Američke kompanije pozvane da do 25. juna iskažu interes, rumunski deo sistema godišnje proizvodi 6,5 TWh

Elektroprivreda Srbije (EPS) i Vlada Srbije pokrenule su postupak za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država koje su raspisale javni poziv tehničkim i finansijskim kompanijama iz SAD da iskažu interes za učešće u projektu do 25. juna. Projekat, čija se vrednost procenjuje na više milijardi evra, predstavlja najveću planiranu energetsku investiciju na istoku Balkana i ima strateški značaj za elektroenergetski sistem Srbije.

Prema sporazumu o strateškoj saradnji između Srbije i SAD, koji je Skupština Srbije odobrila u proleće 2025. godine, američka kompanija Bechtel ovlašćena je za izradu tehničke dokumentacije. Generalni direktor EPS-a Dušan Živković izjavio je da Đerdap 3 treba da odgovori na zahteve dekarbonizacije, razvoja obnovljivih izvora i stabilnosti sistema: “Upravo ovaj projekat treba da nadomesti sve ove navedene aktivnosti i da doprinese da se u narednom periodu, posebno kroz razvoj obnovljivih izvora električne energije i sigurnost kada je u pitanju balansiranje na regionalnom nivou, obezbedi dodatna stabilnost sistema”, rekao je Živković.

Za razliku od ranijih projekata Đerdap I i II, koji su zajednički građeni sa Rumunijom, Đerdap 3 bi bio izgrađen isključivo od strane EPS-a, dok Rumunija, čiji deo sistema pod nazivom Porțile de Fier I i II godišnje proizvodi oko 6,5 TWh električne energije (5,24 TWh iz Porțile de Fier I i 1,24–1,25 TWh iz Porțile de Fier II), ne bi imala vlasničke koristi. Taj iznos čini oko 13% ukupne rumunske potrošnje struje, a u kišnim godinama i do 15%, što je više od pojedinačnih rumunskih nuklearnih blokova ili solarnih elektrana.

Rumunija je više puta istakla da neće prihvatiti rešenje koje bi smanjilo proizvodnju njihovih postojećih elektrana, a saglasnost Bukurešta za izgradnju treće hidroelektrane još nije dobijena. Tokom 2025. nije potpisan Memorandum o saradnji, iako je bilo najava, a pitanje Đerdap 3 nije bilo tema na poslednjem, 104. zasedanju mešovite komisije dve zemlje krajem novembra 2025. godine u Bukureštu.

RHE Đerdap 3 je reverzibilna hidroelektrana koja omogućava skladištenje i proizvodnju energije u zavisnosti od potreba sistema, što je ključno u uslovima rasta obnovljivih izvora i nestabilnosti tržišta električne energije. Projekat je do sada dobio hidrološku studiju, preliminarnu studiju izvodljivosti i određene tržišne i finansijske analize. EPS je saopštio da će objekat biti namenjen prvenstveno skladištenju energije, dok Rumunija izražava zabrinutost zbog mogućeg uticaja na sopstvenu proizvodnju i plovnost Dunava kao evropske trgovinske rute.

Ukupna planirana investicija svrstava Đerdap 3 među najveće infrastrukturne projekte u istoriji Srbije, dok ostaje otvoreno pitanje međudržavne saradnje i dalje procedure za realizaciju projekta.

Najveći deo budžeta odlazi na display oglase sa 115 miliona evra, mobilno oglašavanje pokriva 90 odsto ovog segmenta

Prema podacima iz AdEx Benchmark istraživanja, u Srbiji je tokom 2025. godine na digitalno oglašavanje utrošeno ukupno 168,92 miliona evra, što je povećanje od 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeleženo 132,48 miliona evra. Ovaj rast potvrđuje snažan trend preusmeravanja marketinških budžeta sa tradicionalnih medija na digitalne kanale.

Najveći deo ukupnog iznosa odnosi se na display oglašavanje, uključujući video i društvene mreže, koje je dostiglo vrednost od 115 miliona evra, beležeći rast od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U segmentu paid-for search izdvojeno je 31,6 miliona evra, odnosno 17 odsto više nego ranije, dok je oglašavanje na specijalizovanim portalima vredelo 14 miliona evra, sa povećanjem od 3,7 odsto.

Značajan porast registrovan je i u mobilnom oglašavanju, čija je vrednost dostigla 125,83 miliona evra, pri čemu čak 90 odsto budžeta za display oglase odlazi na prikazivanje na mobilnim uređajima. Ovi rezultati predstavljeni su na konferenciji Digital Day 2026, održanoj 4. i 5. juna, gde su prisustvovali stručnjaci iz oblasti marketinga, medija i tehnologije.

Igor Černiševski, izvršni direktor IAB Serbia, istakao je da su tokom protekle godine zabeleženi različiti globalni i lokalni izazovi, ali da je industrija uspešno reagovala na promene. „Naši rezultati pokazali su da je industrija ipak odreagovala na pravi način“, izjavio je Černiševski tokom uvodnog izlaganja, naglašavajući fleksibilnost tržišta u uslovima promena.

Na konferenciji su predstavljene analize o stanju digitalne industrije, promenama u ponašanju potrošača i izazovima sa kojima se susreću brendovi i agencije. Panel diskusije obuhvatile su teme kao što su uticaj generativne veštačke inteligencije na medije, nove modele prisustva brendova na digitalnim kanalima, kao i značaj autentičnog sadržaja i reputacije u digitalnom okruženju.

Učesnici su posebno istakli da publika sve više traži originalan i autentičan sadržaj, a primena veštačke inteligencije u novinarstvu posmatra se kao alatka koja treba da olakša rad, ali ne i da zameni ljudski faktor. Takođe je naglašeno da brendovi moraju obratiti pažnju na kvalitet saradnje sa influenserima i poštovanje autorskih prava u digitalnom prostoru.

Trgovina sa Rusijom pala za 93 odsto, a budžetski deficit doveo Finsku pod nadzor Brisela

Finska je u poslednje tri godine pretrpela ozbiljne ekonomske gubitke nakon ulaska u NATO i prekida saradnje sa Rusijom, pokazuju zvanične analize. Trgovina između Finske i Rusije iznosila je 12,71 milijardu evra do izbijanja rata u Ukrajini, dok je pad u prometu između ove dve zemlje prošle godine iznosio više od 93 odsto u odnosu na period pre sukoba. Istovremeno, Finska se suočava s rastom nezaposlenosti, zatvaranjem firmi i rastom javnog duga, što je Brisel motivisalo da ovu članicu EU stavi pod poseban nadzor zbog budžetskog deficita.

Prema podacima Banke Finske, više od 2.000 finskih firmi izvozilo je u Rusiju 2019. godine, dok ih je do kraja 2023. ostalo svega oko 100. Zatvaranje kopnene granice sa Rusijom dužine oko 1.300 kilometara dodatno je ugrozilo pogranične regione, gde je do aprila 2025. bankrotiralo 320 finskih preduzeća. Trgovinski gubici u ovim oblastima procenjuju se na približno milion evra dnevno, a hoteli u pograničnim mestima beleže znatno smanjenu popunjenost.

Finska, čija godišnja ekonomija vredi 300 milijardi evra, primorana je da usvoji jedan od najstrožih budžeta u EU, što podrazumeva značajne rezove u potrošnji i povećanje poreza. Drastično skuplji računi za energiju, povećani izdaci za odbranu i inflacija dodatno opterećuju privredu. Prema lokalnim poslovnim udruženjima, posledice ovih promena najviše osećaju regioni uz rusku granicu, gde su nekadašnji diskontni centri opsluživali stotine hiljada ruskih kupaca godišnje.

Odluka EU da 2014. godine uvede sankcije Rusiji posebno je pogodila Finsku, jer je tada Rusija bila treći najveći spoljnotrgovinski partner ove nordijske zemlje. Ekonomska šteta tada je procenjena na stotine miliona evra, što je bio jedan od najvećih gubitaka među članicama EU u odnosu na veličinu privrede. Nakon ulaska u NATO u proleće 2023. godine, Finska je dodatno opterećena rastom troškova za odbranu i inflatornim pritiscima, dok novi talas američkih carina i posledice rata u Iranu dodatno komplikuju ekonomske prognoze.

Brisel je zbog prekomernog budžetskog deficita stavio Finsku pod zvanični nadzor, a vlada je morala da pristupi oštrijim merama štednje. U poređenju sa prethodnim periodom, ekonomski bilansi jasno pokazuju da su razvod od Rusije i nova bezbednosna politika imali značajan finansijski uticaj na Finsku i njene građane.