Polipropilen skuplji 21% za pet meseci, cene sirovina rastu i do 50% dnevno

Petrohemijska industrija na Bliskom istoku suočava se sa ozbiljnim poremećajima, što je prouzrokovalo nagli rast cena sirovina na svetskom tržištu i poskupljenje proizvoda od plastike. Zbog rata SAD i Izraela sa Iranom, blokade Ormuskog moreuza i rasta cene nafte i gasa, deo petrohemijskih fabrika u Aziji je smanjio ili obustavio proizvodnju, proglašavajući višu silu. Posledično, došlo je do poskupljenja polimera – polietilena, polipropilena i polistirena, od kojih četvrtina globalnog izvoza dolazi sa Bliskog istoka.

Prerađivačka industrija nalazi se pod pritiskom zbog nestašice sirovina, rasta cena i problema u logistici, što dovodi do toga da firme ne mogu da isporuče robu ili ispune ugovorene obaveze. Dobavljači sirovina poslednjih dana povećavaju cene retroaktivno, a sirovine poskupljuju više puta tokom dana – u nekim slučajevima čak i do 50% dnevno. Često se dešava i da isporuke izostanu.

Mirjana Balog Kormanjoš iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije navodi da je trenutna situacija na tržištu sirovina za industriju plastike bez presedana: „Kriza na Bliskom istoku, nestašica i veće cene nafte, kao i nemogućnost uvoza nafte i sirovina za industriju plastike sa Bliskog istoka, uzrokovali su naglo povećanje cena prošle nedelje za 35-50%, dok se sada cene formiraju na dnevnom nivou i svakog dana su veće za dodatnih 20% u odnosu na prethodni dan.”

Prema podacima Bloomberga, cena etilena u martu je zbog poskupljenja gasa dostigla 0,67 dolara po kilogramu, najviše od februara 2025. godine. Polietilen na globalnim tržištima trenutno košta između 1.000 i 1.770 dolara po toni, u zavisnosti od regiona i vrste materijala. Business Analytiq navodi da je u martu 2026. cena polietilena niske gustine u Severnoj Americi oko 1.220 dolara po toni, u Evropi približno 1.770 dolara po toni, a u regionu Bliskog istoka oko 1.100 dolara po toni.

Kada je u pitanju polipropilen, podaci Plattsa, S&P Global Energy i Trading Economics pokazuju da je cena porasla sa 980 dolara po toni u novembru 2025. na 1.190 dolara po toni u martu 2026, što predstavlja rast od 21% za pet meseci. U Evropi je cena povećana za 220 evra po toni tokom marta i dostigla 1.200 evra po toni. U Aziji je cena porasla za 330 dolara po toni od početka marta, dok je u zapadnoj Africi zabeležen skok od 39% od početka konflikta.

Razlike u cenama između regiona proizlaze iz različitih energetskih, transportnih i logističkih troškova, kao i iz lokalne ponude i potražnje, te pristupa osnovnim petrohemijskim sirovinama.

Bojan Radovanović iz kompanije Foka, koja se bavi proizvodnjom plastične ambalaže, ističe da je kriza kompleksnija od prethodnih, jer sada nije samo logistika ili energija u pitanju, već sama osnova petrohemijske proizvodnje. „Postoji opšta panika na tržištu, vrlo slična onoj iz perioda korone. Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku direktno ugrožavaju dostupnost ključnih sirovina poput polietilena i polipropilena“, navodi Radovanović.

Posebno je kritična situacija kod specijalnih polimera poput EVOH-a, koji je ključan za pakovanje hrane i ima ograničen broj proizvođača, najviše u Aziji, pre svega u Japanu (Kuraray Co, Mitsubishi Chemical Group, Chang Chun Group). U Evropi se uglavnom prerađuje, a retko proizvodi.

Balog Kormanjoš podseća da je tokom rusko-ukrajinske krize 2022. godine došlo do poremećaja tržišta sirovina, ali su cene tada postepeno rasle mesecima i dostigle maksimalnih 30%. „Sada je taj skok veliki u kratkom vremenskom periodu (za neke vrste polimera i 100%) i proizvođači koji imaju sirovine na skladištu čekaju stabilizaciju cena i ne poručuju nove količine po ovako visokim cenama. Sirovine mogu da se kupe, ali je uvoz mali i ograničen, jer se proizvođači nadaju padu cena.”

Proizvođači ne mogu tako brzo da podignu cene svojih gotovih proizvoda, smanjuju proizvodnju, troše zalihe i nadaju se stabilizaciji. Ukoliko dođe do poskupljenja gotovih proizvoda od plastike, s obzirom na to da je plastika prisutna u svim granama industrije, očekuje se lančana reakcija i rast cena hrane i ostalih proizvoda.

Dres za dete sa imenom i brojem košta 142 evra, komplet za četvoročlanu porodicu 460 evra

Tri vodeća proizvođača sportske opreme, Najki, Adidas i Puma, podigli su cene dresova za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2026. godine, pa tako komplet Engleske za dete uzrasta od sedam do 15 godina sa imenom i brojem iznosi 122,98 funti (142 evra), dok komplet za bebe košta 64,99 funti (75 evra). Dres za odrasle sa imenom i brojem prodaje se po ceni od 104,99 funti (121 evro). Za četvoročlanu porodicu, ukupan trošak za zvanične dresove Engleske i šortseve za decu dostiže 397,96 funti (460 evra).

Analize pokazuju da izrada i isporuka zvanične replike dresa za odrasle košta oko 8,50 funti (10 evra), dok marketinški i troškovi distribucije iznose dodatnih 9,50 funti (11 evra). Na cenu od 104,99 funti (121 evro) obračunava se i porez na dodatu vrednost od 17,50 funti (20 evra), a neto zarada po dresu iznosi oko 64,5 funti (74,5 evra), koju dele proizvođač i prodavac.

Cene za Mundijal dresove koje nude Adidas i Puma su iste kao i za njihove vodeće klupske brendove, dok Najki dresove reprezentacija Engleske, Francuske i Holandije prodaje za šest evra više nego klupske dresove Čelsija i Totenhema. Cene dečjih dresova izazvale su posebnu pažnju jer se koristi znatno manje materijala, ali niža cena nije primenjena. Kompanija Najki navodi: „Znamo da je svako povećanje cene važno za navijače i nikada to ne shvatamo olako. Redovno preispitujemo troškove naših proizvoda kako bismo pružili najbolje moguće performanse i vodeće inovacije u industriji.“ Iz Adidasa ističu da cena dresova odražava tehnologiju, razvoj i visokokvalitetne materijale, dok Puma određuje svoje cene između Adidasa i Najkija.

Prema podacima, lažni dresovi iz Azije dostupni su već po ceni od 10 do 15 evra i često stižu iz Kine. Zbog visokih cena zvaničnih kompleta, mnogi navijači pribegavaju neautentičnim replikama. „Ne krivim nikoga što kupuje falsifikate. Nabavka dresa za svetsko ili evropsko prvenstvo je za neke ljude način da iskažu podršku reprezentaciji“, kaže navijač Nik Džouns.

Za reprezentaciju Hrvatske, jedinu iz bivše Jugoslavije sa direktnim plasmanom na Mundijal, Najkijev dres za odrasle košta 110 evra, dok je cena za mlade 85 evra. Svetsko prvenstvo u SAD, Kanadi i Meksiku biće održano od 11. juna do 19. jula 2026. godine.

Više od 3.000 letova dnevno otkazano, desetine hiljada letova prekinuto, stotine hiljada putnika traži alternativne rute

Međunarodni aerodrom u Dubaiju registrovao je više od 92 miliona putnika tokom 2024. godine, čime je postao najprometniji aerodrom za međunarodne letove na svetu. Sukob na Bliskom istoku ozbiljno je poremetio globalni vazdušni saobraćaj, posebno u tranzitnim čvorištima kao što su Dubai, Abu Dabi i Doha. Prema ekonomskim analizama, više od 3.000 letova dnevno upravljano je kroz ova čvorišta, uz ključnu ulogu avio-kompanija kao što su Emirates, Etihad i Qatar Airways.

Usled zatvaranja vazdušnog prostora, raketnih i dron napada, kao i blokade Ormuskog moreuza, avioni su prizemljeni, a desetine hiljada letova otkazano. Cene goriva udvostručene su, dok su stotine hiljada putnika širom sveta bili primorani da potraže alternativne rute ili su ostali zarobljeni. Model zalivskih avio-prevoznika, koji se oslanja na tranzitna čvorišta i minimalno vreme presedanja između Evrope, Severne Amerike i Azije, omogućio je do sada efikasan i ekonomičan prevoz na dugim relacijama.

Zahvaljujući savremenoj floti i strateškoj geografskoj poziciji, avio-kompanije iz Zaliva omogućile su niže cene karata i otvaranje novih tržišta. Stručnjaci upozoravaju da dugotrajni sukob može trajno narušiti percepciju sigurnosti i stabilnosti regiona, odvraćajući putnike od presedanja u Dubaiju, Abu Dabiju i Dohi, a globalne cene avionskih karata mogu ostati povišene.

Evropski i američki prevoznici pokušali su da nadomeste kapacitete zalivskih čvorišta dodavanjem letova preko alternativnih ruta, ali ekonomski analitičari ističu da trenutno ne postoji zamena za obim operacija koji nude zalivski prevoznici. Budućnost ovog modela zavisiće od trajanja sukoba i brzine normalizacije avio-saobraćaja u regionu.