Suša umanjila prinose kukuruza u pojedinim regionima, ali se očekuje veći doprinos poljoprivrede rastu BDP-a Srbije
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, ocenio je da je poljoprivredna sezona u Srbiji ove godine bolja uprkos izazovima koje je donela suša. Prema njegovim rečima, suša je negativno uticala na deo letnjih kultura, ali poljoprivredna sezona u Srbiji beleži bolje rezultate nego prošle godine. On je istakao da se suncokret trenutno najbolje drži, dok prinos kukuruza zavisi od primenjene agrotehnike i padavina u narednim danima.
Uticaj suše na prinose i stanje useva
Prostran je naveo da su poslednjih godina suša i ekstremne temperature ozbiljno ugrožavale poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Ipak, stanje kukuruza na parcelama ove godine je neujednačeno. Usevi u delovima Vojvodine napreduju dobro, dok su u ugroženim regionima zabeležena oštećenja od suše. „Bio sam u dva-tri navrata u Bačkoj i Banatu, upravo tamo gde je sada crveni meteo-alarm koji će svakako uzeti deo danka i u poljoprivrednoj proizvodnji“, rekao je Prostran. Kukuruz sa punom agrotehnikom uglavnom je prošao najosetljiviju fazu razvoja, dok će slabije negovani usevi pretrpeti veće gubitke. S druge strane, očekuje se da će suncokret ostvariti rekordne prinose u pojedinim delovima Srbije, a šećerna repa pokazuje veću otpornost na sušu.
Klimatske promene i prilagođavanje setve
Prostran upozorava da klimatske promene predstavljaju sve veći izazov za domaću poljoprivredu. On smatra da je neophodno prilagoditi setvenu strukturu novim uslovima i povećati površine pod jesenjim kulturama, koje su otpornije na ekstremne vremenske prilike. Prostran je naglasio: „Klimatske promene u narednim godinama biće veći izazov za poljoprivredu od geopolitičkih kriza i rasta cena energenata.“ Soja, prema njegovim rečima, sve teže opstaje u proizvodnji zbog izraženijih klimatskih promena.
Uticaj na tržište i prehrambenu sigurnost
Govoreći o cenama hrane, Prostran ocenjuje da će se posledice suše postepeno preliti na tržište. Hrana će, prema njegovim rečima, imati ulogu sličnu energentima. Ipak, ističe da Srbija ima potencijal da očuva prehrambenu sigurnost, ali samo uz dobro planiranu agrarnu politiku i adekvatne subvencije. Prostran smatra da je ključna blagovremena isplata subvencija proizvođačima, kako bi spremno ušli u novu poljoprivrednu godinu. On podseća da Srbija raspolaže velikim viškovima pšenice za izvoz i očekuje da će poljoprivreda i ove godine značajno doprineti rastu bruto domaćeg proizvoda. Kao rezultat, dobro upravljanje klimatskim rizicima i podrška malim i srednjim gazdinstvima ostaju prioriteti za stabilnost sektora.
