Srpsko tržište kapitala ostaje bez još jedne firme, 31 izdavalac napustio Berzu u poslednjih godinu dana

Krušik-Plastika, akcionarsko društvo iz Osečine, zakazalo je vanrednu sednicu Skupštine društva za 1. oktobar 2026. godine. Na toj sednici odlučivaće se o povlačenju ukupno 899.435 redovnih akcija sa prava glasa sa regulisanog tržišta. Za povlačenje akcija sa Berze biće potrebni glasovi koji predstavljaju najmanje tri četvrtine od ukupnog broja izdatih akcija sa pravom glasa, što je precizirano u zvaničnom pozivu objavljenom na Centralnom registru hartija od vrednosti. Dan akcionara određen je za 21. septembar, dok će sednica biti održana u prostorijama društva u Osečini, sa početkom u 11 časova.

Pražnjenje srpskog tržišta kapitala

Odluka Krušik-Plastike dolazi u trenutku kada srpsko tržište kapitala beleži kontinuirano povlačenje firmi sa Beogradske berze. Prema javno dostupnim podacima, najmanje 31 izdavalac akcija napustio je Berzu u poslednjih godinu dana. Neke kompanije su povukle sopstvene akcije, dok su druge delistirane zbog gašenja, stečaja ili prinudne likvidacije. U drugoj polovini 2025. godine sa tržišta su isključeni subjekti kao što su Jugoprevoz Kruševac, Ribarsko gazdinstvo Beograd, Štamparija Borba Beograd, UTP Bela Crkva i drugi. Tokom 2026. godine, do sredine septembra, evidentirani su odlasci Metalac Home Market, Metalac Proleter Gornji Milanovac, Elkok Kosjerić i još nekoliko manjih kompanija.

Pravni okvir i uticaj na akcionare

Za kvorum na vanrednoj sednici biće potrebna obična većina od ukupnog broja glasova, odnosno 449.718 akcija-glasa. Povlačenje akcija sa Berze imaće direktan uticaj na sve akcionare. Oni koji glasaju protiv odluke ili se uzdrže od glasanja imaju pravo da traže otkup svojih akcija od društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Taj zahtev se može podneti na samoj sednici ili u roku od 15 dana od zaključenja sednice. Pored toga, odlazak Krušik-Plastike je deo šireg trenda smanjenja broja malih izdavalaca na srpskom tržištu kapitala. S druge strane, povlačenje većinskih vlasnika i koncentracija akcija iznad 90% često dovode do prinudnog otkupa preostalih akcija i delistiranja sa Berze.

Šira slika i potencijalni odlasci velikih firmi

Nakon odlaska manjih kompanija, najveći potencijalni udar na tržište predstavljaju mogući odlasci velikih firmi kao što je Naftna industrija Srbije (NIS). Iako NIS trenutno nije redovno trgovana zbog obustave trgovanja, promena vlasničke strukture, posebno ukoliko MOL, Republika Srbija i eventualni strateški partner pređu prag od 90 odsto vlasništva, mogla bi dovesti do prinudnog otkupa manjinskih akcija i formalnog povlačenja sa Berze. Međutim, taj proces još nije završen i zavisi od realizacije daljih transakcija. Slično, kompanija Metalac a.d. Gornji Milanovac, iako je većinski vlasnik dve firme koje su već delistirane, za sada ne planira povlačenje sa tržišta jer nijedan akcionar nema više od 10 odsto akcija. Ipak, potencijal za konsolidaciju i dalje postoji. Kao rezultat, povlačenje Krušik-Plastike sa tržišta kapitala još jednom osvetljava trend smanjenja broja domaćih kompanija na Berzi. Takva kretanja utiču na likvidnost i atraktivnost tržišta, ali i na mogućnosti za male akcionare da ostvare profit kroz trgovinu hartijama od vrednosti.

Elektromreža Srbije potpisala ugovore za nove kapacitete, dok 11GW projekata čeka priključenje na mrežu

Obnovljivi izvori energije u Srbiji beleže snažan rast, a sektor dodatno jača dolaskom 2GW novih baterijskih skladišta. Elektromreža Srbije je potpisala ugovore kojima se obezbeđuje priključenje ovih skladišta, dok je trenutno u postupku priključenja čak 11GW novih kapaciteta iz vetra i sunca. Ovi podaci predstavljeni su na konferenciji OIE Srbija 2026, uz poruku da domaći energetski sektor hvata korak sa globalnim trendovima.

Razvoj kapaciteta iz vetra i sunca

Generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić istakla je da je cilj da do 2030. godine sistem raspolaže sa 3,5GW kapaciteta iz solara i vetra. Ona je naglasila da mreža ima dovoljno kapaciteta za nove projekte i da se kontinuirano razvija u skladu sa potrebama investitora. “Pozivam vas da brzo realizujete investicije. Nemojte se bojati za kapacitet mreže, ima kapaciteta, on se razvija uzimajući u obzir vaše potrebe”, izjavila je Matejićeva. U kategoriji aktivnog kupca na prenosnom sistemu trenutno je 122MW, ali taj broj, prema njenim rečima, može biti i znatno veći.

Uticaj novih regulativa i tržišni kontekst

Savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak izjavio je da je priključenje elektrana trenutno jedno od najvažnijih pitanja u Evropi. On je objasnio da odluka o odlaganju priključenja u Srbiji nije usmerena protiv obnovljivih izvora energije. Kapacitet solarnih i vetroelektrana u zemlji povećan je sa oko 400MW na više od 1,3GW u poslednje četiri godine. “Oživeli smo tržište sa dve uspešne aukcije, izmenili regulatorni okvir i počeli da uređujemo proceduru priključenja. Došli smo do 11GW zahteva na prenosnoj mreži, na EDS-u imamo 6GW zahteva. Trenutno imamo puno projekata i treba da sačekamo da vidimo šta će se desiti sa njima”, naglasio je Mrdak.

Izazovi i perspektive razvoja

Srbija je Svetski dan vetra 2026. dočekala sa 824MW operativnog kapaciteta iz vetra u 13 vetroelektrana, ali i sa novim regulatornim izazovima koji usporavaju razvoj. Više od 200MW vetroparkova je u izgradnji, a najveći deo od postojećih 824,2MW priključen je na prenosni sistem. U postupku priključenja nalazi se 35 projekata ukupne snage 5,8GW. Međutim, izmene Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom predviđaju da se izrada novih studija priključenja za vetar i sunce odlaže do poslednjeg kvartala 2029. godine. Ova mera donosi privremeno usporavanje sektora, ali i otvara prostor za sagledavanje buduće dinamike razvoja. Na distributivnoj mreži trenutno je 195MW solarnih elektrana, dok instalirana snaga prozjumera iznosi 131MW.

Regionalni trendovi i značaj baterijskih skladišta

Na regionalnom nivou, Crnogorski elektroprenosni sistem ima 7GW iskazanog interesovanja za priključenje, a za 3GW projekata su već potpisani ugovori, uglavnom za solarne elektrane. Konferencija OIE Srbija 2026 nastavlja da okuplja energetske lidere iz regiona, sa fokusom na baterijska skladišta, finansiranje zelene energije i nove tehnologije za pametnu mobilnost. Kontinuirane investicije u razvoj prenosne mreže ostaju ključne za integraciju novih obnovljivih kapaciteta. Kao rezultat, očekuje se dalji rast sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu.

Trgovinska razmena sa SAD pala, dok saradnja sa EU raste na 130 milijardi evra uz nove investicije u odbranu

Kanada je uvela carine od 15, 25 i 50 odsto na više od 700 američkih proizvoda, uključujući čelik, motocikle, kozmetiku i prehrambene proizvode. Ova odluka usledila je 8. septembra 2026. godine kao odgovor na carine od 50 odsto koje su Sjedinjene Američke Države uvele 22. avgusta iste godine na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara. Ovo uključuje drvnu građu, građevinski materijal, tekstil i alkoholna pića. Kanada je, pored toga, najavila paket podrške domaćim kompanijama i radnicima u vrednosti od 7,5 milijardi kanadskih dolara.

Trgovinski rat sa SAD i posledice po kanadsku privredu

Sukob između Kanade i SAD, njenog najvećeg trgovinskog partnera, dodatno je eskalirao nakon neuspešnih pregovora. Kao rezultat, američki predsednik Donald Tramp najavio je mogućnost dodatnog udvostručavanja carina na kanadske automobile i uvođenja dažbina od 50 odsto na auto-delove od 1. januara 2027. godine. Ove mere ugrožavaju postojeće integrisane lance snabdevanja i otvaraju pitanje budućnosti trgovinskog sporazuma USMCA, koji reguliše ekonomske odnose Severne Amerike. S obzirom na to, trgovinska razmena Kanade i SAD i dalje je gotovo 880 milijardi dolara godišnje, ali su novi nameti značajno povećali neizvesnost za investitore i izvoznike.

Jedinstveno bezbednosno i ekonomsko savezništvo Kanada i EU

Uporedo sa tim, Mark Karni, kanadski premijer, najavio je jačanje saradnje sa Evropskom unijom. On je na prvom Kanadskom investicionom samitu predstavio Kanadu kao “sigurnu luku” za strani kapital i istakao mogućnost izgradnje “jedinstvenog bezbednosnog i ekonomskog savezništva” sa EU. Prema njegovim rečima, Kanada i EU razmatraju uvođenje bezviznog režima za putovanja i rad, ali su ovi razgovori još u početnoj fazi. Karni je naglasio da je Kanada jedina neevropska članica evropske inicijative za nabavku odbrambene opreme. Ove nedelje biće počasni gost Evropskog parlamenta u Strazburu, gde će pratiti obraćanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju EU i obratiti se evropskim poslanicima.

Rast trgovinske razmene sa EU i institucionalna partnerstva

Trgovinska razmena EU i Kanade u robi i uslugama dostigla je 130 milijardi evra prošle godine. To predstavlja rast od 80 odsto u odnosu na 2016. godinu, ali je i dalje niže od razmene sa SAD. Kanada je prva neevropska zemlja koja se priključila programu EU vrednom 150 milijardi evra za zajmove u oblasti odbrane, što omogućava kanadskim kompanijama veći pristup evropskom tržištu. Pored toga, EU i Kanada imaju sporazume o digitalnoj saradnji, istraživanju i ključnim sirovinama. Ipak, Sporazum o slobodnoj trgovini (CETA), potpisan pre gotovo 10 godina, još nisu ratifikovale Francuska, Italija, Poljska i još sedam članica EU, zbog čega svi delovi sporazuma nisu stupili na snagu.

Izazovi i perspektive kanadske ekonomije

Brisel želi da produbi saradnju sa Kanadom u oblastima energetike, ključnih sirovina, odbrane i veštačke inteligencije, ali istovremeno želi da očuva razliku između članica i partnera izvan EU. Ove promene dolaze u trenutku kada kanadska ekonomija traži nove partnere i investicije zbog povećane neizvesnosti na američkom tržištu. Kao rezultat, sve veći broj kanadskih kompanija okreće se evropskom tržištu i koristi nove mogućnosti koje otvara institucionalna saradnja sa EU. Ova strategija može dugoročno doneti stabilnost i nove investicije, posebno u sektoru naprednih tehnologija i odbrane.