Cena plastike dostigla 2.100 evra po toni, očekuje se rast na 2.500 evra sledeće nedelje

Srpska plastična industrija beleži značajan porast cena, ali još uvek nije direktno pogođena krizom u Persijskom zalivu, navodi Udruženje za hemijsku industriju Privredne komore Srbije. Prema rečima Dragana Stevanovića, sekretara udruženja, domaća proizvodnja pokriva veći deo potreba, dok je tokom prošle godine uvezeno 8,4% sirovina iz Irana. HIP-Petrohemija ima kapacitet od 600.000 tona godišnje, a izvoz sirovina iznad tog nivoa iznosi 150.000 tona. Hipol Odžaci proizvode oko 35.000 tona polipropilena, dok je uvoz ove sirovine 100.000 tona. Kada je reč o polistirenu, uvoz iznosi 50.000 tona.

Od početka rata na Bliskom istoku, cena plastike u Srbiji porasla je i do 50% u periodu od dve do tri nedelje. Na početku sukoba, cena je iznosila 850 evra po toni, zatim je dostigla 2.100 evra, dok se za narednu nedelju očekuje i do 2.500 evra po toni. “Mi imamo proizvođače sirovina. Sirovina ima, ali je pitanje cene i transporta. Sa Kinom imamo dobru konekciju, ali put traje oko tri meseca i skup je. Mađarski MOL je imao požar i proizvodnju očekujemo krajem avgusta. Slovačka ima problema zbog slabijeg dotura ruske nafte”, istakao je Stevanović.

On napominje da je plastika i dalje nezamenljiv materijal, a dalji razvoj situacije zavisiće od dešavanja na Bliskom istoku i kretanja cena na svetskom tržištu. Tokom protekle nedelje, cena polietilena je na berzi iznosila 1.350 evra, dok je na tržištu dostigla 1.700 evra, što ukazuje na nagli skok cena koji ni berza nije mogla da isprati.

Rast cena plastike uslovljen je povećanjem cene nafte, koja je prema poslednjim podacima prešla 115 dolara po barelu. Osnovne sirovine za proizvodnju plastike, polimeri, dobijaju se iz nafte, pa rast cene “crnog zlata” direktno utiče na troškove proizvodnje u Srbiji.