Novi zakon omogućava ženama sa sekundarnom dismenorejom do dva dana plaćenog odsustva mesečno, dok se u Srbiji razmatraju strože kontrole bolovanja

Crna Gora je usvojila izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju koje ženama sa dijagnostikovanom sekundarnom dismenorejom daju pravo na do dva dana plaćenog menstrualnog odsustva svakog meseca. Ovo važno zakonsko rešenje primenjuje se samo na žene koje imaju dijagnozu ginekoloških oboljenja, što je definisano kao sekundarna dismenoreja. Pravo na menstrualno odsustvo ostvaruje se uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, a odsustvo se tretira kao poseban oblik privremene sprečenosti za rad.

Plaćeno menstrualno odsustvo u Crnoj Gori i kontrola bolovanja u Srbiji

Za razliku od ovog pristupa, u Srbija se trenutno vodi rasprava o pooštravanju propisa i procedura koji se odnose na bolovanja. Značajan broj poslodavaca ne bi podržao uvođenje novih vrsta odsustva koje je teško proveriti, poput menstrualnog odsustva. U Srbiji se fokus stavlja na jaču kontrolu postojećih bolovanja, što pokazuje razliku u pristupu između dve susedne zemlje.

Menstrualno odsustvo u Crnoj Gori odnosi se samo na žene kod kojih specijalista utvrdi da bolne menstruacije potiču od zdravstvenih stanja kao što su endometrioza, miomi, endometrijalni polipi, upala jajnika ili sindrom policističnih jajnika. Ova stanja često prate grčevi, mučnina, umor i obilno krvarenje, što može značajno otežati svakodnevni rad.

Uticaj novog zakona i regionalna poređenja

Predlagači zakona u Crna Gora naveli su da je cilj unapređenje zaštite zdravlja žena i eliminacija predrasuda prema menstrualnim tegobama na radnom mestu. Takođe, ova mera treba da omogući bolji balans između zdravstvenih potreba i profesionalnih obaveza zaposlenih žena. Inicijativa je potekla od nezavisne poslanice Jevrosime Pejović i dobila je jednoglasnu podršku nadležnih skupštinskih odbora.

Usvajanjem ovog zakona Crna Gora se svrstala među retke evropske države sa zakonski regulisanim plaćenim menstrualnim odsustvom za žene sa određenim medicinskim dijagnozama. S druge strane, Srbija se još uvek ne približava ovom modelu i akcenat stavlja na kontrolu bolovanja, što pokazuje drugačiju dinamiku u razvoju radnog i zdravstvenog zakonodavstva.

Kao rezultat, Crna Gora šalje signal o povećanoj brizi za ženska prava u radnom zakonodavstvu, dok Srbija ostaje fokusirana na jačanje kontrole nad postojećim oblicima bolovanja. Ove promene u regionu otvaraju pitanje mogućih budućih prilagođavanja radnog zakonodavstva u skladu sa potrebama zaposlenih i ekonomskim zahtevima poslodavaca.

Godišnje se prerađuje više od 900.000 tona, a 45 postrojenja ima ukupnu snagu od 44 megavata dok je 55 još u izgradnji

Srbija godišnje preradi više od 900.000 tona stajnjaka i organskog otpada u biogasnim postrojenjima, ali se samo 10 odsto organskog otpada u Srbiji koristi za proizvodnju struje, prema analizi grupe Warmico. U maju 2026. godine u pogonu je bilo 45 biogasnih postrojenja ukupne snage 44 megavata, dok je dodatnih 55 postrojenja još u izgradnji.

Proizvodni potencijali i energetski značaj

Analiza Warmico pokazuje da bi Srbija, kroz korišćenje svih resursa iz organskog otpada, mogla godišnje da proizvede oko tri milijarde kilovat-časova električne i toplotne energije. Ta količina energije bila bi dovoljna za napajanje oko pola miliona domaćinstava. Ipak, koristi se tek mali deo dostupnog potencijala. Kao rezultat toga, značajan deo otpada i dalje ostaje neiskorišćen ili završava na deponijama.

Razlozi ograničenog iskorišćenja biogasa

Prema procenama Warmico, uspeh biogasnih projekata ne zavisi pre svega od tehnologije, već od integracije u celokupni proizvodni lanac. „Srbija danas stoji na raskršću između mađarskog i hrvatskog scenarija. Kojim putem će krenuti Srbija ne određuju ni tehnologije, niti tarife, nego od poslovne odluke ko formira ceo lanac i za njega odgovara sopstvenim kapitalom“, izjavio je Mit Gusev, predsednik Upravnog odbora grupe Warmico. Najveći izazovi su postrojenja koja zavise od kupovine sirovine na tržištu, energetske plantaže na kojima se kukuruz i pšenica koriste za proizvodnju struje, kao i nedostatak iskustva u vođenju složenih sistema.

Uporedna iskustva i lekcije iz regiona

Hrvatska je zbog porasta cena sirovina i fiksnih otkupnih cena struje imala više od 70 odsto kapaciteta van pogona ili u stečaju. S druge strane, Mađarska ima 90 do 100 megavata u pogonu zahvaljujući povezivanju najvećih biogasnih centara sa industrijom i stalnim izvorima sirovina.

Potencijal sinergije i održiv razvoj

Biogas ima najveću vrednost kada je deo sistema koji povezuje poljoprivredu, prehrambenu industriju i energetiku. Time se istovremeno rešavaju pitanja dekarbonizacije, smanjenja emisija i bolje iskorišćenosti otpada. Toplotna i električna energija proizvedena iz biogasa može doprineti energetskoj nezavisnosti, dok integracija sa postojećim industrijama smanjuje rizike i povećava profitabilnost. U Srbiji je, međutim, i dalje prisutan izazov nedovoljne integracije i korišćenja dostupnog otpada za energetsku proizvodnju.

Šta sledi za sektor biogasa u Srbiji

S obzirom na iskustva regiona, dalji razvoj sektora biogasa u Srbiji mogao bi zavisiti od formiranja stabilnih proizvodnih lanaca i veće saradnje između poljoprivrede, industrije i energetskih kompanija. Ukoliko bi se potencijal iskoristio u većoj meri, Srbija bi mogla značajno povećati proizvodnju obnovljive energije, smanjiti ekološki otisak i unaprediti održivost svog energetskog sektora.

Program nudi četiri sata praktičnih AI lekcija, sertifikat po završetku i fleksibilan pristup do 1. septembra

Coca-Cola u saradnji sa Aleksandrom Grašićem pokreće besplatnu regionalnu online edukaciju pod nazivom AI MODE ON: Kako da AI radi za tebe. Ova inicijativa je namenjena mladima od 16 do 30 godina iz Srbije i Crne Gore i ima cilj da unapredi digitalne veštine kroz praktičnu obuku o primeni veštačke inteligencije u praksi. Edukacija će biti dostupna od 1. avgusta, a svi učesnici imaće mesec dana da završe kurs i po završetku dobijaju sertifikat.

AI MODE ON: praktična edukacija za tržište rada

Program AI MODE ON obuhvata četiri sata praktičnog sadržaja koji pokriva rad sa ChatGPT-om, Microsoft Copilot-om i Claude-om. Lekcije pružaju konkretne primere primene ovih AI alata za učenje, organizaciju i pripremu za zaposlenje. Osim toga, učesnici će naučiti kako da postavljaju kvalitetne upite, brže istražuju podatke i efikasnije upravljaju informacijama. Deo edukacije je posvećen izradi CV-ja i pripremi za razgovor za posao, što povećava konkurentnost na savremenom tržištu rada.

Kako pristupiti edukaciji i koje su prednosti

Edukacija AI MODE ON je potpuno besplatna i realizuje se online putem platforme Excel Grašić. Za pristup kursu potrebno je uneti kod CocaColaPodrska26 na zvaničnoj stranici. Kompletan materijal biće dostupan do 1. septembra, što učesnicima omogućava fleksibilnost u učenju prema sopstvenom tempu. Tehničko predznanje nije potrebno, jer su lekcije prilagođene početnicima i sadrže praktične savete i jasno objašnjene procedure. Kroz edukaciju, mladi stiču veštine koje su odmah primenjive, ne samo u učenju, već i u svakodnevnim poslovnim zadacima.

Uloga Aleksandra Grašića i značaj za mlade

Edukaciju vodi Aleksandar Grašić, osnivač platforme Outliers i višestruki dobitnik priznanja Microsoft MVP (Most Valuable Professional). On je poznat po tome što složene digitalne teme pretvara u jasne i primenjive lekcije. Kao rezultat, AI MODE ON kurs omogućava mladima da osvoje savremena znanja koja su tražena na tržištu rada Srbije i Crne Gore. Pored toga, polaznici će naučiti kako odgovorno da koriste veštačku inteligenciju, prepoznaju njena ograničenja i zadrže kritički odnos prema dobijenim informacijama. Ova inicijativa predstavlja nastavak strategije kompanije Coca-Cola u pružanju podrške mladima kroz obrazovne projekte koji olakšavaju ulazak na tržište rada i jačaju digitalne kompetencije.