha u 2024. godini bile niže zahvaljujući hladu objekata. Međutim, detaljna analiza pokazuje da je zamena prirodnih površina veštačkim materijalima uticala na porast temperature površina i nižih slojeva atmosfere, što je dodatno pogoršalo uslove u blokovima sa većom gustinom izgrađenosti.