Rast cena energije i usluga uticao je na inflaciju u julu, dok Hrvatska beleži treći mesec usporavanja rasta cena

Evrostat je objavio da su cene goriva u julu nastavile da podižu inflaciju u evrozoni, koja je dostigla 2,9 odsto. Prema preliminarnoj proceni, ovo je blago povećanje u odnosu na 2,8 odsto iz juna. Ključni doprinos ovom rastu dala je cena energije, koja je u julu bila za 10 odsto viša nego godinu dana ranije, dok je u junu iznosila 8,5 odsto.

Detaljna kretanja inflacije u evrozoni i Hrvatskoj

Inflacija u sektoru usluga u evrozoni takođe je zabeležila ubrzanje, sa 3,2 odsto u junu na 3,3 odsto u julu. Cene industrijskih proizvoda bez energije porasle su sa 0,7 na 0,9 odsto. S druge strane, rast cena hrane, alkohola i duvana usporio je sa 1,5 odsto u junu na 1,2 odsto u julu. Među najvećim privredama unutar evrozone, inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) ubrzala je u Nemačkoj (sa 2,4 na 2,8 odsto), Francuskoj (sa 2 na 2,4 odsto), Španiji (sa 3,6 na 3,8 odsto) i Holandiji (sa 2,5 na 2,9 odsto). U Italiji je zabeležen blagi pad sa 3 na 2,9 odsto.

Hrvatska nastavlja trend usporavanja inflacije

Stopa inflacije u Hrvatskoj, merena indeksom potrošačkih cena dobara i usluga, iznosila je 3,9 odsto u julu u poređenju sa istim periodom prošle godine, saopštio je Državni zavod za statistiku. U odnosu na jun, inflacija je niža za 0,2 procentna poena. Prethodnih meseci ovaj trend je bio izražen – u junu 4,5 odsto, u maju 5,2 odsto, a u aprilu 5,8 odsto. Na godišnjem nivou u julu su rasle cene svih glavnih komponenti indeksa osim industrijskih neprehrambenih proizvoda, gde su cene pale za 1,1 odsto.

Glavni faktori inflacije i poređenja u regionu

U Hrvatskoj su cene energije u julu porasle za 12,2 odsto, usluga za 8,5 odsto, a hrane, pića i duvana za 0,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Cene dobara i usluga za ličnu potrošnju, merene harmonizovanim indeksom potrošačkih cena, u julu su bile za 3,6 odsto više nego u julu 2025. godine. Višu stopu inflacije od Hrvatske u julu imale su samo Litvanija (5,6 odsto), Bugarska (4,1 odsto), Kipar (4 odsto) i Španija (3,6 odsto). Kao rezultat, inflacija u evrozoni i dalje odražava pritisak rasta cena energije i usluga, dok pojedine članice beleže nastavak trenda smirivanja cena. Ovi podaci prikazuju aktuelni makroekonomski ambijent u Evropskoj uniji i regionu, koji je pod snažnim uticajem volatilnosti energetskog tržišta.

Benzin i dizel na domaćem tržištu skuplji za dva dinara, dok je prosečna cena nafte pala ispod 90 dolara

Cena goriva u Srbiji dostigla je novi rekord ovog petka, iako je cena nafte na svetskom tržištu pala ispod 90 dolara za barel. Litar benzina BMB95 sada košta 222 dinara (1,9 evra), dok je evrodizel dostigao 226 dinara (1,93 evra). Ovo povećanje iznosi dva dinara više po litru za obe vrste u odnosu na prethodnu nedelju, saopštile su nadležne institucije. Kao rezultat, cena goriva u Srbiji je premašila prethodni rekord od 225 dinara za dizel iz prošlog meseca, dok je benzin oborio nivo iz jula 2022. godine.

Rast cena goriva i uticaj na region

S druge strane, globalno tržište sirove nafte zabeležilo je pad prosečne nedeljne cene za oko 4%, odnosno za 12 dolara, uz prosečnu vrednost blizu 90 dolara za barel brenta. Međutim, regionalna berza derivata na Mediteranu beležila je dnevne skokove cene dizela i do 6% tokom poslednje nedelje jula. Tako je, primera radi, 29. jula cena dizela na londonskoj ICE berzi dostigla preko 1.300 dolara po toni. Prosečna cena dizela (ULSD 10 ppm CIF Med) bila je 1.258 dolara po toni (+7%), a premijum benzina 1.015 dolara (+6%).
U Hrvatskoj je Vlada odredila cenu benzina na 1,62 evra, dok je dizel poskupeo čak 16 centi na 1,75 evra po litru. U Crnoj Gori dizel košta 1,79 evra, a benzin 1,77 evra. U Bosni i Hercegovini dizel se prodaje po 1,8 evra, dok je benzin 1,53 evra. Na tržištu Severne Makedonije dizel je 1,6 evra, a benzin 1,51 evro po litru. Sve ovo ukazuje da su lokalne cene goriva širom regiona značajno porasle.

Administrativne mere i formiranje cena u Srbiji

Vlada Srbije je produžila umanjenje od 20% akcize na benzin i dizel do 9. avgusta, ali to nije uspelo da zaustavi rast cena goriva u Srbiji. Prema važećoj Uredbi o ograničenju cena goriva, maloprodajne cene na pumpama formiraju se na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji, uvećane za maržu i PDV. Ova veleprodajna cena se računa prema kotacijama sa berze za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), jer domaća rafinerija trenutno ne radi zbog dvomesečnog prekida dotoka nafte. Privredni subjekti su u obavezi da primene nove cene odmah po objavljivanju na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Kao rezultat, i pored pokušaja državne intervencije putem akciza i regulacije, cena goriva u Srbiji nastavila je da raste pod uticajem globalnih i regionalnih kretanja. Na primer, u aprilu 2024. godine, kada je cena nafte bila približno 90 dolara za barel, litar benzina u Srbiji koštao je 193 dinara, a dizel 206 dinara, dok je tada akciza bila viša za pet dinara. Sada su i benzin i dizel skuplji za više od 30 dinara po litru u odnosu na taj period, što dodatno opterećuje privredu i građane Srbije.

Bruto domaći proizvod raste iznad proseka EU, ali industrijska proizvodnja usporava dok trgovina i izvoz pokazuju pozitivne trendove

Republički zavod za statistiku objavio je da je privredni rast Srbije u drugom kvartalu iznosio 3,6 odsto. Ovaj rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ostvaren je u odnosu na isti period prethodne godine. Međutim, industrijska proizvodnja beleži znatno skromniji rezultat, sa rastom od samo 0,8 odsto u junu 2026. godine u odnosu na jun 2025. godine.

Privredni rast Srbije i ograničenja u industriji

Prema fleš proceni RZS, rast BDP-a Srbije od 3,6 odsto u drugom kvartalu izražen je u stalnim cenama. Detaljniji izveštaj očekuje se krajem avgusta. S druge strane, industrijska proizvodnja u periodu januar–jun 2026. godine porasla je za 0,7 odsto na međugodišnjem nivou. Najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje u junu dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja električne opreme, kao i proizvodnja koksa i derivata nafte. Ipak, sektor rudarstva zabeležio je pad od 1,0 odsto, dok je snabdevanje električnom energijom i gasom palo za 10,4 odsto. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje u junu 2026. godine pokazuje pad ukupne industrije od 0,4 odsto u odnosu na maj, dok je prerađivačka industrija pala za 1,3 odsto.

Trgovina, spoljna razmena i turizam

U trgovini na malo promet robe u Srbiji u junu je bio veći za 6,6 odsto u tekućim cenama i 4,3 odsto u stalnim cenama u poređenju sa prethodnom godinom. U prvih šest meseci 2026. godine promet na malo porastao je za 8,7 odsto u tekućim cenama i 7,0 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa zabeležen je u trgovini hranom, pićima i duvanom (6,0 odsto), motornim gorivima (3,9 odsto) i neprehrambenim proizvodima (2,4 odsto). Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u periodu januar–jun 2026. iznosila je 39,7 milijardi evra, što je za 5,8 odsto više nego prethodne godine. Izvoz robe dostigao je 17.971 milion evra, što je rast od 8,3 odsto, dok je uvoz iznosio 21,7 milijardi evra, uz povećanje od 3,7 odsto. Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 14,1 odsto i iznosi 3,7 milijardi evra. Najveći suficit ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Slovačkom i Velikom Britanijom, dok je deficit najveći u trgovini sa Kinom.

Turistički sektor i šira ekonomska slika

U junu 2026. godine u Srbiji je registrovano 400.000 dolazaka turista, što predstavlja rast od 1,7 odsto na godišnjem nivou. Broj noćenja porastao je za 2,0 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine. Domaći turisti ostvarili su 601.000 noćenja, dok su strani turisti imali 541.000 noćenja, uz rast od 3,3 odsto. Najviše noćenja stranih turista ostvarili su posetioci iz Ruske Federacije i Turske. Kao rezultat navedenih trendova, privredni rast Srbije premašuje prosek Evropske unije, ali je i dalje daleko od potrebnog nivoa za dostizanje razvijenijih država regiona. Ograničeni rast industrije ukazuje na potrebu za dodatnim investicijama i modernizacijom sektora, dok pozitivna kretanja u trgovini i izvozu ukazuju na stabilnost eksternog sektora.