Izvoz iz Kine u januaru i februaru premašio prognozu od 7,1 odsto, dok je uvoz rastao 19,8 odsto

Kineski trgovinski suficit dostigao je 213,62 milijarde dolara u periodu januar–februar 2026. godine, čime su rezultati znatno premašili očekivanja analitičara, prema zvaničnim podacima kineske carine. Izvoz iz Kine povećan je za 21,8 odsto na godišnjem nivou, što je iznad prognoziranih 7,1 odsto, dok je uvoz porastao za 19,8 odsto, premašivši očekivani rast od 6,3 odsto.

Ukupan trgovinski suficit od 213,62 milijarde dolara nadmašio je očekivanja analitičara koji su predviđali 179,6 milijardi dolara. Trgovina sa Evropskom unijom porasla je za 19,9 odsto i iznosila je 998,94 milijarde juana, dok je razmena sa državama ASEAN-a povećana za 20,3 odsto, dostigavši 1,24 biliona juana. Trgovinska razmena sa Sjedinjenim Američkim Državama smanjena je za 16,9 odsto na 609,71 milijardu juana (88,22 milijarde dolara).

Rast izvoza i uvoza delom je posledica kasnijeg termina praznika Lunarne nove godine, što je podstaklo veću potrošnju i ekonomske aktivnosti u odnosu na prošlu godinu. Inflacija potrošačkih cena u Kini porasla je u februaru za 1,3 odsto na godišnjem nivou, iznad očekivanih 0,8 odsto, dok je januarski rast bio 0,2 odsto – što predstavlja najviši nivo inflacije od januara 2023. godine.

Zhiwei Zhang, predsednik i glavni ekonomista kompanije Pinpoint Asset Management, ocenio je nakon objave podataka da je snažan rast izvoza delimično posledica prazničnog perioda, ali da to „verovatno ne može u potpunosti da objasni ovako snažan rezultat“.

Tokom godišnjeg političkog skupa „Dve sesije“ u Pekingu, premijer Li Qiang postavio je cilj rasta bruto domaćeg proizvoda između 4,5 i 5 odsto, što je najniži raspon od početka devedesetih godina. Zhang je naveo da ovi snažni izvozni rezultati, uz nizak cilj rasta, ukazuju na to da dodatni ekonomski podsticaji verovatno neće biti potrebni u bliskoj budućnosti. Premijer Li Qiang je tokom skupa priznao uticaj američkih carina na ekonomiju dok je iznosio ekonomske ciljeve vlade.

Internet gigant prijavio više ‘Sev2’ incidenata, uz prekid AWS usluga i otpuštanje 16.000 radnika u januaru

Kompanija Amazon prijavila je značajan rast broja incidenata povezanih sa korišćenjem veštačke inteligencije u svojim operacijama, uključujući šest sati nedostupnosti internet stranice i aplikacije ovog meseca i 13-časovni prekid AWS kalkulatora troškova u decembru. Ovi događaji su se desili nakon što je Amazon otpustio oko 16.000 korporativnih radnih mesta u januaru, ali iz kompanije ističu da smanjenje broja zaposlenih nije glavni uzrok povećanja broja tehničkih problema.

U izveštaju sa nedavnog sastanka, u koji su ekonomski analitičari imali uvid, navodi se da je trend incidenata poslednjih meseci obuhvatio “širok spektar uticaja” i promene koje su omogućene generativnom veštačkom inteligencijom (Gen-AI). Kao doprinoseći faktor navodi se i “nova upotreba GenAI-ja za koju najbolje prakse i zaštitne mere još nisu u potpunosti uspostavljene”.

Tokom incidenta kada je Amazonova internet prodavnica bila nedostupna skoro šest sati, korisnici nisu mogli da završe transakcije niti da pristupe funkcijama kao što su provera podataka o nalogu ili ceni proizvoda. Kompanija je tada saopštila da je uzrok bio pogrešno “implementiranje softverskog koda”. Amazon Web Services je sredinom decembra imao 13-časovni prekid rada kalkulatora troškova, nakon što je AI alat za kodiranje napravio izmene u okruženju, što je dovelo do brisanja i ponovnog kreiranja sistema.

Prema navodima sa sastanka, mlađi i inženjeri srednjeg nivoa ubuduće će morati da dobiju odobrenje starijih inženjera za sve izmene koda napravljene uz pomoć veštačke inteligencije. Viši potpredsednik Dave Treadwell obavestio je zaposlene da će se nedeljni sastanak “This Week in Stores Tech” (TWiST) detaljno baviti analizom uzroka ovih problema i kratkoročnim inicijativama za sprečavanje budućih prekida.

Iz Amazona navode da je pregled dostupnosti sajta deo redovnog poslovanja i da kompanija nastoji stalno unapređivati operacije. Amazon Web Services je saopštio da je incident u decembru bio “izuzetno ograničen događaj” koji je uticao samo na jednu uslugu u pojedinim delovima kontinentalne Kine, dok drugi incident nije imao uticaja na korisnike AWS usluga.

Ekonomske analize ukazuju i da se Amazonove poslovne jedinice dnevno suočavaju sa povećanim brojem “Sev2” incidenata, što su problemi koji zahtevaju brzu reakciju zbog mogućih prekida proizvoda, a što je povezano sa otpuštanjem radnika tokom proteklih godina. Amazon, međutim, tvrdi da otpuštanja nisu uzrokovala porast broja prekida rada.

Ukupno izdato 102,56 milijardi dinara državnih obveznica, Moody’s potvrdio rejting Ba2 sa stabilnim izgledima

Republika Srbija zadužila se 10. marta 2026. godine na aukciji prodajom državnih obveznica u iznosu od 2,67 milijardi dinara, sa dospećem 30. jula 2030. godine, po kamatnoj stopi od 4,55 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Prinos za kupce ovih hartija iznosi 4,55 odsto, što ukazuje na stabilan trošak zaduživanja države na domaćem tržištu, uprkos povećanoj volatilnosti na globalnim finansijskim tržištima i geopolitičkim tenzijama.

Potražnja na aukciji premašila je ponudu za oko deset odsto. Reč je o dodatnom plasmanu već postojeće serije obveznica sa kuponskom stopom od 4,5 odsto, čija ukupna izdata vrednost sada iznosi 102,56 milijardi dinara. Obveznice su prodate po ceni od 102,5566 odsto nominalne vrednosti, sa poravnanjem transakcije planiranim za 12. mart. Nominalna vrednost jedne obveznice je 10.000 dinara, a maksimalna ponuda po klijentu ograničena je na 16,2 milijarde dinara, čime se sprečava koncentracija duga i podstiče disperzija rizika.

Srbija primenjuje kombinovani model finansiranja, koristeći i dinarske i evro-denominovane hartije od vrednosti, oslanjajući se na domaće tržište kapitala i investitore koji preferiraju obveznice u stranoj valuti. Emisija dinarskih obveznica smanjuje valutni rizik, dok emisije u evrima privlače institucionalne investitore i omogućavaju duže rokove dospeća.

Na prethodnoj aukciji 3. februara, prodato je gotovo 16 milijardi dinara hartija po istoj kamatnoj stopi od 4,55 odsto, dok je 8. januara plasirano 52 milijarde dinara uz prinos od 4,49 odsto. U emisiji u evrima 12. februara, država je prodala petnaestogodišnje obveznice vredne 200 miliona evra (dospeće 18. februara 2041. godine) po stopi od 5,1 odsto, dok je prinos iznosio 5 odsto godišnje.

Prema podacima Uprave za javni dug, ukupni dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dostigli 4,7 milijardi evra.

Novo zaduživanje dolazi u trenutku kada je rejting agencija Moody’s potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou Ba2, uz promenu izgleda sa „pozitivnog“ na „stabilan“, što znači da su uočeni rastući fiskalni i geopolitički rizici. Moody’s rejting ostaje dve stepenice ispod investicionog ranga (Ba2 dodeljen u martu 2021), dok je kod agencije Fitch rejting BB+ (od 2019), a jedini investicioni rang “BBB-” dodeljen je od strane Standard&Poor’s u oktobru 2024. godine.