Novi lideri u Vašingtonu preuzeli kontrolu nad 205 milijardi dolara javnog novca, fokus na strateška ulaganja

Administracija u Vašingtonu, sa kadrovima iz privatnog sektora, sada upravlja budžetom od 205 milijardi dolara kroz državna ulaganja, što predstavlja značajan zaokret od dosadašnje tržišne logike. Ovaj model, predvođen imenima kao što su Howard Lutnick i Ben Black, ima za cilj da javni novac usmeri u strateške projekte, a javnosti se obećava odgovorno i poslovno rigorozno upravljanje.

Ben Black, bivši investitor iz oblasti privatnog kapitala i novi izvršni direktor američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), sada odlučuje o alokaciji 205 milijardi dolara. Sredstva su namenjena ulaganju u američke strateške interese, otvaranje novih tržišta i ostvarivanje prinosa za poreske obveznike.

Dok lideri iz privatnog sektora naglašavaju stručnost u upravljanju investicijama, kritičari ističu da prelazak iz tržišnog u državni sektor nosi rizike. U privatnim kompanijama profit i gubici daju jasne signale uspeha ili neuspeha, dok u državnoj upravi takvi mehanizmi izostaju. U slučaju loših investicija, posledice snose poreski obveznici, a ne menadžeri koji odlučuju o ulaganjima.

Howard Lutnick, sada ministar trgovine, i drugi visoki funkcioneri ranije su radili u okruženju gde su lično odgovarali za rezultate. Sada, upravljajući javnim sredstvima, suočavaju se sa sistemom koji ih štiti od direktnih posledica pogrešnih odluka. Uprkos iskustvu u privatnom sektoru, odgovornost i tržišni podsticaji više nisu presudni faktori.

Kritičari upozoravaju da država, za razliku od privatnog preduzeća, nema tržišne signale niti profitnu motivaciju, što može dovesti do neefikasne alokacije resursa. Umesto smanjenja uloge države, novi pristup podrazumeva njeno pretvaranje u investicionu firmu, što je, prema analitičarima, upitno sa stanovišta efikasnosti.

Ovaj eksperiment sa državnim upravljanjem investicijama od 205 milijardi dolara izaziva debatu o tome da li država zaista može poslovati kao privatna kompanija i da li su ovakvi potezi održivi na duži rok.

Kvadrat u manjim gradovima Vojvodine i do 60 odsto jeftiniji, potražnja i ponuda rastu poslednjih pet godina

Tržište nekretnina u Vojvodini beleži značajan rast cena stanova, a Novi Sad prednjači sa prosečnom cenom kvadrata od 2.760 evra. Prema podacima sa portala 4zida, u manjim gradovima poput Rume, Zrenjanina i Subotice cene su znatno niže i privlače sve više kupaca iz većih urbanih centara.

U Rumi kvadrat košta između 1.150 i 1.850 evra, u Zrenjaninu od 800 do 1.950 evra, dok se u Subotici cene kreću od 1.150 do 2.000 evra. Sombor i Bačka Palanka nude najpovoljnije cene, gde kvadrat stana može da se pronađe za oko 900 evra, a najskuplji dostižu 1.500 evra.

Ponuda i potražnja u Novom Sadu su najizraženije – trenutno postoji više od 13.500 aktivnih oglasa za stanove. “Ubedljivo najveća potražnja i ponuda za stanovima je u Novom Sadu, koji daleko prednjači sa više od 13.500 aktivnih oglasa. To potvrđuje njegov status glavnog tržišta u Vojvodini kako po obimu ponude, tako i po interesovanju kupaca”, navodi Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.

Ruma se poslednjih godina izdvojila kao privlačna alternativa zbog povoljnijih cena. “Kupci stanova u Rumi su raznovrsni, ali je uočen porast interesovanja kupaca iz Beograda, kao i, u manjoj meri, iz centralne i južne Srbije. Jedan od ključnih razloga za to jeste znatno povoljnija cena nekretnina u odnosu na Novi Sad, što Rumu čini privlačnom alternativom i podstiče veću potražnju. U Rumi se stara gradnja kreće od oko 1.200 evra po kvadratnom metru, dok novogradnja počinje od oko 1.500 evra po kvadratu, u zavisnosti od investitora i kvaliteta gradnje”, kaže Tijana Milošević iz agencije “M&S”.

Za iznos od 120.000 evra moguće je kupiti prizemnu, uknjiženu kuću bez dodatnih ulaganja u Rumi, što privlači i lokalne i kupce iz Beograda i Novog Sada. “Sve je izraženiji trend interesovanja za sredine koje nude manju gužvu, više zelenih površina, povoljnije cene nekretnina i mirniji svakodnevni ritam. Takvi gradovi postaju poželjni izbor za one koji traže balans između funkcionalnosti i kvaliteta života”, ističe Milošević.

Podaci pokazuju da su u poslednjih pet godina cene kvadrata u staroj gradnji porasle za oko 30 do 40 odsto, dok je kod novogradnje rast i do 50 odsto. Samo u poslednjih godinu dana, u opštini Ruma, cene su porasle oko 10 odsto. “Osim Novog Sada, u pojedinim gradovima Vojvodine poslednjih godina povećana je potražnja kako za kućama, tako i za stanovima, što ukazuje na širenje interesovanja i van najvećeg urbanog centra. Istovremeno, beleži se i veća ponuda, naročito kada je reč o stanovima u novogradnji, koji sve više dominiraju tržištem”, dodaje Milošević.

Maja Selak iz agencije “Sanema nekretnine” iz Sombora navodi da su i ponuda i potražnja u Somboru, Inđiji, Vršcu, Staroj Pazovi i Subotici porasle poslednjih godina. “U poslednjih pet godina tržište se značajno pomerilo na gore i cene su više od 60 do 80 odsto, dok je poslednjih godinu dana taj rast negde oko 5 do 6 odsto. Nekretnine u Somboru i okolini uglavnom kupuju mlađi, kreditno sposobni ljudi. Neki od njih migriraju sa sela, ali ima i starijih koji prodaju veće stanove ili nekretnine na višim spratovima i kupuju manje na nižim”, kaže Selak.

Kvadrat u manjim gradovima može biti i do 60 odsto jeftiniji nego u Novom Sadu. Kuća u Kikindi može se kupiti za 65.000 do 70.000 evra, u Somboru između 85.000 i 95.000 evra, u Sremskoj Mitrovici od 90.000 do 120.000 evra, a u Vršcu od 100.000 do 150.000 evra.

U 2025. godini ekološki dug nastupio već 8. maja, uz upozorenje da bi do 2050. čak 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama

Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) saopštila je da je Srbija 16. maja 2026. godine ušla u ekološki dug, što znači da je potrošila više prirodnih resursa nego što će ih obnoviti tokom godine. U 2025. godini Srbija je u ekološki dug ušla već 8. maja, dok je u 2024. taj prag dostignut 23. maja.

Prema podacima WWF, građani Srbije do kraja godine žive „na pozajmicu“, koristeći resurse koji nisu obnovljivi u okviru tekuće godine. Organizacija ističe rezultate istraživanja objavljenog u časopisu „Nature Ecology & Evolution“, koje pokazuje da se globalno uticaj klimatskih promena na bioraznovrsnost često potcenjuje, posebno kada su u pitanju ekstremne meteorološke pojave koje se retko dešavaju izolovano.

Projekcije istraživanja ukazuju da bi do 2085. godine čak 36 odsto staništa kopnenih vrsta moglo biti izloženo kombinaciji vremenskih ekstrema, dok bi do 2050. godine 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama. Istraživači napominju da se procenjeni rizik može smanjiti sa 36 odsto na 9 odsto ukoliko dođe do brzog i odlučnog smanjenja emisija ugljen-dioksida i postizanja nultih štetnih emisija.

Predstavnica WWF Adrija, Aleksandra Ugarković, navodi: „Niz istraživanja renomiranih instituta i klimatoloških centara širom sveta ukazuje na potrebu da se klimatski rizici sagledavaju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave. Priroda je savršen sistem i ako smo uspeli da temeljnom eksploatacijom poremetimo njenu ravnotežu, sada isto tako treba da se suštinski posvetimo njenom oporavku.“

WWF godinama apeluje na donosioca odluka o nužnosti promene poslovanja kompanija i potrebi za brzim delovanjem. Organizacija ističe da prostor za akciju i dalje postoji, ali da će brzina i odlučnost u donošenju odluka biti presudni za očuvanje prirodnih resursa.