BDP evrozone ubrzao na 1 odsto na godišnjem nivou, investicije u AI i infrastrukturu glavni pokretači rasta
Privreda evrozone zabeležila je rast od 0,4 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Taj rezultat premašuje očekivanja analitičara, zahvaljujući snažnim investicijama u veštačku inteligenciju, većoj državnoj potrošnji i otpornijoj potrošnji domaćinstava. Evropska komisija je objavila preliminarne podatke koji pokazuju da je bruto domaći proizvod (BDP) evrozone na godišnjem nivou ubrzao na 1 odsto. Analitičari su prognozirali rast od svega 0,5 odsto.
Najveći doprinos rastu došao je iz oblasti investicija, naročito u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Domaća potrošnja pokazala je stabilnost, dok su vlade članica evrozone povećale ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Ovi faktori dodatno su podstakli ekonomsku aktivnost regiona.
Rast BDP evrozone i uticaj investicija u AI
Ekonomija evrozone pokazala je znake oporavka, jer je rast od 0,4 odsto na kvartalnom nivou bio iznad očekivanja. Na godišnjem nivou, privreda je ubrzala na 1 odsto. Investicije u veštačku inteligenciju i infrastrukturu imale su ključnu ulogu u ovom rezultatu. Istovremeno, državna potrošnja je bila viša, a domaća potrošnja ostala je stabilnija nego što su analitičari predviđali.
Najveće ekonomije evrozone, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, ostvarile su rast od 0,2 odsto na kvartalnom nivou. Španija je predvodila blok sa rastom od 0,7 odsto. Holandija je zabeležila rast od 0,4 odsto, što je dvostruko više od prognoza analitičara.
Stabilnost tržišta rada i industrijski sektor
Industrijski sektor je prijatno iznenadio, jer je uprkos visokim cenama energije uspeo da izbegne pad i čak doprinese rastu BDP evrozone. Nezaposlenost u regionu ostala je stabilna na 6,3 odsto u junu. Pokazatelji ekonomskog raspoloženja bili su bolji od očekivanja, posebno zahvaljujući poboljšanju sentimenta u industriji i uslugama.
Ekonomisti napominju da deo trenutnog ubrzanja privrednog rasta može biti kratkotrajan. Na rezultate su uticali i jednokratni faktori, poput promena u trgovinskim tokovima i povećane potražnje usled zabrinutosti zbog mogućih budućih nestašica proizvoda. Ipak, investicije u veštačku inteligenciju i infrastrukturu ostaju ključni pokretači rasta i mogu dugoročno doprineti konkurentnosti evrozone.
Uporedo sa tim, vlade članica nastavljaju da ulažu u odbrambene i infrastrukturne projekte, što pojačava otpornost privrede na globalne izazove. Stabilnost tržišta rada i pozitivno raspoloženje u industriji ukazuju na postepeni oporavak nakon perioda stagnacije, ali pažnja ostaje usmerena na održivost ovih trendova.
