Više od 140 učesnica, uključujući SAD i Japan, potvrdilo je dolazak na izložbu EXPO 2027 u Beogradu, dok je za volontiranje već prijavljeno 10.000 kandidata iz 119 zemalja.

Privredna komora Srbije potpisala je ugovor o učešću na specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd, čime su pokrenuti dalji operativni koraci za njen nastup kao zvaničnog učesnika. Time je potvrđeno da će EXPO 2027 Beograd okupiti više od 140 učesnica, među kojima su i Sjedinjene Američke Države i Japan. Ugovor su, u prostorijama Beogradskog sajma, potpisali direktor kompanije Ekspo 2027 d.o.o. Beograd Danilo Jerinić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Više od 140 učesnica i veliki broj volontera na EXPO 2027 Beograd

Specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd, sa temom “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve”, biće održana u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine. Učešće na EXPO 2027 Beograd potvrdilo je više od 140 učesnica, što ovu manifestaciju svrstava među najznačajnije međunarodne događaje u regionu. Zanimljivo je da su među prijavljenima i ekonomski giganti poput SAD i Japana. U Surčinu je trenutno u toku izgradnja Ekspo kompleksa, Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture. To uključuje nove saobraćajnice, železničke veze kao i stambeno-poslovne sadržaje.

Operativni koraci i značaj za srpsku privredu

Za uspešnu realizaciju EXPO 2027 u Beogradu biće potrebno više od 20.000 volontera. Prijave za volontiranje počele su 15. maja, a do sada se prijavilo 10.000 kandidata iz čak 119 zemalja. Ovaj podatak ukazuje na visok stepen međunarodnog interesovanja, što može doprineti promociji Srbije kao investicione i turističke destinacije. Pored toga, izgradnja infrastrukture za EXPO 2027 Beograd može podstaći razvoj građevinskog sektora i otvoriti nova radna mesta. S obzirom na veličinu projekta, očekuje se i pozitivan uticaj na privredu kroz povećanje potražnje za uslugama i robom domaćih kompanija.

Širi ekonomski kontekst i očekivanja

EXPO 2027 Beograd predstavlja priliku za jačanje međunarodne saradnje i pozicioniranje Srbije kao centra velikih globalnih događaja. Tema izložbe – “Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve” – pruža mogućnost za inovativne projekte i promociju domaće kreativne industrije. Broj prijavljenih učesnica i volontera pokazuje dinamiku i atraktivnost izložbe na svetskoj sceni. Uporedo sa tim, ulaganja u infrastrukturu i logistiku mogu imati dugoročne ekonomske koristi. Prema dosadašnjim informacijama, organizacija EXPO 2027 Beograd već sada doprinosi međunarodnoj prepoznatljivosti Srbije. Kako se bliži datum održavanja, očekuju se dodatne aktivnosti na privlačenju investitora, partnera i posetilaca iz celog sveta.

Srpsko tržište kapitala ostaje bez još jedne firme, 31 izdavalac napustio Berzu u poslednjih godinu dana

Krušik-Plastika, akcionarsko društvo iz Osečine, zakazalo je vanrednu sednicu Skupštine društva za 1. oktobar 2026. godine. Na toj sednici odlučivaće se o povlačenju ukupno 899.435 redovnih akcija sa prava glasa sa regulisanog tržišta. Za povlačenje akcija sa Berze biće potrebni glasovi koji predstavljaju najmanje tri četvrtine od ukupnog broja izdatih akcija sa pravom glasa, što je precizirano u zvaničnom pozivu objavljenom na Centralnom registru hartija od vrednosti. Dan akcionara određen je za 21. septembar, dok će sednica biti održana u prostorijama društva u Osečini, sa početkom u 11 časova.

Pražnjenje srpskog tržišta kapitala

Odluka Krušik-Plastike dolazi u trenutku kada srpsko tržište kapitala beleži kontinuirano povlačenje firmi sa Beogradske berze. Prema javno dostupnim podacima, najmanje 31 izdavalac akcija napustio je Berzu u poslednjih godinu dana. Neke kompanije su povukle sopstvene akcije, dok su druge delistirane zbog gašenja, stečaja ili prinudne likvidacije. U drugoj polovini 2025. godine sa tržišta su isključeni subjekti kao što su Jugoprevoz Kruševac, Ribarsko gazdinstvo Beograd, Štamparija Borba Beograd, UTP Bela Crkva i drugi. Tokom 2026. godine, do sredine septembra, evidentirani su odlasci Metalac Home Market, Metalac Proleter Gornji Milanovac, Elkok Kosjerić i još nekoliko manjih kompanija.

Pravni okvir i uticaj na akcionare

Za kvorum na vanrednoj sednici biće potrebna obična većina od ukupnog broja glasova, odnosno 449.718 akcija-glasa. Povlačenje akcija sa Berze imaće direktan uticaj na sve akcionare. Oni koji glasaju protiv odluke ili se uzdrže od glasanja imaju pravo da traže otkup svojih akcija od društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Taj zahtev se može podneti na samoj sednici ili u roku od 15 dana od zaključenja sednice. Pored toga, odlazak Krušik-Plastike je deo šireg trenda smanjenja broja malih izdavalaca na srpskom tržištu kapitala. S druge strane, povlačenje većinskih vlasnika i koncentracija akcija iznad 90% često dovode do prinudnog otkupa preostalih akcija i delistiranja sa Berze.

Šira slika i potencijalni odlasci velikih firmi

Nakon odlaska manjih kompanija, najveći potencijalni udar na tržište predstavljaju mogući odlasci velikih firmi kao što je Naftna industrija Srbije (NIS). Iako NIS trenutno nije redovno trgovana zbog obustave trgovanja, promena vlasničke strukture, posebno ukoliko MOL, Republika Srbija i eventualni strateški partner pređu prag od 90 odsto vlasništva, mogla bi dovesti do prinudnog otkupa manjinskih akcija i formalnog povlačenja sa Berze. Međutim, taj proces još nije završen i zavisi od realizacije daljih transakcija. Slično, kompanija Metalac a.d. Gornji Milanovac, iako je većinski vlasnik dve firme koje su već delistirane, za sada ne planira povlačenje sa tržišta jer nijedan akcionar nema više od 10 odsto akcija. Ipak, potencijal za konsolidaciju i dalje postoji. Kao rezultat, povlačenje Krušik-Plastike sa tržišta kapitala još jednom osvetljava trend smanjenja broja domaćih kompanija na Berzi. Takva kretanja utiču na likvidnost i atraktivnost tržišta, ali i na mogućnosti za male akcionare da ostvare profit kroz trgovinu hartijama od vrednosti.

Elektromreža Srbije potpisala ugovore za nove kapacitete, dok 11GW projekata čeka priključenje na mrežu

Obnovljivi izvori energije u Srbiji beleže snažan rast, a sektor dodatno jača dolaskom 2GW novih baterijskih skladišta. Elektromreža Srbije je potpisala ugovore kojima se obezbeđuje priključenje ovih skladišta, dok je trenutno u postupku priključenja čak 11GW novih kapaciteta iz vetra i sunca. Ovi podaci predstavljeni su na konferenciji OIE Srbija 2026, uz poruku da domaći energetski sektor hvata korak sa globalnim trendovima.

Razvoj kapaciteta iz vetra i sunca

Generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić istakla je da je cilj da do 2030. godine sistem raspolaže sa 3,5GW kapaciteta iz solara i vetra. Ona je naglasila da mreža ima dovoljno kapaciteta za nove projekte i da se kontinuirano razvija u skladu sa potrebama investitora. “Pozivam vas da brzo realizujete investicije. Nemojte se bojati za kapacitet mreže, ima kapaciteta, on se razvija uzimajući u obzir vaše potrebe”, izjavila je Matejićeva. U kategoriji aktivnog kupca na prenosnom sistemu trenutno je 122MW, ali taj broj, prema njenim rečima, može biti i znatno veći.

Uticaj novih regulativa i tržišni kontekst

Savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak izjavio je da je priključenje elektrana trenutno jedno od najvažnijih pitanja u Evropi. On je objasnio da odluka o odlaganju priključenja u Srbiji nije usmerena protiv obnovljivih izvora energije. Kapacitet solarnih i vetroelektrana u zemlji povećan je sa oko 400MW na više od 1,3GW u poslednje četiri godine. “Oživeli smo tržište sa dve uspešne aukcije, izmenili regulatorni okvir i počeli da uređujemo proceduru priključenja. Došli smo do 11GW zahteva na prenosnoj mreži, na EDS-u imamo 6GW zahteva. Trenutno imamo puno projekata i treba da sačekamo da vidimo šta će se desiti sa njima”, naglasio je Mrdak.

Izazovi i perspektive razvoja

Srbija je Svetski dan vetra 2026. dočekala sa 824MW operativnog kapaciteta iz vetra u 13 vetroelektrana, ali i sa novim regulatornim izazovima koji usporavaju razvoj. Više od 200MW vetroparkova je u izgradnji, a najveći deo od postojećih 824,2MW priključen je na prenosni sistem. U postupku priključenja nalazi se 35 projekata ukupne snage 5,8GW. Međutim, izmene Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom predviđaju da se izrada novih studija priključenja za vetar i sunce odlaže do poslednjeg kvartala 2029. godine. Ova mera donosi privremeno usporavanje sektora, ali i otvara prostor za sagledavanje buduće dinamike razvoja. Na distributivnoj mreži trenutno je 195MW solarnih elektrana, dok instalirana snaga prozjumera iznosi 131MW.

Regionalni trendovi i značaj baterijskih skladišta

Na regionalnom nivou, Crnogorski elektroprenosni sistem ima 7GW iskazanog interesovanja za priključenje, a za 3GW projekata su već potpisani ugovori, uglavnom za solarne elektrane. Konferencija OIE Srbija 2026 nastavlja da okuplja energetske lidere iz regiona, sa fokusom na baterijska skladišta, finansiranje zelene energije i nove tehnologije za pametnu mobilnost. Kontinuirane investicije u razvoj prenosne mreže ostaju ključne za integraciju novih obnovljivih kapaciteta. Kao rezultat, očekuje se dalji rast sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu.