Connect with us

Domaće

Psihologija, medicina i stomatologija privukle više od četiri kandidata po mestu

Interesovanje maturanata za psihologiju, medicinu i FON raste, dok poslodavci i dalje traže stručnjake iz mašinstva, elektrotehnike i građevine

Objavljeno pre

2 sata

,

Psihologija, medicina i stomatologija privukle više od četiri kandidata po mestu – psihologija medicina i stomatologija Foto Izvor: Pexels / Gera Cejas

Interesovanje maturanata za psihologiju, medicinu i FON raste, dok poslodavci i dalje traže stručnjake iz mašinstva, elektrotehnike i građevine

Psihologija, medicina i stomatologija zadržale su vrh liste izbora maturanata u upisnom roku za školsku 2026/2027. godinu. Prema podacima o upisu, psihologija je privukla 4,5 kandidata po mestu u Novom Sadu i po 4,2 kandidata u Beogradu i Nišu.

Najveća tražnja za psihologijom i zdravstvima

Zanimanje za psihologiju poslednjih godina ima jasnu vezu sa sve većom pažnjom prema mentalnom zdravlju. U Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 360 kandidata, dok su stomatologija i medicina imale još veće interesovanje. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu. Na medicini u Kragujevcu konkurisalo je 4,6 kandidata po mestu, a u Novom Sadu za 222 mesta bilo je 447 prijavljenih. Osim toga, prvi put se beleži i rast broja oglasa u stomatologiji – sa 77 na 110 u prvih šest meseci 2026. godine. Zdravstveni sektor je objavio ukupno 515 oglasa, što je gotovo jednako kao prethodne godine kada ih je bilo 508.

Tržište rada i potreba za tehničkim strukama

Uporedo sa tim, fakulteti poput Fakulteta organizacionih nauka (FON) i ekonomskih fakulteta beleže konstantno interesovanje. Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavilo se 1.924 kandidata, dok je FON zabeležio 1.767 prijava. Diplome ovih fakulteta otvaraju mogućnosti rada u finansijama, marketingu, analitici, menadžmentu i ljudskim resursima. Ipak, kategorija ekonomije imala je 225 oglasa na tržištu rada u prvih šest meseci, a svaki oglas prosečno je privukao oko 79 prijava. S druge strane, pojedini smerovi iz mašinstva, elektrotehnike i građevine nisu imali dovoljan broj kandidata, iako poslodavci upravo te profile najviše traže.

Diskrepancija između želja mladih i potreba tržišta

Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju. U oblasti ljudskih resursa, objavljeno je 409 oglasa u prvih šest meseci, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu. U užoj kategoriji psihologije, bilo je svega četiri oglasa, uz prosečno 150 prijava. To ukazuje da broj direktno oglašenih pozicija za psihologe ostaje znatno manji od interesovanja za studije. Mogućnosti za zapošljavanje često se nalaze izvan striktno definisanih radnih mesta.

Implikacije za buduće studente

Praksa, poznavanje stranih jezika i digitalnih alata, kao i razvijene poslovne veštine, postaju ključni faktori za izdvajanje na konkurentnom tržištu. Diploma sama po sebi više nije dovoljna za lak ulazak u struku. Uporedo sa tim, odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer tamo mogu računati na bolje zarade i uslove rada. S obzirom na aktuelne trendove, očekuje se da će diskrepancija između želja maturanata i potreba poslodavaca ostati izazov za tržište rada u narednim godinama.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

IKT sektor u evrozoni beleži pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto

Evropska centralna banka izveštava da je nezaposlenost mladih porasla na 15,1 odsto, dok ukupna stopa u evrozoni iznosi 6,3 odsto

Objavljeno pre

2 minuta

,

avgust 6, 2026

Objavio:

IKT sektor u evrozoni beleži pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto

Evropska centralna banka izveštava da je nezaposlenost mladih porasla na 15,1 odsto, dok ukupna stopa u evrozoni iznosi 6,3 odsto

Evropska centralna banka objavila je podatke koji pokazuju da je IKT sektor u evrozoni zabeležio pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto između prvog kvartala 2023. i prvog kvartala 2026. godine. Ovaj trend najviše je pogodio populaciju uzrasta od 15 do 24 godine, dok je ukupna stopa nezaposlenosti u evrozoni blago opala na 6,3 odsto u istom periodu. Stopa nezaposlenosti mladih, međutim, porasla je na 15,1 odsto, što ukazuje na produbljivanje problema zapošljavanja za ovu starosnu grupu.

Nezaposlenost mladih i IKT sektor

Prema analizi Evropske centralne banke, usporavanje tržišta rada u evrozoni započeto 2023. godine negativno je uticalo na sve segmente, ali su mladi radnici i sektor informacione i komunikacione tehnologije (IKT) najviše pogođeni. Dok je u drugim industrijama, kao što su trgovina, ugostiteljstvo, građevina, industrija i usluge, pad zaposlenosti bio u skladu sa cikličnim hlađenjem posle pandemijskog perioda rasta, u IKT sektoru zabeležen je značajno veći pad. Zaposlenost mladih u IKT sektoru smanjila se za 18,6 odsto u tri godine, što je mnogo više nego što bi se moglo objasniti samo opštim ekonomskim ciklusom. Analitičari ECB ističu da ovakav pad ukazuje na dublje strukturne promene u IT industriji, koje prevazilaze tipične oscilacije tržišta rada.

Pesimizam mladih sa visokim obrazovanjem

U istraživanju koje je sprovela Evropska centralna banka o očekivanjima potrošača, nezaposleni mladi sa fakultetskim diplomama izražavaju izuzetno negativne stavove prema trenutnim mogućnostima zapošljavanja. Kao glavni razlog za pesimizam, mladi sa visokim obrazovanjem navode nedostatak odgovarajućih slobodnih radnih mesta. S druge strane, radnici sa nižim stepenom obrazovanja pokazuju manje negativan stav ka tržištu rada. Ovi podaci dodatno potvrđuju da je usporavanje tržišta rada u evrozoni, posebno u IKT sektoru, pogodilo upravo one sa najvišom kvalifikacijom.

Širi ekonomski kontekst i posledice

Opšti pad zaposlenosti u evrozoni posledica je cikličnog hlađenja nakon godina snažnog privrednog rasta koji je usledio posle pandemije. Ipak, podaci ukazuju da je nezaposlenost mladih i gubitak radnih mesta u IKT sektoru iznad proseka i nose dugoročne posledice po tržište rada i tehnološki razvoj regiona. Kao rezultat, mladi sa visokim obrazovanjem i dalje se suočavaju sa izazovima pri zapošljavanju, što može uticati i na ukupnu konkurentnost evropske digitalne ekonomije. Strukturne promene u IT industriji zahtevaju dodatne analize i prilagođavanje politika zapošljavanja, kako bi se sprečilo dalje produbljivanje jaza između potreba tržišta i kvalifikacija radne snage.

Pročitaj još

Domaće

Industrijski sektor u Srbiji mora da uskladi emisije sa BAT standardima Evropske unije

Novi zakon zahteva da industrija uvede najbolje dostupne ekološke tehnike i pojača nadzor emisija u vazduh, vodu i zemljište

Objavljeno pre

42 minuta

,

avgust 6, 2026

Objavio:

Industrijski sektor u Srbiji mora da uskladi emisije sa BAT standardima Evropske unije

Novi zakon zahteva da industrija uvede najbolje dostupne ekološke tehnike i pojača nadzor emisija u vazduh, vodu i zemljište

Industrijski sektor u Srbiji suočava se sa strogijim ekološkim zahtevima nakon usvajanja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine u julu. Novi propisi uvode obaveznu primenu BAT zaključaka, što su najbolje dostupne tehnike Evropske unije za zaštitu životne sredine. Ove promene, prema saopštenju Privredne komore Srbije, nalažu pojačane kontrole emisija i češći inspekcijski nadzor postrojenja.

BAT standardi uvode nove troškove i nadzor

Prema rečima Dušana Stokića, rukovodioca Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS, novi zakon usklađen je sa evropskom direktivom iz 2010. godine. On ističe da je primena BAT standarda do sada bila samo preporuka za domaće kompanije, dok sada postaje zakonska obaveza. Takođe, kompanije moraju kontinuirano pratiti emisije u vazduh, vodu i zemljište, a integrisana dozvola, koja je do sada važila 10 godina, ubuduće će se ažurirati znatno češće. Inspekcijski nadzor biće pojačan, pa će kontrola državnih organa biti intenzivnija i češća. „Kompanije moraju da pojačaju svoje ljudske resurse jer će sada i kontrola i nadzor državnih organa biti mnogo jači i češći“, izjavio je Stokić. On ukazuje da su dodatne obaveze praćenja emisija za zemljište i podzemne vode potpuna novina i predstavljaju dodatni trošak za industriju.

Prilagođavanje industrije evropskim ekološkim pravilima

Zakon posebno utiče na kompanije iz energetskog, hemijskog i prehrambenog sektora. Usklađivanje sa BAT standardima je ključno za očuvanje konkurentnosti, jer neispunjavanje zahteva može dovesti do gubitka kupaca u Evropskoj uniji. „Gube se kupci u Evropskoj uniji ukoliko nisu ispunjeni određeni zahtevi“, naglašava Stokić. Novi zakon donosi i pojednostavljenje i digitalizaciju izdavanja integrisanih dozvola, kao i jačanje transparentnosti i javnog učešća u postupcima. Integrisana dozvola je dokument koji objedinjuje sve uslove za zaštitu vazduha, vode i zemljišta. Umesto više posebnih saglasnosti, postrojenja sada dobijaju jednu dozvolu koja uključuje sve ekološke obaveze.

Efekti na poslovanje i javni interes

Primena BAT zaključaka ima za cilj poboljšanje performansi postrojenja i unapređenje poslovanja. Zakon predviđa partnersku saradnju između nadležnih organa i operatera, kako bi zahtevi države bili ispunjeni u interesu javnog zdravlja i bezbednosti. Za kompanije koje ne poštuju pravila, predviđene su kaznene mere. Međutim, naglašava se da je cilj zakonodavca transparentan proces i unapređenje ekoloških standarda, što ima pozitivan uticaj na dugoročnu održivost privrede i poziciju Srbije na evropskom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Slovenija premašila prag cene sreće sa prosečnom platom od 42.800 dolara

Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Objavljeno pre

51 minut

,

avgust 6, 2026

Objavio:

Slovenija premašila prag cene sreće sa prosečnom platom od 42.800 dolara – cena sreće

Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Slovenija je postala jedina zemlja na svetu čija prosečna godišnja plata premašuje prag poznat kao „cena sreće“, pokazuje analiza kompanije Remitly na osnovu podataka iz istraživanja Univerziteta Purdue i Međunarodne organizacije rada. Prosečna plata u Sloveniji iznosi 42.800 dolara, što je 16,3 odsto više od procenjene „cene sreće“ koja iznosi 36.800 dolara. Ova tačka označava nivo prihoda iznad kojeg dalji rast zarade ne donosi dodatno povećanje životnog zadovoljstva.

Prosečne plate i prag cene sreće u zemljama Evrope

Analiza je obuhvatila 50 država, uz korekcije za kupovnu moć, inflaciju i devizne kurseve. U većini zemalja, prosečne zarade su ispod praga koji istraživači povezuju sa najvećim zadovoljstvom. Najbliže Sloveniji su Luksemburg, gde prosečna plata dostiže 92,8 odsto praga cene sreće, zatim Estonija sa 90,5 odsto, Singapur sa 90 odsto i Litvanija sa 89,2 odsto. Zanimljivo je da centralna i istočna Evropa dominiraju među prvih 11 mesta — Estonija, Litvanija, Češka, Letonija, Grčka, Rumunija i Poljska su na listi visoko plasiranih zemalja. Iako su im plate niže od najrazvijenijih država, i sam prag za zadovoljstvo je niži, što smanjuje razliku između zarade i potrebnog iznosa.

Srbija daleko od praga, visoke plate ne garantuju sreću

Srbija se nalazi na 24. mestu, sa prosečnom zaradom koja pokriva 56,2 odsto cene sreće. To pokazuje da je za domaće zaposlene još uvek značajan jaz između realnih prihoda i nivoa neophodnog za maksimalno životno zadovoljstvo. S druge strane, u državama sa visokim platama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Australija ili Velika Britanija, prag sreće je znatno viši. U SAD, prosečna godišnja plata iznosi 75.300 dolara, ali procenjena cena sreće dostiže 134.800 dolara, pa prosečna zarada pokriva samo 55,8 odsto praga. U Australiji je odnos još izraženiji — prosečna plata od 59.000 dolara čini tek 36,6 odsto potrebnog iznosa, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 35,9 odsto, a u Kanadi 44,4 odsto. Na začelju liste je Ekvador sa tek 32,9 odsto pokrivenosti cene sreće. Ovi podaci pokazuju da visoke nominalne zarade same po sebi nisu dovoljne za dostizanje praga subjektivnog blagostanja, jer je i prag cene sreće u tim državama znatno viši.

Metodologija i širi značaj rezultata

Analiza kompanije Remitly bazira se na istraživanju Univerziteta Purdue, koje je utvrdilo globalni prag prihoda za najveće životno zadovoljstvo. Svi podaci su prilagođeni za kupovnu moć i inflaciju, u skladu sa metodologijom Međunarodne organizacije rada. Cena sreće predstavlja psihološki prag, a ne ekonomski minimum za život. Kao rezultat, poređenje između zemalja osvetljava koliko su ekonomije u stanju da obezbede materijalnu osnovu za subjektivnu dobrobit građana. Srbija, sa 56,2 odsto pokrivenosti, ostaje iza proseka centralne Evrope, dok Slovenija kao lider ističe značaj ravnoteže između realnih prihoda i očekivanja stanovništva. Na globalnom nivou, podaci ukazuju da povećanje plate iznad određene tačke ne donosi dodatnu sreću, što je važno za ekonomske politike usmerene ka kvalitetu života.

Pročitaj još

U Trendu