Prodaja benzinskih modela smanjena za 15,7 odsto, električna vozila i hibridi ostvarili veći udeo prošlog meseca

Prodaja putničkih automobila u Kini opala je šesti mesec zaredom, a u martu je zabeležen pad od 15,2 odsto u odnosu na mart prethodne godine, saopštilo je Kinesko udruženje proizvođača putničkih automobila. Prošlog meseca ukupno je prodato 1,67 miliona vozila, dok je prodaja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem smanjena za 15,7 odsto na godišnjem nivou.

Ovi rezultati su lošiji u poređenju sa padom od 13,4 odsto zabeleženim u prva dva meseca ove godine, iako su kineske vlasti preduzele mere kako bi ublažile posledice rasta cena nafte i ograničile poskupljenje goriva na domaćem tržištu. Pad prodaje najviše je izazvan višim cenama goriva, što je direktno uticalo na smanjenje potražnje za benzinskim modelima.

Prodaja električnih vozila i hibrida, s druge strane, ostvarila je veći udeo na tržištu tokom marta, dok su podsticaji za ovu vrstu vozila ostali smanjeni u uslovima usporenog ekonomskog oporavka Kine. Prema izveštaju, električni i hibridni modeli prošlog meseca su prvi put nadmašili prodaju tradicionalnih benzinskih automobila.

Prema navodima udruženja, “prodaja je pala za 15,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 1,67 miliona vozila prošlog meseca”. Ističe se i da je pad prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iznosio 15,7 odsto, što je više u odnosu na prethodna dva meseca.

Kinesko tržište automobila suočava se sa izazovima usled promena cena energenata i smanjenja državnih podsticaja za električna vozila, što utiče na ukupnu dinamiku prodaje u ovom sektoru.

Fjučersi za američku sirovu naftu poskupeli 2,86 odsto na 97,27 dolara, pad cene od 15% bio kratkotrajan

Nafta je ponovo poskupela na svetskim berzama nakon što je primirje između Irana i SAD, koje je stupilo na snagu juče i trebalo da traje dve nedelje, već prvog dana ozbiljno dovedeno u pitanje. Tržišta su u početku reagovala padom, pa je cena nafte za samo jedan dan pala za 15 odsto, dok je cena gasa u Evropi smanjena za 20 odsto. Međutim, ovaj trend nije dugo trajao: danas su fjučersi za Brent naftu sa isporukom u junu skočili za 2,08 odsto na 96,83 dolara, dok su fjučersi za američku sirovu naftu za maj poskupeli za 2,86 odsto na 97,27 dolara.

Rast cena nafte rezultat je više faktora, od kojih je ključni nastavak izraelskih napada na Liban, iako je Izrael američki saveznik i tvrdi da se primirje ne odnosi na njega. Liban je poslednjih dana pretrpeo najteže gubitke u sukobu, sa brojem stradalih koji je dostigao 1.500. Zvanični Teheran je više puta upozoravao da neće tolerisati takvo ponašanje i kao odgovor na izraelsko bombardovanje ponovo je ograničio prolaz kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte. To je dodatno pojačalo rast cena nafte. Iran je čak nagovestio mogućnost postavljanja morskih mina u moreuzu, ali ova informacija zvanično nije potvrđena. Nakon što su iscrpljene sve argumentacije oko Ormuskog moreuza, Iran je zapretio jačim odgovorom agresoru, što bi značilo i moguće kršenje primirja.

Dogovorom je predviđeno da iranska vojska kontroliše prolaz kroz moreuz, ali američke snage se nisu povukle, a prema izjavama Donalda Trampa, to se neće dogoditi dok Iran ne ispuni sve obaveze iz sporazuma o prekidu vatre. Iako je primirje zvanično na snazi, glavni akteri nastavljaju aktivnosti kao da nije.

Prema ekonomskim analizama, trenutna nestabilnost na Bliskom istoku i neizvesnost oko prolaza kroz Ormuski moreuz direktno utiču na volatilnost i rast cena energenata na globalnom tržištu.

Bespovratna sredstva čine 284,1 milijardu dinara, a najviše novca usmereno u poljoprivredu i obrazovanje

Agencija za privredne registre (APR) objavila je da su tokom 2025. godine realizovana podsticajna sredstva u ukupnom iznosu od 301 milijarde dinara (oko 2,57 milijardi evra), prema Mapi Registra mera i podsticaja regionalnog razvoja. Na bespovratna sredstva otpada 284,1 milijarda dinara, odnosno 94,4 odsto ukupnih podsticaja, dok je za bespovratne subvencije izdvojeno 141,8 milijardi dinara.

Prema nameni ulaganja, 89,5 odsto ukupno realizovanih podsticaja (269,3 milijarde dinara) usmereno je na ključne oblasti razvoja. Najveći iznos izdvaja se za poljoprivredu sa 91,3 milijarde dinara, zatim za obrazovanje, nauku, kulturu i sport sa 64,5 milijardi dinara, proizvodnju sa 34,1 milijarde dinara i saobraćajnu infrastrukturu sa 32,3 milijarde dinara. Naučno-istraživački rad i razvoj finansiran je sa 28,5 milijardi dinara, a za zaštitu životne sredine i energetsku infrastrukturu opredeljeno je po 9,3 milijarde dinara.

Podaci pokazuju da su privredna društva i preduzetnici dobili 89,9 milijardi dinara, što čini 29,9 odsto ukupnog iznosa podsticaja, dok su poljoprivredna gazdinstva ostvarila podršku od 89,2 milijarde dinara ili 29,6 odsto. Institucije u oblasti obrazovanja i nauke usmerene su na sredstva od 72,7 milijardi dinara (24,2 odsto), a jedinice lokalne samouprave na 29,1 milijardu dinara (9,7 odsto).

APR je naveo da Mapa RegMPRR omogućava detaljan uvid u ekonomsko stanje i razvojne potencijale zemlje na godišnjem nivou, sa podacima prikazanim po teritorijalnim nivoima – na nivou Republike Srbije, regiona, oblasti i opština. Korisnicima su na raspolaganju i informacije o demografskoj i ekonomskoj strukturi, uključujući podatke o zaposlenosti, prosečnoj zaradi i BDP-u, dostupne bez naknade na srpskom i engleskom jeziku.

Kako je istaknuto, cilj ovih aktivnosti je smanjenje regionalnih razlika, unapređenje konkurentnosti i jačanje lokalne ekonomije kroz transparentan prikaz ulaganja države i njenih institucija.