U trećem kvartalu 2025. u delu između Tise i Dunava hektar dostiže 35.000 evra, dok je u Šidu prodato 55 hektara za 800.000 evra
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji tokom trećeg kvartala 2025. godine prodato je na teritoriji Novog Sada, u mestu Kać, po ceni od 38 evra po kvadratu za parcelu površine nešto veće od 37 ari. Republički geodetski zavod navodi da je najviši iznos ugovora za poljoprivredno zemljište u ovom periodu dostigao 800.000 evra na teritoriji opštine Šid (Kukujevci), gde je prodato četiri parcele ukupne površine veće od 55 hektara.
Region Vojvodine imao je najveće učešće u prometu poljoprivrednog zemljišta, sa 70 odsto ukupne vrednosti. Stručnjaci ističu da su cene poljoprivrednog zemljišta poslednjih godina stagnirale, nakon što su do pre tri godine beležile rast. Razlozi za razlike u cenama između Vojvodine i ostalih delova Srbije su prvenstveno tri sušne godine, kvalitet zemljišta i razvijenost infrastrukture.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, Srbija je pratila evropski trend rasta cena zemljišta, a zemljišta nema dovoljno, što je doprinelo visokoj ceni. Prostran navodi primer Italije gde u oblasti Ligurija hektar dostiže 120.000 evra. U Srbiji, hektar u Vojvodini vredi između 10.000 i 15.000 evra, a zabeleženi su slučajevi prodaje i po 35.000 evra za hektar, posebno u delu između Tise i Dunava, kao i u Bačkoj, Sremu i Banatu.
U ukupnim transakcijama nepokretnosti u trećem kvartalu 2025. godine, najveće učešće imale su kupoprodaje stanova, dok je građevinsko zemljište imalo 16,9 odsto, a kuće i poljoprivredno zemljište po 13,9 odsto.
Na jugu Srbije poljoprivredno zemljište može se kupiti za 2.000 do 3.000 evra po hektaru. Poslednji popis pokazao je da su ukupne površine poljoprivrednog zemljišta značajno smanjene u poslednjih 10 godina. Prema popisu iz 2012. godine, Srbija je imala 5,3 miliona hektara na raspolaganju, od čega je korišćeno 3,4 miliona hektara. Popis iz 2023. pokazuje da je ukupno raspoloživo zemljište smanjeno na 4,7 miliona hektara, a korišćeno je oko 200.000 hektara manje.
Prostran ističe da je prodaja najkvalitetnijeg zemljišta početkom 2000-ih po niskim cenama dovela do gubitka resursa, a cena po hektaru je od 2008. porasla sa 5.000 na 25.000 evra, dok su pojedine parcele dostizale i 150.000 evra. Trend opadanja površina obradivog zemljišta prisutan je i u EU, gde godišnje nestane zemljište veličine Berlina.
Prema rečima Prostrana, država daje u zakup 250.000 hektara državnog zemljišta od ukupno 500.000 hektara, pri čemu ostvaruje prihod od 50 miliona evra godišnje. On predlaže da bi oko 300.000 hektara moglo biti dato manjim farmerima kako bi ojačali ekonomski. Povraćaj jednog centimetra zemljišta zahteva 1.000 godina. Sve više bogatih investitora, uključujući i Bila Gejtsa, kupuje poljoprivredno zemljište.
