Evropski potrošači povećavaju izdatke za praznike, dok večernja onlajn kupovina i AI servisi menjaju navike

Mastercard Ekonomski Institut prognozira da će praznična potrošnja u Evropi porasti za 3,4 odsto u periodu od 1. novembra do 26. decembra, ne računajući prodaju automobila i goriva. Prema najnovijoj analizi instituta, evropski potrošači u sezonu praznične kupovine ulaze sa stabilnom finansijskom osnovom. Ključni faktor otpornosti tržišta su snažno tržište rada i niska stopa nezaposlenosti, dok inflacija ostaje pod kontrolom.

Praznična potrošnja u Evropi: rast i struktura izdataka

Potrošači u Evropi beleže rast potrošnje tokom praznične sezone, uz značajan doprinos e-trgovine. Najveći rast onlajn kupovine očekuje se tokom Black Friday i Cyber Monday akcija, kada kupci najviše izdvajaju za premijum modu, kozmetiku, sportsku opremu i elektroniku. Udeo onlajn kupovine posle 20 časova sve je veći širom Evrope. U Španiji, gotovo četvrtina prazničnih kupovina na internetu realizuje se posle 20 časova. U Velikoj Britaniji, udeo onlajn potrošnje nakon 20 časova porastao je sa 12 odsto u 2019. na 15 odsto u periodu januar–septembar 2025, dok tokom praznične sezone dostiže 17 odsto.

Uticaj veštačke inteligencije i promene potrošačkih navika

Veštačka inteligencija menja način na koji potrošači otkrivaju i biraju proizvode. Analiza instituta pokazala je da pretplatnici AI servisa u Španiji tokom Black Friday vikenda ostvaruju 12 odsto svoje praznične potrošnje na elektroniku, dok korisnici bez pretplate dostižu 15 odsto. Pretplatnici AI servisa često kupuju u poslednjem trenutku, pogotovo u kategorijama poput nakita, što je izraženo u Češkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. S druge strane, korisnici bez AI pretplate svoju potrošnju raspoređuju ravnomernije tokom cele sezone.

Rast potrošnje i podrška malim preduzećima

Praznična potrošnja daje podsticaj malim preduzećima, posebno onima u gradskim trgovačkim ulicama. Potrošnja na doživljaje, usluge i lični pristup beleži snažan rast, naročito u segmentima poput turističkih agencija u Velikoj Britaniji i nastupa uživo u Italiji i Poljskoj. Ovakvi trendovi ukazuju da fizičke prodavnice i dalje igraju važnu ulogu, iako e-trgovina nastavlja da raste. Uporedo sa tim, rast cena energenata, naročito gasa i goriva, može uticati na povećanje troškova tokom prazničnog perioda. Međutim, bazna inflacija u evrozoni ostala je stabilna tokom prethodnih šest meseci, što doprinosi očuvanju kupovne moći potrošača.

Zaključak: otpornost i transformacija praznične potrošnje

Na kraju, praznična potrošnja u Evropi pokazuje otpornost uprkos izazovima na tržištu. E-trgovina beleži snažan rast, dok veštačka inteligencija menja način na koji kupci donose odluke. Kao rezultat, mala preduzeća i fizičke prodavnice mogu očekivati dodatne prilike tokom praznične sezone. S obzirom na stabilnu ekonomsku osnovu i promene u potrošačkim navikama, tržište praznične potrošnje ostaje dinamično i otvoreno za inovacije.

Više od 70 zemalja prijavilo probleme sa Microsoft 365 servisima, rad pravosuđa i državnih institucija usporen

Microsoft se suočava sa globalnim prekidom rada Outlooka i Teamsa, što utiče na više od 430 miliona korisnika širom sveta. Problemi su počeli u četvrtak, a prema sajtu Downdetector, prekid rada Microsoft 365 servisa prijavljen je iz više od 70 zemalja. Microsoft je saopštio da popravke ne idu kako se očekivalo i naglasio da incident nije rezultat sajber napada.

U ovom talasu prekida, kompanije kao što su OpenAI i Anthropic prijavile su poteškoće u korišćenju Microsoft servisa. U Indiji je brokerska kompanija imala problema u komunikaciji sa klijentima, dok je japanska vlada potvrdila da su poremećeni rad i dostupnost zajedničke IT platforme. Australijske obaveštajne službe i federalna policija takođe su prijavile probleme, posebno sa elektronskom poštom.

Prekid rada Microsoft 365 servisima ugrožava poslovanje i institucije

Problemi sa Microsoft 365 servisima nisu pogodili samo privatni sektor. Sudovi i pravosudne institucije širom sveta prijavili su kašnjenja i otežan rad. Vrhovni sud Filipina upozorio je korisnike da odgovori na imejlove i druge transakcije mogu kasniti. Sudovi u Singapuru i Severnoj Americi, od Los Anđelesa i Teksasa do kanadske Alberte, izvestili su o sličnim smetnjama. Kao rezultat, institucije su prešle na alternativne metode komunikacije, poput telefona i poruka.

Australijske državne službe potvrdile su da su problemi uglavnom ograničeni na elektronsku poštu. Majk Berdžes, direktor Australijske bezbednosno-obaveštajne organizacije (ASIO), objasnio je da su posledice minimalne jer su problemi vezani pretežno za e-mail sistem. U Velikoj Britaniji, više policijskih uprava prijavilo je prekid rada, ali tri najveća aerodroma – Hitrou, Mančester i Stansted – nastavila su rad bez poteškoća u osnovnim operacijama, dok su pojedini administrativni sistemi bili usporeni.

Tehnički uzroci i reakcija kompanije Microsoft

Stručnjak za sajber bezbednost Džejk Mur iz kompanije ESET naveo je da je do prekida došlo jer je nekoliko računarskih servera prestalo da radi. “To je kao na auto-putu kada zatvorite jednu traku, pa sav dodatni saobraćaj mora da prođe kroz preostale trake. Onda nastaju gužve i sve se usporava”, istakao je Mur. Takođe, pojedini korisnici su primetili da im Teams funkcioniše, dok se elektronska pošta ne ažurira.

Situacija u Kini je dodatno komplikovana zbog postojećih ograničenja zapadnih internet servisa. Lora Biker, dopisnica BBC-ja, izvestila je da su i korisnici u Pekingu pogođeni prekidom rada Outlooka i Teamsa. Većina kineskih kompanija koristi domaći softver, ali Outlook je ostao ključni kanal za međunarodnu poslovnu komunikaciju.

Japanska vlada je navela da alternativni načini komunikacije omogućavaju nastavak rada državnih institucija. Ministar za digitalizaciju Tošiharu Furukava izjavio je da se koriste telefoni, aplikacije za dopisivanje i tekstualne poruke kao zamena dok se čeka rešenje problema.

Impličacije prekida i značaj rezervnih planova

Ovaj prekid rada dodatno naglašava potrebu kompanija i institucija za rezervnim planovima u komunikaciji. Prema rečima stručnjaka, događaji ovakvog obima utiču na globalnu efikasnost i poslovanje, posebno kada su pogođeni ključni alati poput Outlooka i Teamsa. Iako Microsoft beleži “pozitivne rezultate” u pojedinim delovima mreže, kompletno rešenje problema još uvek nije postignuto.

Korisnici u više od 70 zemalja i iz različitih sektora nastavili su da prijavljuju poteškoće, dok su kompanije i institucije aktivirale alternativne metode pristupa kako bi ublažile uticaj prekida. Prekid rada Microsoft 365 servisima pokazuje koliko su globalna ekonomija i svakodnevni rad zavisni od stabilnosti digitalnih platformi.

Stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum, ali broj zaposlenih opada za 45.800 u poređenju sa prošlom godinom

Tržište rada u Srbiji doživelo je značajne promene tokom poslednjih 25 godina tranzicije. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju iznosila je 7,2 odsto. To je najniži nivo u istoriji, dok se ukupna stopa zaposlenosti stabilizovala na 50,9 odsto i obuhvatila 2.840.100 osoba. Međutim, iza ovih brojeva krije se neizvesnost za zaposlene, jer sve više radnika radi u nesigurnim poslovima sa stalnim rizikom od otkaza.

Regionalne razlike i pad broja zaposlenih

Tokom najtežih faza tranzicije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostizala je čak 25 odsto. U poslednjih godinu dana, broj zaposlenih smanjen je za 45.800 u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, broj građana koji su potpuno napustili tržište rada porastao je za 61.900. Ovi podaci ukazuju da smanjenje nezaposlenosti nije rezultat otvaranja novih radnih mesta, već posledica odlaska radno sposobnog stanovništva u penziju, emigracije i odustajanja od traženja posla. Takođe, tržište radne snage karakterišu velike regionalne razlike. U Beogradskom regionu stopa nezaposlenosti je 5,8 odsto, dok je u Vojvodini 7,9 odsto. S druge strane, Šumadija i Zapadna Srbija beleže 9,4 odsto, dok je najteža situacija u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 11,2 odsto. Ovaj jaz od skoro šest procentnih poena potvrđuje dugotrajno zapostavljanje perifernih oblasti.

Geografska i demografska podela tržišta rada

Opštine koje se nalaze uz glavne saobraćajne koridore, poput Pećinaca, Stare Pazove i Čajetine, zabeležile su pad nezaposlenosti ispod 2 odsto. U tim sredinama poslodavci organizuju i besplatan prevoz za radnike iz većih gradova. Nasuprot tome, u opštinama kao što su Crna Trava i Trgovište, radno sposobno stanovništvo gotovo da ne postoji. U ovim delovima Srbije tržište rada se svodi na javni sektor, dok privatni poslodavci nemaju dovoljno ljudi za pokretanje proizvodnje. Analize Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) pokazuju da opština Krupanj beleži višestruko manji nacionalni dohodak po glavi stanovnika od republičkog proseka, uz visoke stope neformalnog i sezonskog rada. Istovremeno, sve veći broj mladih odlučuje se za odlazak iz svojih sredina, što dodatno produbljuje problem staračke ekonomije i smanjuje potencijal za privredni oporavak.

Perspektive i izazovi za tržište rada u Srbiji

Sveukupno, tržište rada u Srbiji obeležava paradoks: nezaposlenost je na istorijskom minimumu, dok je zaposlenost u padu, a geografske i demografske razlike rastu. Zaposleni se suočavaju sa nesigurnim radnim uslovima, dok su pojedini regioni praktično postali radne i demografske pustinje. Ovakva situacija zahteva strateške mere za uravnotežen regionalni razvoj i održivo povećanje zaposlenosti, kako bi tržište rada u Srbiji postalo otpornije na buduće ekonomske šokove.