Vlada Slovenije uvodi limit od 50 litara po osobi i 200 litara po pravnom licu dnevno, dok hrvatski distributeri gube 7 do 20 centi po litru
Privatni distributeri goriva u Hrvatskoj počeli su sa zatvaranjem benzinskih pumpi poslednjih dana, dok je u Sloveniji stupila na snagu odluka o ograničenju dnevnog točenja goriva na 50 litara po osobi i 200 litara po pravnom licu i fizičkim licima koja se bave privredom, uključujući poljoprivredu. Ove mere donete su kao odgovor na probleme u snabdevanju naftnim derivatima i povećanu potražnju na tržištu regiona.
U Udbini je zatvorena jedna od dve pumpe, dok druga, u vlasništvu kompanije Ina, radi samo do 13 sati. Vlasnik zatvorene pumpe, Amir Veladžić, izjavio je da su cene plavog dizela 20 centi ispod nabavne cene, a običnog dizela za 7 do 11 centi niže, zbog čega prodaja goriva nije isplativa. “Doneli smo odluku zato što nam je Vlada srezala cene u korenu. Plavi dizel nam je 20 centi ispod nabavne cene, obični dizel 7 do 11 centi. Nemamo nikakav interes da to prodajemo. Radnika treba platiti, a odakle”, istakao je Veladžić.
Predsednik udruženja Glas preduzetnik, Boris Podobnik, ocenio je da će ovakvi slučajevi biti sve češći i da “niko nije toliko jak da radi s gubitkom”. On je predložio smanjenje akciza za još 5 do 6 centi i spuštanje PDV-a sa 25 na 15 posto. Ministar gospodarstva Ante Šušnjar najavio je pomoć malim distributerima kroz moratorijum na otplatu kredita preko HAMAG BICRO-a.
U Sloveniji je od ponoći uvedeno dnevno ograničenje točenja goriva na 50 litara po osobi i 200 litara po pravnoj osobi ili fizičkoj osobi koja se bavi privredom. Ovu odluku slovenačka vlada je donela radi smanjenja problema sa snabdevanjem. Premijer Robert Golob izjavio je da su skladišta puna i da goriva ima dovoljno, a kao podršku logistici najavljena je i aktivacija Vojske Slovenije za isporuku goriva. Vlada je ukinula ograničenje cena na pumpama pored autoputa, nadajući se da će više cene smanjiti pritisak na prometnije pumpe.
Prema analizama, zbog rata u Iranu gorivo je u regionu poskupelo između 1 i 30 odsto, a određene države uvode krizne mere, uključujući drastično niže akcize i korišćenje rezervi, kako bi se ublažile posledice poremećaja na tržištu.
