Međunarodni centar ICSID presudio u korist Srbije, dosuđeno 3,5 miliona dolara za pravne troškove

Država Srbija ostvarila je pobedu u arbitražnom postupku protiv kompanija APG SGA iz Švajcarske i njenog zavisnog društva Alma Quattro, u sporu vrednom 175 miliona evra pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID). Odluka arbitražnog tribunala doneta je 13. aprila, a prema saopštenju APG SGA, Srbiji je dosuđeno 3,5 miliona dolara na ime pravnih troškova.

Spor je proistekao iz koncesije za bilborde u Beogradu, koju je Alma Quattro zaključila sa Gradom Beogradom 2017. godine na period od 25 godina. U arbitražnom postupku, tužioci su 2021. godine tvrdili da je Srbija prekršila klauzulu o ekskluzivnosti, nakon što je koncesiju za više od 250 digitalnih reklamnih panela dodelila drugoj kompaniji.

Arbitražni tribunal je odbacio sve tužbene zahteve, navodeći da ugovorom kompaniji Alma Quattro nisu dodeljena prava na postavljanje digitalnih bilborda, niti ekskluzivna prava. Odbijene su i tvrdnje tužilaca o povredi bilateralnog investicionog sporazuma, uključujući odredbe o pravičnom tretmanu, punoj zaštiti, sigurnosti, nediskriminaciji i eksproprijaciji.

Rasprava o nadležnosti, osnovanosti i visini odštete održana je u novembru 2023. godine u Parizu. Prema saopštenju APG SGA, sve lokalne pravne mere za ostvarivanje prava takođe nisu dale rezultate, dok Alma Quattro i dalje upravlja koncesijom za bilborde u Beogradu.

Industrijska proizvodnja porasla 5,7 procenata, maloprodaja slabija sa rastom od 1,7 odsto

Kineska ekonomija zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5 procenata u prvom kvartalu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju najnoviji zvanični podaci. U odnosu na prethodni kvartal, privreda je porasla 1,3 odsto, što predstavlja najbrži kvartalni rast u poslednjih godinu dana.

Prema objavljenim brojkama, industrijska proizvodnja u martu povećana je za 5,7 procenata na godišnjem nivou, što je rezultat snažne globalne tražnje za kineskom elektronikom, automobilima, poluprovodnicima i robotikom. S druge strane, maloprodaja je zabeležila rast od 1,7 odsto, što je ispod očekivanja i ukazuje na slabost domaće potrošnje.

Makroekonomski kontekst obeležava i rat SAD i Izraela protiv Irana, koji traje sedam nedelja i utiče na rast cena energenata, inflaciju i usporavanje globalnog ekonomskog rasta. Stručnjaci ocenjuju da bi dugotrajan sukob mogao negativno da utiče na kineske izvozne prihode u drugoj polovini godine.

Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio je prognozu rasta za Kinu u 2026. godini na 4,4 odsto, dok su kineske vlasti zacrtale cilj rasta između 4,5 i 5 procenata, što je najniži planirani rast od 1991. godine. Analitičari upozoravaju da trajna kriza na tržištu nekretnina i dalje negativno utiče na poverenje potrošača i investitora.

Kina je u 2025. godini ostvarila ciljani rast od oko 5 procenata, uz rekordni trgovinski suficit od skoro 1.200 milijardi dolara, i pored viših carina koje je uvela administracija Donalda Trampa. U martu 2026. izvoz je povećan za 2,5 procenata na godišnjem nivou, ali je taj tempo znatno sporiji nego u prva dva meseca godine, što se delom pripisuje sezonskim faktorima.

Ekonomisti smatraju da bi povećanje javnih investicija bez rasta domaće potrošnje moglo dodatno da poveća zavisnost Kine od izvoza i produbi deflatorne pritiske. Iako se očekuje da Kina stimulativnim merama može da dostigne godišnji cilj rasta, globalni izazovi ostaju ključni faktor neizvesnosti.

Na 18. Beogradskom rakija festu biće predstavljeno 60 brendova, a izvoz beleži rast veći od vina

Srpske destilerije ostvarile su rast izvoza rakije od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je veći porast nego u sektoru vina, prema izjavama domaćih proizvođača. Ovaj trend potvrđuje i najava da će na 18. Beogradskom rakija festu, koji se održava 25. i 26. aprila na Beogradskom sajmu, učestvovati više od pedeset destilerija koje će prezentovati 60 marki rakije, dok će u zvaničnom takmičenju biti ocenjivano 50 uzoraka.

Direktor destilerije Gorda, Miloš Škorić, istakao je da izvoz rakije iz Srbije u poslednjim godinama raste po stopi od 20 odsto godišnje, ali i da su ukupne količine i dalje niske. Glavna izvozna tržišta ostaju region i zemlje sa snažnom srpskom dijasporom, kao što su Australija, Sjedinjene Američke Države i Kanada. Škorić je naveo i da su prošle godine na prestižnom takmičenju CMB Spirits Selection u Meksiku osvojene srebrne medalje za rakije od jabuke i šljive.

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije naglasio je da će ovogodišnji Beogradski rakija fest okupiti rekordan broj destilerija, s naglaskom na kurseve senzorne degustacije i promociju miksoloških inovacija, dok će se na festivalu održati i dva stručna panela posvećena tržištu i edukaciji HoReCa sektora i potrošača.

Branko Nešić iz Belgrade Urban Distillery izjavio je da se na festivalu uzorci uzimaju direktno sa tržišta i ocenjuju kroz tri kategorije, sa ciljem da se podigne kvalitet i standardi srpske rakije na međunarodnom nivou.

Srpski proizvođači, suočeni sa izazovima plasmana na tržištima gde rakija nije prepoznata, nastavljaju sa promocijom brenda i unapređenjem kvaliteta, dok organizatori festivala očekuju da manifestacija doprinese većoj prepoznatljivosti i izvoznom potencijalu srpske rakije.