Indeks lične potrošnje iznad cilja Federalnih rezervi, bazni PCE raste 3,3 odsto na godišnjem nivou

Inflacija u SAD porasla je na 3,7 odsto na godišnjem nivou u julu, dok je potrošnja ostala nepromenjena u odnosu na prethodni mesec, pokazuje najnoviji izveštaj Kancelarije za ekonomsku analizu. Indeks lične potrošnje (PCE), ključni pokazatelj inflacije koji prati Federalne rezerve (Fed), zabeležio je međumesecni rast od 0,2 odsto, što premašuje očekivanja analitičara.

Ekonomisti su predviđali mesečni rast PCE indeksa od 0,1 odsto i usporavanje godišnje inflacije na 3,6 odsto. Međutim, inflacija u SAD prema ovom pokazatelju i dalje je značajno iznad cilja koji je Fed postavio na 2 odsto, što dodatno komplikuje dalju monetarnu politiku centralne banke.

Detaljni podaci o inflaciji i potrošnji u SAD

Bazni PCE indeks, koji isključuje volatilne cene hrane i energije, zabeležio je rast od 0,2 odsto u julu u odnosu na jun. Na godišnjem nivou, bazni PCE porastao je za 3,3 odsto. Ovaj podatak ukazuje na to da i osnovni inflatorni pritisci ostaju povišeni, uprkos naporima Federalnih rezervi da ih obuzdaju kroz povećanje kamatnih stopa.

Uporedo sa tim, potrošnja Amerikanaca, kada se prilagodi za inflaciju, nije zabeležila rast u julu. To je prvi put nakon što je u junu potrošnja porasla za 0,4 odsto. Ova stagnacija može signalizirati da visoke cene nastavljaju da utiču na ponašanje potrošača, što ima potencijalno važne posledice za ukupnu dinamiku američke ekonomije.

Tržišni kontekst i implikacije za monetarnu politiku

Međugodišnji rast inflacije u SAD i dalje je iznad meta Federalnih rezervi, što ostavlja otvoreno pitanje daljih koraka centralne banke. Pre svega, Fed pod vođstvom Kevina Varša pažljivo prati kretanje indeksa lične potrošnje, jer on direktno utiče na odluke o nivoima kamatnih stopa.

Kao rezultat, visoka inflacija može dovesti do zadržavanja ili čak dodatnog povećanja referentne kamatne stope. To bi imalo uticaja na troškove zaduživanja, investicije i ukupni ekonomski rast. S druge strane, stagnacija potrošnje potencijalno ukazuje na slabljenje snage domaće tražnje, što bi moglo uticati na usporavanje privrednog rasta u narednim mesecima.

Pored toga, finansijski sektor i analitičari pomno prate podatke o kretanju inflacije i potrošnje, jer oni pružaju važne signale o budućim potezima Fed-a i stabilnosti američke privrede. Očekuje se da će dalje odluke monetarne politike zavisiti upravo od održavanja ravnoteže između kontrole inflacije i podrške privrednoj aktivnosti.

Inflacija u SAD ostaje centralna tema ekonomske politike, sa širim posledicama po globalna tržišta, investitore i privredne tokove.

Broj kupovina karticama dostigao 237,9 miliona u drugom tromesečju 2026, uz rast POS terminala i bankomata

Narodna banka Srbije objavila je da su bezgotovinska plaćanja u Srbiji porasla za 105 odsto u poslednjih pet godina. U drugom tromesečju 2026. godine, građani su izvršili 237,9 miliona kupovina karticama. Ovaj rast potvrđuje trend prelaska sa gotovine na digitalne načine plaćanja i povećava konkurentnost domaćeg tržišta.

Bezgotovinska plaćanja u Srbiji beleže rast

Broj izdatih platnih kartica u Srbiji dostigao je 13,7 miliona na kraju drugog tromesečja 2026. godine. Istovremeno, registrovano je 7,1 milion korisnika kartica. U odnosu na prethodnu godinu, broj izdatih kartica porastao je za 706.000, odnosno 5,5 odsto. U domaćim prodavnicama tokom ovog perioda, obavljeno je 237,9 miliona kupovina platnim karticama, što predstavlja rast od 19,3 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2025. godine. Od ovog broja, 220,9 miliona transakcija izvršile su kartice domaćih banaka, dok su inostrane kartice korišćene u 17 miliona transakcija. Kao rezultat toga, bezgotovinska plaćanja u Srbiji sve više postaju standard, a mreža prodajnih mesta se konstantno širi.

Širenje infrastrukture i turistički potencijal

Prihvatna mreža za kartična plaćanja u Srbiji nastavila je rast. Na kraju juna 2026. godine, kod trgovaca je bilo oko 195.000 POS terminala, što je 10,1 odsto više nego godinu dana ranije. U istom periodu, broj bankomata u zemlji porastao je na 3.412, odnosno 6,8 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj razvoj infrastrukture omogućava lakši pristup bezgotovinskim uslugama kako građanima tako i turistima, što dodatno povećava atraktivnost Srbije kao turističke destinacije. U drugom tromesečju 2022. godine na prihvatnoj mreži izvršeno je 116 miliona kupovina, a sada je taj broj više nego udvostručen. S druge strane, povećan obim kupovina inostranim karticama ukazuje na rast turističkog prometa i međunarodnih poseta.

Perspektiva tržišta i dalji trendovi

Nastavak rasta bezgotovinskih plaćanja u Srbiji rezultat je napora finansijskog sektora i digitalizacije usluga. Broj korisnika i transakcija raste iz godine u godinu, a podaci Narodna banka Srbije potvrđuju stabilnost ovog trenda. Pri tome, širenje mreže POS terminala i bankomata omogućilo je veću dostupnost savremenih platnih metoda širom zemlje. Dominacija kartičnih plaćanja i rast prihvatne mreže pozitivno utiču na sigurnost, brzinu transakcija i transparentnost finansijskih tokova. Takođe, povećana upotreba digitalnih rešenja doprinosi razvoju domaće ekonomije i jačanju poverenja u finansijski sistem.

Novi autoput Skoplje-Blace strateški povezuje Severnu Makedoniju sa Kosovom i Metohijom i doprinosi rastu lokalne ekonomije

Severna Makedonija je danas započela izgradnju autoputa Skoplje-Blace, dužine oko 20 kilometara, koji će povezati glavni grad sa granicom prema Kosovu i Metohiji. Projekat je zvanično pokrenut posle više od dve decenije čekanja, izjavio je Hristijan Mickoski, premijer Severne Makedonije. Nova saobraćajnica ima strateški značaj za povezivanje zemlje sa evropskim koridorima 8 i 10, što, prema rečima premijera, doprinosi pozicioniranju Severne Makedonije kao saobraćajnog čvorišta u regionu.

Ekonomija i zapošljavanje kroz izgradnju novih autoputeva

Osim toga, izgradnju autoputa Skoplje-Blace izvodi domaća građevinska kompanija, što otvara nova radna mesta i jača lokalnu ekonomiju. Mickoski je naglasio da će infrastrukturni projekti, poput ovog, doprineti ostanku mladih u zemlji i povratku iseljenika iz inostranstva. Uporedo sa tim, premijer je najavio i skoro pokretanje izgradnje još jedne deonice Koridora 8, odnosno autoputa koji će povezati selo Bukojčani sa autoputem Kičevo-Ohrid. Očekuje se da će autoput Kičevo-Ohrid biti otvoren početkom naredne godine, čime se dodatno unapređuje saobraćajna infrastruktura zemlje.

Važnost autoputa Skoplje-Blace za regionalnu povezanost

Pored autoputa Skoplje-Blace, u Severnoj Makedoniji istovremeno se realizuje još pet autoputskih projekata: Tetovo-Gostivar, Gostivar-Bukojčani, Bukojčani-Kičevo, Kičevo-Ohrid i Prilep-Bitolj. Na taj način, Severna Makedonija jača svoju ulogu u regionalnim transportnim tokovima i privlači investicije. Kao rezultat, aktuelna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu podižu konkurentnost države na Balkanu. Hristijan Mickoski je izjavio da je cilj da Severna Makedonija postane ključna tranzitna tačka na evropskim koridorima, što može podstaći ekonomski razvoj i doprineti otvaranju novih radnih mesta. Projekat izgradnje autoputa Skoplje-Blace ima poseban značaj za privrednu saradnju sa Kosovom i Metohijom i dodatno podstiče trgovinsku razmenu između zemalja. Infrastrukturni razvoj, prema Mickoskom, treba da bude oslonac za dugoročni ekonomski rast Severne Makedonije.