Neto prihod kompanije porastao 95 odsto na 6,13 milijardi dolara, dok otpuštanja oslobađaju 8 do 10 milijardi dolara godišnje

Tehnološka kompanija Oracle otpustila je između 20.000 i 30.000 zaposlenih 31. marta, što predstavlja oko 18 odsto ukupne radne snage. Otkazi su poslati u šest ujutru putem mejla potpisanog kao „Oracle Leadership“, bez prethodne najave, a pristup svim internim sistemima zaposlenima je ukinut istog dana. Ova odluka obuhvatila je kancelarije u Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji, Kanadi, Meksiku i Urugvaju.

Analitičari navode da je reč o najvećem otpuštanju u istoriji kompanije Oracle. Iako su otpuštanja masovna, kompanija beleži izuzetno dobre finansijske rezultate – neto prihod u poslednjem kvartalu porastao je 95 odsto i iznosi 6,13 milijardi dolara. Uprkos rastu prihoda, Oracle je odlučio da ostvarene uštede preusmeri u razvoj AI infrastrukture.

Kompanija je najavila kapitalna ulaganja od 156 milijardi dolara u data centre, a prema proceni analitičke kuće TD Cowen, otpuštanja će doneti dodatnih 8 do 10 milijardi dolara godišnje. Najveći teret otpuštanja podneli su timovi za prihode, zdravstvene tehnologije, SaaS rešenja i virtuelne operacije, pri čemu su neka odeljenja smanjena za preko 30 odsto.

Na finansijskim tržištima ova vest je dočekana pozitivno, jer investitori trenutno nagrađuju svaki dolar preusmeren u AI razvoj.

Način sprovođenja otpuštanja izazvao je zabrinutost unutar korporacije – zaposleni su obavešteni isključivo mejlom u ranim jutarnjim satima, bez mogućnosti prethodnog razgovora ili pripreme, a pristup sistemima je odmah blokiran.

Prema ekonomskim analizama, Oracle se nalazi u snažnoj finansijskoj poziciji, ali kompanija procenjuje da su ulaganja u veštačku inteligenciju ključ za dugoročnu konkurentnost na globalnom tržištu.

Investiciono zlato palo uprkos rastu tenzija; OPEK embargo 1973. učetvorostručio naftu, zlato tada poraslo 2.300%

Tržište investicionog zlata zabeležilo je iznenadnu korekciju u poslednjih nekoliko nedelja, iako se očekivalo da će rastuće geopolitičke tenzije uticati na jačanje ovog plemenitog metala. Umesto očekivanog rasta zbog novih sukoba i ograničenja trgovine naftom i derivatima na Bliskom istoku, cena zlata je pala, što je iznenadilo deo investitora. Prema analizi kompanije Tavex, razlog za ovakvo kretanje leži u tipičnoj dinamici finansijskih tržišta u ranim fazama krize, kada kapital privremeno odlazi u američki dolar i imovinu sa prinosom.

Prema rečima Georgija Hristova iz Tavex zlato&srebro, tržišta se u kriznim situacijama kreću kroz faze – najpre dolazi do početnog pada pre nego što započne održivi uzlazni trend. Mehanizam podrazumeva da rast geopolitičkih napetosti podiže cenu nafte, što povećava inflatorne pritiske i održava kamatne stope visoko, a time i prinose na obveznice. U takvim uslovima, deo kapitala se preusmerava u američki dolar, zbog čega zlato privremeno gubi zamah.

Ovaj obrazac nije nov. Tokom 1973. godine, zemlje OPEK-a su ograničile proizvodnju nafte i uvele embargo SAD-u, što je za svega nekoliko meseci učetvorostručilo cenu nafte – sa oko 3 dolara na 12 dolara po barelu. Iako se očekivalo da će zlato odmah snažno porasti, u početnoj fazi zlato je zapravo palo. U naredne dve godine došlo je do rasta zlata za približno 150%, dok je u periodu od 1971. do 1980. godine ukupni rast iznosio oko 2.300%.

“Ljudi očekuju da zlato odmah poraste tokom krize. U stvarnosti, tržišta se kreću u fazama – a te faze često vode ka početnom padu pre nego što započne održiv uzlazni trend”, izjavio je Georgi Hristov. On dodaje: “Trenutno se nalazimo u fazi apsorpcije – u ovom periodu su cene pod pritiskom, a mnogi investitori donose odluke vođene strahom”.

U kontekstu globalne ekonomije, posebnu zabrinutost izaziva nacionalni dug Sjedinjenih Američkih Država, koji je premašio 39 biliona dolara i nastavlja da raste istorijski nezabeleženim tempom. Centralne banke i dalje ostaju neto kupci zlata, što ukazuje na snažnu osnovnu tražnju. Hristov zaključuje: “Zlato nije alat za brzu zaradu – ono je sredstvo očuvanja vrednosti. Periodi volatilnosti su upravo trenuci kada razlika između investiranja i emotivnog donošenja odluka postaje vidljiva. S obzirom na razmere trenutnih globalnih promena, moj dugoročni pogled ostaje nepromenjen – zlato će verovatno premašiti psihološki nivo od 10.000 dolara po unci do kraja ovog ciklusa.”

Kompanija Ilona Maska planira izlazak na berzu u junu, uz procenjenu vrednost početne javne ponude od 1,75 biliona dolara

Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska, podnela je zahtev za izlazak na berzu (IPO) sa procenjenom vrednošću početne javne ponude od 1,75 biliona dolara, prenose izvori upoznati sa situacijom. Kompanija je podnela nacrt registracije za IPO Komisiji za hartije od vrednosti Sjedinjenih Američkih Država, što je korak ka najvećem listiranju do sada.

Planirano je da SpaceX prikupljanjem kapitala putem berze obezbedi do 75 milijardi dolara, čime bi premašio rekord naftnog giganta Saudi Aramko, čiji je debi iz 2019. godine iznosio 29 milijardi dolara. Kompanija, koja posluje u segmentima raketa, satelita i veštačke inteligencije, očekuje da će akcije biti ponuđene na berzi tokom juna.

U okviru nedavne transakcije, SpaceX je preuzeo startap za veštačku inteligenciju xAI, tako da je novi entitet procenjen na 1,25 biliona dolara. U poverljivom podnesku, kompanije mogu dobiti povratne informacije od regulatora i izvršiti potrebne izmene pre javnog objavljivanja informacija. Očekuje se da će detalji ponude, uključujući broj akcija i cenovni raspon, biti objavljeni u kasnijoj fazi procesa.

Kako navode izvori, SpaceX je angažovao vodeće investicione banke – Bank of America, Citigroup, Goldman Sachs, JPMorgan Chase i Morgan Stanley – za sprovođenje javne ponude. Kompanija je potencijalnim investitorima najavila brifinge sa rukovodstvom tokom ovog meseca.

IPO (Initial Public Offering) omogućava privatnim kompanijama da po prvi put prodaju svoje akcije javnosti, postanu javna akcionarska društva i tako prikupe kapital za dalji rast, povećaju transparentnost i obezbede likvidnost postojećim investitorima.