Ukupna razmena dostigla 59,44 milijarde evra, izvoz porastao brže od uvoza, a pokrivenost uvoza izvozom porasla na 82,6 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla 6,7 odsto u prvih devet meseci ove godine. Ukupna vrednost razmene iznosila je 59,44 milijarde evra, što je rast u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je smanjen za 10,9 odsto i sada iznosi 5,66 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci.

Izvoz robe iz Srbije dostigao je 26,89 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz robe iznosio je 32,55 milijardi evra, odnosno rast od 4,9 odsto u istom vremenskom okviru. Pokrivenost uvoza izvozom, koja je ključan pokazatelj ravnoteže razmene, porasla je na 82,6 odsto, dok je prošle godine bila 79,6 odsto.

Struktura i regionalna raspodela spoljnotrgovinske razmene Srbije

Najveći udeo u izvozu Srbije ostvaren je u regionu Vojvodine sa 29,9 odsto. Sledi region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25,5 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije učestvuje sa 24 odsto. Beogradski region učestvuje sa 19,8 odsto ukupnog izvoza, a još 0,8 odsto izvoza nije teritorijalno razvrstano.

Kada je reč o uvozu, Beogradski region ostvario je najveći udeo od 41,9 odsto. Region Vojvodine doprinosi sa 30,4 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 16,6 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije ima udeo od 9,1 odsto. Nerazvrstan uvoz iznosi 1,9 odsto ukupnog uvoza. Kao rezultat, jasno se vidi značaj glavnih privrednih centara u međunarodnoj trgovini Srbije.

Struktura proizvoda i partneri u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije

U izvozu Srbije preovlađuju proizvodi za reprodukciju, sa udelom od 59,3 odsto. Zatim slede roba za široku potrošnju sa 28,6 odsto i oprema sa 12,1 odsto. U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 55,3 odsto. Roba za široku potrošnju čini 20,8 odsto, a oprema 11,2 odsto ukupnog uvoza.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije najizraženija je sa državama sa kojima postoje sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje Evropske unije učestvuju sa 58,1 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Ovaj podatak potvrđuje stratešku orijentaciju Srbije ka tržištima EU i značaj regionalne ekonomske integracije.

Makroekonomski značaj rezultata spoljnotrgovinske razmene Srbije

Povećanje izvoza i smanjenje deficita doprinose makroekonomskoj stabilnosti i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veći izvoz u odnosu na uvoz pozitivno utiče na platni bilans zemlje. S druge strane, rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuje na poboljšanje konkurentnosti domaće privrede.

Ovi rezultati odražavaju napore Srbije da unapredi izvozni potencijal i diverzifikuje strukturu trgovinskih partnera. Struktura razmene pokazuje ulogu industrijskih proizvoda i robe za široku potrošnju u ukupnom izvozu i uvozu. Investitori i ekonomski analitičari prate ove pokazatelje, jer oni direktno utiču na ocenu kreditnog rejtinga i atraktivnost zemlje za strane investicije.

Finansijsko stanje banke pogoršalo se, Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje, isplate deponenata u roku od sedam dana

Narodna banka Srbije donela je odluku o oduzimanju dozvole za rad Alta banci a.d. Beograd. Prema zvaničnom saopštenju, ključni razlog bila je ugrožena likvidnost banke. Ova odluka objavljena je 31. oktobra 2026. godine, posle kontrolnih aktivnosti usmerenih na povećanje likvidnosti, a Agencija za osiguranje depozita preuzeće ulogu stečajnog upravnika na osnovu rešenja suda.

Protekli period obeležio je značajan pad finansijske stabilnosti Alta banke. Izvršni odbor Narodna banka Srbije naveo je da je finansijsko stanje banke znatno pogoršano, što je dovelo do rizika od dodatnog pogoršanja likvidnosti i potencijalnog ugrožavanja interesa deponenata. Odluka o oduzimanju dozvole za rad doneta je u skladu sa Zakonom o bankama, sa ciljem zaštite depozitora i stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

Oduzimanje dozvole za rad Alta banci i posledice po deponente

Imajući u vidu pogoršanje likvidnosti, Narodna banka Srbije odlučila je da zaštiti interese deponenata i očuva stabilnost sektora. Prema zvaničnom saopštenju, Agencija za osiguranje depozita biće imenovana za stečajnog upravnika, što je standardna procedura u ovakvim slučajevima. Kao rezultat toga, isplata osiguranih depozita biće omogućena u roku od sedam radnih dana, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.

Odluka o oduzimanju dozvole za rad Alta banci može imati šire implikacije na bankarski sektor Srbije. Povlačenje dozvole za rad banke je retka mera koja se preduzima isključivo u situacijama kada su interesi deponenata ozbiljno ugroženi. Osim toga, ovakvi potezi centralne banke pokazuju važnost redovnih kontrola likvidnosti i solventnosti banaka.

Stabilnost finansijskog sistema i zaštita deponenata

Pre svega, Narodna banka Srbije naglasila je da je ispunila sve zakonske uslove pre donošenja ove odluke. Kontrolne aktivnosti prethodile su oduzimanju dozvole, a fokus je bio na pokušaju povećanja likvidnosti Alta banke. Međutim, zbog pogoršanja finansijskog stanja, centralna banka je ocenila da postoji rizik po interese deponenata.

Uporedo sa tim, Agencija za osiguranje depozita preuzima odgovornost za sprovođenje isplata osiguranih iznosa. To znači da će deponenti Alta banke moći da preuzmu svoja sredstva u zakonskom roku. Ova mera ima za cilj da očuva poverenje u bankarski sektor, spreči destabilizaciju i omogući nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema Srbije.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji koriste pristup superkompjuterima i AI platformama zahvaljujući projektima CIPS i S4AI_HUB

Mala i srednja preduzeća u Srbiji sada imaju priliku da bez prethodnog ulaganja testiraju inovativna veštačka inteligencija rešenja kroz evropske digitalne inovacione habove. Ova mogućnost, omogućena zahvaljujući projektima Capital Innovation Point Serbia (CIPS) i S4AI_HUB, kofinansiranim od strane Evropske unije, otvara pristup superkompjuterima, stručnim obukama i AI platformama, uključujući infrastrukturu u Državnom data centru u Kragujevcu.

Podrška evropskih habova malim preduzećima

Projekti CIPS i S4AI_HUB pružaju kompanijama šansu da procene poslovnu vrednost naprednih tehnologija pre nego što investiraju sopstvena sredstva. Takođe, ove inicijative omogućavaju pristup znanju i ekspertima iz evropske mreže digitalnih inovacionih habova, što je posebno važno za preduzeća koja samostalno ne mogu da obezbede ovakve resurse. “Malim i srednjim preduzećima važno je da prvo testiraju inovativna rešenja i prepoznaju koristi za svoje poslovanje”, izjavila je Tamara Bresjanac, savetnica za digitalizaciju u NALED-u. Dodala je da kroz CIPS firme mogu da dobiju neophodnu stručnu podršku i učestvuju u obukama za primenu 3D štampe, robotike i AI sistema.

Praktične koristi i razvoj domaćih kompanija

Pristup superkompjuteru kroz program Test Before Invest bio je ključan za razvoj modela veštačke inteligencije u kompaniji Vinaver Medical, izjavio je dr Stevan Vrbaški, njen osnivač i direktor. Uporedo sa tim, podrška Naučno-tehnološkog parka Novi Sad omogućila je povezivanje sa investitorima i izlazak na nova tržišta. Kompanije najčešće dolaze zbog konkretnih poslovnih izazova, kao što su ušteda vremena, bolja obrada podataka i provera isplativosti novih ideja, istakao je Ivan Pavlović, pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka Niš i koordinator S4AI_HUB-a. On je podvukao da cilj nije primena AI tehnologije po svaku cenu, već upravo tamo gde donosi poslovnu korist i povećava konkurentnost.

Prekogranična saradnja i transformacija tržišta

Prekogranična saradnja evropskih digitalnih inovacionih habova omogućava malim i srednjim preduzećima iz Srbije da pristupe novim tržištima, naprednim tehnologijama i većoj mreži stručnjaka. Graciela Garrido, direktorka prodaje u FundingBox, istakla je da povezivanje kompanija iz Srbije sa inovacionim ekosistemima Zapadnog Balkana i Evrope doprinosi stvaranju konkurentnije digitalne ekonomije. Takođe, iskustva kompanija iz Letonije, koje je predstavila Madara Melne-Krūmiņa, pokazuju da razmena znanja ubrzava digitalnu transformaciju i daje preduzećima sigurnost za investiranje u nove tehnologije. Biotech Future Forum, organizovan u saradnji Vlade Republike Srbije, Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, Svetskog ekonomskog foruma i UNDP-a, predstavio je ovakve inicijative kao primer efikasnog povezivanja nauke, države i privrede. Regionalna radionica održana 28. oktobra u Naučno-tehnološkom parku Beograd dodatno je potvrdila važnost saradnje i razmene iskustava među inovacionim habovima Zapadnog Balkana. Kao rezultat, evropski inovacioni habovi postaju ključan resurs za mala i srednja preduzeća u Srbiji koja žele da iskoriste potencijal veštačke inteligencije bez visokih početnih ulaganja.