Srbija ostvarila pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, dozvole izdaje deset puta brže nego EU
Privredna komora Srbije, predstavljena od strane predsednika Marka Čadeža na forumu GLOBSEC 2026 u Pragu, objavila je da su u Srbiji trenutno u toku Nvidia projekti vredni 800 miliona dolara (oko 87,2 milijarde dinara) u oblasti veštačke inteligencije, kao i izgradnja prve kineske fabrike humanoidnih robota na evropskom kontinentu, koja će biti završena za dva meseca. Čadež je istakao da Srbija ima više od 60 odsto izvoza u Evropsku uniju, veliki priliv investicija iz EU i Kine, ali i razvija saradnju sa tržištima globalnog juga i Afrike. Na panelu posvećenom globalnoj trgovini u uslovima „Tramponomije”, učesnici su raspravljali o rastućem protekcionizmu, slabljenju multilateralizma i prilagođavanju globalne trgovine novim geopolitičkim i tehnološkim trendovima.
Čadež je naglasio brzinu realizacije investicija kao ključnu prednost Srbije, navodeći: „U Srbiji se dozvole dobijaju deset puta brže nego u Evropskoj uniji. Ako želite da izgradite pametnu ekonomiju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, ne možete sedam godina da gradite fabriku – posao mora biti završen za godinu dana.” Zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, Srbija ima pristup tržištu od 2,7 milijardi potrošača, što predstavlja značajnu prednost u uslovima globalne podele tržišta.
Govoreći o poziciji Evrope, Čadež je istakao potrebu za jasnijom industrijskom strategijom i poboljšanjem komunikacije između evropskih institucija i privrede. Kao primer je naveo fabriku Stellantis u Srbiji koja proizvodi električna vozila, ali zbog regulatornih ograničenja ne može da učestvuje u javnim nabavkama Evropske unije. „Potrebna nam je ozbiljna rasprava o evropskoj industrijskoj politici. Nikada nisam video administraciju toliko udaljenu od sopstvene privrede kao što je to danas slučaj u Evropskoj uniji”, ocenio je Čadež.
Predsednik PKS je na marginama Samita komentarisao i pismo nemačkog kancelara Fridriha Merca, navodeći da je to prvi put da lider EU pokreće javno ideju o višestepenom proširenju, gde bi Zapadni Balkan najpre dobio pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, uz dalje faze za punopravno članstvo. Učesnici panela složili su se da je multilateralni pristup i otvaranje prema novim partnerima poput Afrike, Indije i Kanade ključ za dalji razvoj evropske ekonomije.
