Nezaposlenost porasla na 8,9 odsto, inflacija i energetski pritisci utiču na makroekonomsku stabilnost
Prema analizi Privredne komore Srbije, bruto domaći proizvod Srbije porastao je za 1,9 odsto u prva dva meseca 2026. godine, uz ključan doprinos građevinarstva i neto poreza, dok je industrija zabeležila negativan uticaj na ukupni rast. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je da Srbija još nije osetila puni obim globalne ekonomske krize, ali da rast inflacije, usporavanje privrede Evropske unije i pritisci na cene energenata mogu uticati na životni standard i privredni rast u narednom periodu.
Na globalnom nivou, formiran je inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku, a iako je proglašeno primirje, posledice se i dalje osećaju. Stanić je naglasio da inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa predstavljaju ključne izazove, dok su centralne banke, uključujući Federalne rezerve i Evropsku centralnu banku, pod pritiskom da povećavaju kamate kako bi obuzdale rast cena. Domaća potrošnja, kao jedan od glavnih pokretača rasta, zavisiće od nivoa inflacije i kontrole cena energenata bez ugrožavanja budžeta.
“Infrastrukturni projekti su trenutno stabilan oslonac privrede, ali fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja,” izjavio je Stanić. On je takođe ukazao na značaj očuvanja izvozne snage i potencijala prerađivačke industrije u uslovima krize, napomenuvši da trenutna situacija podseća na krizu iz 2008. godine u pojedinim segmentima. Stanić je naveo i pad cene zlata, objašnjavajući da to nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
U energetskom sektoru Srbija ima prednosti kroz pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom. Međutim, nezaposlenost je blago porasla na oko 8,9 odsto. I pored izazova, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka, a privredni rast bi mogao ostati u rasponu od 2,5 do 3,5 odsto.
Najveći pritisak, prema Staniću, Srbija oseća preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira na to tržište. Sve češće zaštitne mere EU, kao što su kvote, necarinske barijere i ograničenja u transportu, predstavljaju dodatnu prepreku za domaće izvoznike. “Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu,” zaključio je Stanić.
