Četiri toplane prešle na drvnu biomasu do 2024, emisije štetnih gasova smanjene do 90 odsto

Evropska unija nastavlja da širi podršku modernizaciji sistema daljinskog grejanja u Srbiji, sa investicijom od 130 miliona evra za razvoj solarnih i biomasnih toplana. U drugoj fazi projekta analiziraju se Prijepolje, Kladovo, Bajina Bašta i još jedna toplana u Novom Pazaru, a predviđa se veće korišćenje solarne energije. Ovi gradovi su izabrani zbog potencijala za upotrebu drvne sečke, dok su Bor, Pirot i Beograd prepoznati kao mesta gde bi obnovljivi izvori mogli biti uključeni u sisteme daljinskog grejanja.

U prvoj fazi, od 2018. do 2024. godine, četiri toplane — u Novom Pazaru, Majdanpeku, Priboju i Malom Zvorniku — prešle su sa fosilnih goriva na drvnu biomasu. Prema rečima Borisa Ilijevskog, projektnog menadžera za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, ovim prelaskom emisije sumpor-dioksida su eliminisane, dok su emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, smanjene za 80 do 90 odsto.

Ilijevski je istakao da biomasa, koja obuhvata drvnu sečku, poljoprivredne ostatke, otpad iz drvne industrije i ogrevno drvo, ima najveći udeo među obnovljivim izvorima energije u Evropskoj uniji: „Oko 55 do 60 odsto energije iz obnovljivih izvora dolazi iz biomase, a prednjače Švedska, Danska, Finska i Nemačka.“

Jedan od najznačajnijih projekata je solarno-termalna toplana u Novom Sadu, sa ukupnom investicijom od 130 miliona evra, gde EU obezbeđuje 20 odsto bespovratnih sredstava. U okviru ovog projekta biće izgrađen i najveći rezervoar za skladištenje toplotne energije u Evropi.

Govoreći o ekonomskoj koristi za lokalne zajednice, Ilijevski je naveo: „Kada sa fosilnih goriva pređete na drvnu biomasu, novac ostaje u lokalnoj zajednici, daje se šumovlasnicima za drvo, a oni opet plaćaju lokalne poreze, čime novac cirkuliše na lokalu.“

Prema njegovim rečima, interesovanje donatora i finansijskih institucija za energetsku efikasnost je veliko, ali je potrebno proširiti programe i na industriju i stambene zajednice kako bi se postigli veći efekti u uštedi energije.

Ilijevski je podsetio da Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, sa ciljem da javne zgrade do 2028. dostignu nulte emisije, a isti standard se planira za celokupni fond zgrada do 2030. godine. „Cilj Evropske unije je da bude klimatski neutralna do 2050. godine“, zaključio je Ilijevski, ističući da uspeh zavisi od ekonomske snage država, uz podršku EU za sprovođenje planova u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Putnici na letovima dužim od 3.500 kilometara dobijaju 300 evra za kašnjenja od tri do četiri sata, a 600 evra za duža kašnjenja ili otkazivanja

Evropski parlament usvojio je ažurirana pravila o pravima putnika u avio-saobraćaju, potvrđujući zadržavanje postojećih vremenskih pragova za ostvarivanje prava na odštetu u slučajevima otkazivanja i kašnjenja letova. Prema novim merama, putnici će i dalje imati pravo na odštetu od 250 do 600 evra, zavisno od dužine leta i trajanja kašnjenja. Odluka je doneta sa 646 glasova za, 12 protiv i tri suzdržana, a stupanje na snagu očekuje se početkom 2027. godine, nakon potvrde Evropskog saveta.

Za letove duže od 3.500 kilometara, putnici će dobijati 300 evra u slučaju kašnjenja od tri do četiri sata, dok će za kašnjenja duža od četiri sata ili za otkazane letove iznos biti 600 evra. Odšteta neće biti isplaćena ako su uzrok kašnjenja ili otkazivanja okolnosti van kontrole avio-kompanija, kao što su prirodne katastrofe, rat, loši vremenski uslovi ili štrajkovi u aerodromima.

Evropska unija je još 2004. godine uvela pravila zaštite prava putnika, dok su pregovori o ažuriranju ovih pravila trajali od 2013. Komisija i Veće predlagali su povećanje pragova za ostvarivanje prava na odštetu, ali Evropski parlament nije pristao na smanjenje postojećih prava.

Prema novim pravilima, putnici će imati pravo na osveženje svaka dva sata čekanja, obrok nakon tri sata i svakih pet sati nakon toga, kao i pristup internetu i dva besplatna telefonska poziva. U slučaju potrebe za noćenjem, obezbeđeni su besplatan hotelski smeštaj i prevoz od aerodroma do hotela i nazad.

Zabranjuje se praksa uskraćivanja ukrcavanja na povratni let ukoliko putnik nije iskoristio odlaznu kartu. Takođe, avio-kompanije će biti obavezne da roditeljima sa decom mlađom od 14 godina, deci u kolicima, osobama sa invaliditetom i njihovim pratiocima obezbede zajednička sedišta bez dodatnih troškova. Sve avionske karte moraće automatski da uključuju jedan komad ručne prtljage, kako bi se sprečilo zavaravanje potrošača oko ukupne cene. Ispravke tipfelera i grešaka u imenu putnika biće besplatne ako se prijave 48 sati pre puta i ne mogu biti razlog za uskraćivanje ukrcavanja.

Tajvanski proizvođač plasira proizvode na više od 30 tržišta, a viski sazreva do četiri puta brže nego u Škotskoj

Tajvanska destilerija Kavalan, osnovana 2005. godine, proširila je 2016. proizvodne kapacitete na oko 10 miliona boca godišnje, čime se svrstala među najveće proizvođače single malt viskija u svetu. Oko 40 odsto ukupne prodaje ostvaruje se na inostranim tržištima, dok se proizvodnja odvija u okrugu Jilan na severoistoku Tajvana.

Kavalan danas izvozi viski na više od 30 tržišta, a najznačajniji kupci nalaze se u Aziji i Evropi, uključujući Japan, Južnu Koreju i Singapur, uz rastuće prisustvo u Evropi i Severnoj Americi. Prema rečima ambasadora brenda Dejvida Lija, vruća i vlažna klima Tajvana značajno ubrzava sazrevanje, pa tako temperatura u skladištima često dostiže 40 stepeni Celzijusa. Stručnjak za viski Stiven Lin navodi da viski na Tajvanu sazreva tri do četiri puta brže nego u Škotskoj, pa piće staro tri do četiri godine može imati profil ukusa sličan škotskom viskiju odležalom 12 do 15 godina.

Ključnu ulogu u kvalitetu imaju i procesi obrade buradi, gde se unutrašnjost prvo tretira uklanjanjem slojeva drveta, zatim izlaže toploti radi oslobađanja aroma hrasta, a potom i paljenju, čime viski dobija karakterističnu boju i note karamele, tofea i čokolade. Destilerija Kavalan je međunarodni proboj ostvarila 2015. godine, kada je njen single malt viski proglašen najboljim na svetu.

Na Tajvanu trenutno posluju četiri komercijalne destilerije, a potrošači sve češće biraju tajvanske proizvode kao alternativu tradicionalnim škotskim i japanskim viskijima. Tajvan je ujedno jedno od najvećih svetskih tržišta po potrošnji viskija po glavi stanovnika, dodatno podstaknuto time što na uvoz viskija ne postoje carine. “Kupci danas žele mnogo veću raznovrsnost, ne samo kada je reč o viskiju, već i o drugim premijum proizvodima”, izjavio je Lin.