Protesti zakazani za 14. april, prevoznici traže prelazno rešenje i dugoročne vize za vozače
Poslovno udruženje Međunarodni transport (PUMED) najavilo je da će prevoznici Srbije započeti blokadu granica sa Evropskom unijom od 14. aprila, ukoliko se hitno ne donese prelazno rešenje koje će omogućiti normalan rad i život profesionalnih vozača sa Zapadnog Balkana. Odluka dolazi nakon što su, prema navodima udruženja, svi predlozi za promenu tretmana profesionalnih vozača iz regiona od strane zemalja članica EU odbijeni, a kontinuirani problemi obuhvataju hapšenja, deportacije i zabrane ulaska u Šengen zonu.
Prevoznici su istakli da protest neće biti prekinut dok ne dobiju zadovoljavajući pisani odgovor Evropske komisije o humanijem tretmanu profesionalnih vozača. U saopštenju navode da će sa kolegama iz regiona dogovoriti detalje zajedničkog nastupa, dok istovremeno izražavaju nadu da će do 14. aprila biti postignut dogovor o nesmetanom radu vozača sa srpskim registarskim oznakama u EU.
Direktna ekonomska šteta od prethodnih blokada granica iznosila je 92 miliona evra dnevno, a prema rečima predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, nova šteta može biti izbegnuta prihvatanjem predloga Hrvatske koji podrazumeva dugoročne vize za vozače transportnih kompanija iz Srbije sa ugovorima u EU.
“Hrvatska vlada je izašla sa predlogom i rekla, evo mi ćemo da predložimo svim zemljama članicama, a počećemo mi prvi odmah, a i Mađarska je takođe to najavila, da transportne kompanije iz Srbije koje imaju ugovore sa firmama iz Hrvatske ili drugih zemalja u EU, imaju prava da za svoje vozače dobiju dugoročne vize. Hrvatska je predložila to rešenje u Briselu”, izjavio je Čadež na Kopaonik biznis forumu.
Problemi su nastali uvođenjem strogog administrativnog poštovanja pravila EU poznatog kao 90/180 dana, prema kojem vozači iz zemalja koje nisu članice mogu boraviti najviše 90 dana u periodu od 180 dana u Šengen zoni. Uvođenje Sistema ulaska i izlaska (EES) omogućilo je detaljniju kontrolu, a posledice prekoračenja uključuju hapšenja, novčane kazne, proterivanja i moguće zatvorske kazne. Prevoznici ističu da štetu snosi kako privreda EU, tako i privreda i stanovništvo Zapadnog Balkana.
