Više od 70 zemalja prijavilo probleme sa Microsoft 365 servisima, rad pravosuđa i državnih institucija usporen

Microsoft se suočava sa globalnim prekidom rada Outlooka i Teamsa, što utiče na više od 430 miliona korisnika širom sveta. Problemi su počeli u četvrtak, a prema sajtu Downdetector, prekid rada Microsoft 365 servisa prijavljen je iz više od 70 zemalja. Microsoft je saopštio da popravke ne idu kako se očekivalo i naglasio da incident nije rezultat sajber napada.

U ovom talasu prekida, kompanije kao što su OpenAI i Anthropic prijavile su poteškoće u korišćenju Microsoft servisa. U Indiji je brokerska kompanija imala problema u komunikaciji sa klijentima, dok je japanska vlada potvrdila da su poremećeni rad i dostupnost zajedničke IT platforme. Australijske obaveštajne službe i federalna policija takođe su prijavile probleme, posebno sa elektronskom poštom.

Prekid rada Microsoft 365 servisima ugrožava poslovanje i institucije

Problemi sa Microsoft 365 servisima nisu pogodili samo privatni sektor. Sudovi i pravosudne institucije širom sveta prijavili su kašnjenja i otežan rad. Vrhovni sud Filipina upozorio je korisnike da odgovori na imejlove i druge transakcije mogu kasniti. Sudovi u Singapuru i Severnoj Americi, od Los Anđelesa i Teksasa do kanadske Alberte, izvestili su o sličnim smetnjama. Kao rezultat, institucije su prešle na alternativne metode komunikacije, poput telefona i poruka.

Australijske državne službe potvrdile su da su problemi uglavnom ograničeni na elektronsku poštu. Majk Berdžes, direktor Australijske bezbednosno-obaveštajne organizacije (ASIO), objasnio je da su posledice minimalne jer su problemi vezani pretežno za e-mail sistem. U Velikoj Britaniji, više policijskih uprava prijavilo je prekid rada, ali tri najveća aerodroma – Hitrou, Mančester i Stansted – nastavila su rad bez poteškoća u osnovnim operacijama, dok su pojedini administrativni sistemi bili usporeni.

Tehnički uzroci i reakcija kompanije Microsoft

Stručnjak za sajber bezbednost Džejk Mur iz kompanije ESET naveo je da je do prekida došlo jer je nekoliko računarskih servera prestalo da radi. “To je kao na auto-putu kada zatvorite jednu traku, pa sav dodatni saobraćaj mora da prođe kroz preostale trake. Onda nastaju gužve i sve se usporava”, istakao je Mur. Takođe, pojedini korisnici su primetili da im Teams funkcioniše, dok se elektronska pošta ne ažurira.

Situacija u Kini je dodatno komplikovana zbog postojećih ograničenja zapadnih internet servisa. Lora Biker, dopisnica BBC-ja, izvestila je da su i korisnici u Pekingu pogođeni prekidom rada Outlooka i Teamsa. Većina kineskih kompanija koristi domaći softver, ali Outlook je ostao ključni kanal za međunarodnu poslovnu komunikaciju.

Japanska vlada je navela da alternativni načini komunikacije omogućavaju nastavak rada državnih institucija. Ministar za digitalizaciju Tošiharu Furukava izjavio je da se koriste telefoni, aplikacije za dopisivanje i tekstualne poruke kao zamena dok se čeka rešenje problema.

Impličacije prekida i značaj rezervnih planova

Ovaj prekid rada dodatno naglašava potrebu kompanija i institucija za rezervnim planovima u komunikaciji. Prema rečima stručnjaka, događaji ovakvog obima utiču na globalnu efikasnost i poslovanje, posebno kada su pogođeni ključni alati poput Outlooka i Teamsa. Iako Microsoft beleži “pozitivne rezultate” u pojedinim delovima mreže, kompletno rešenje problema još uvek nije postignuto.

Korisnici u više od 70 zemalja i iz različitih sektora nastavili su da prijavljuju poteškoće, dok su kompanije i institucije aktivirale alternativne metode pristupa kako bi ublažile uticaj prekida. Prekid rada Microsoft 365 servisima pokazuje koliko su globalna ekonomija i svakodnevni rad zavisni od stabilnosti digitalnih platformi.

Stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum, ali broj zaposlenih opada za 45.800 u poređenju sa prošlom godinom

Tržište rada u Srbiji doživelo je značajne promene tokom poslednjih 25 godina tranzicije. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju iznosila je 7,2 odsto. To je najniži nivo u istoriji, dok se ukupna stopa zaposlenosti stabilizovala na 50,9 odsto i obuhvatila 2.840.100 osoba. Međutim, iza ovih brojeva krije se neizvesnost za zaposlene, jer sve više radnika radi u nesigurnim poslovima sa stalnim rizikom od otkaza.

Regionalne razlike i pad broja zaposlenih

Tokom najtežih faza tranzicije, stopa nezaposlenosti u Srbiji dostizala je čak 25 odsto. U poslednjih godinu dana, broj zaposlenih smanjen je za 45.800 u odnosu na isti period 2025. godine. Istovremeno, broj građana koji su potpuno napustili tržište rada porastao je za 61.900. Ovi podaci ukazuju da smanjenje nezaposlenosti nije rezultat otvaranja novih radnih mesta, već posledica odlaska radno sposobnog stanovništva u penziju, emigracije i odustajanja od traženja posla. Takođe, tržište radne snage karakterišu velike regionalne razlike. U Beogradskom regionu stopa nezaposlenosti je 5,8 odsto, dok je u Vojvodini 7,9 odsto. S druge strane, Šumadija i Zapadna Srbija beleže 9,4 odsto, dok je najteža situacija u Južnoj i Istočnoj Srbiji sa 11,2 odsto. Ovaj jaz od skoro šest procentnih poena potvrđuje dugotrajno zapostavljanje perifernih oblasti.

Geografska i demografska podela tržišta rada

Opštine koje se nalaze uz glavne saobraćajne koridore, poput Pećinaca, Stare Pazove i Čajetine, zabeležile su pad nezaposlenosti ispod 2 odsto. U tim sredinama poslodavci organizuju i besplatan prevoz za radnike iz većih gradova. Nasuprot tome, u opštinama kao što su Crna Trava i Trgovište, radno sposobno stanovništvo gotovo da ne postoji. U ovim delovima Srbije tržište rada se svodi na javni sektor, dok privatni poslodavci nemaju dovoljno ljudi za pokretanje proizvodnje. Analize Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) pokazuju da opština Krupanj beleži višestruko manji nacionalni dohodak po glavi stanovnika od republičkog proseka, uz visoke stope neformalnog i sezonskog rada. Istovremeno, sve veći broj mladih odlučuje se za odlazak iz svojih sredina, što dodatno produbljuje problem staračke ekonomije i smanjuje potencijal za privredni oporavak.

Perspektive i izazovi za tržište rada u Srbiji

Sveukupno, tržište rada u Srbiji obeležava paradoks: nezaposlenost je na istorijskom minimumu, dok je zaposlenost u padu, a geografske i demografske razlike rastu. Zaposleni se suočavaju sa nesigurnim radnim uslovima, dok su pojedini regioni praktično postali radne i demografske pustinje. Ovakva situacija zahteva strateške mere za uravnotežen regionalni razvoj i održivo povećanje zaposlenosti, kako bi tržište rada u Srbiji postalo otpornije na buduće ekonomske šokove.

Hrvatski proizvođač električnih hiperautomobila planirao je 190 primeraka, ali završava seriju ranije, dok kompanija širi tehnološki razvoj.

Rimac je odlučio da obustavi proizvodnju modela Nevera na ukupno 71 proizvedenom automobilu, iako je prvobitni plan predviđao 190 primeraka. Odluka je doneta nakon što je interesovanje za hiperautomobil oslabilo tokom 2024. godine, što potvrđuje ključnu frazu proizvodnja Nevere u strategiji kompanije.

Kompanija je najavila da će do kraja 2026. godine završiti sklapanje poslednjih primeraka. Od ukupnog broja, 51 vozilo čini standardna Nevera, dok je 20 primeraka rezervisano za snažniju verziju Nevera R. Prvobitno je za standardni model bilo planirano 150 vozila, a za Neveru R dodatnih 40, ali se serija završava sa ukupno 71 jedinicom.

Tehničke karakteristike i tržišna reakcija

Nevera je razvijena kao demonstracija mogućnosti električnog pogona u segmentu luksuznih sportskih automobila. Model poseduje četiri elektromotora ukupne snage 1.914 konjskih snaga i ubrzava do 100 kilometara na čas za 1,81 sekundu. Maksimalna brzina iznosi 412 kilometara na sat. Nevera R, predstavljena 2024. godine, ima snagu od 2.107 konjskih snaga i maksimalnu brzinu od 430 kilometara na sat. Standardna Nevera postavila je 23 brzinska rekorda tokom jednog dana 2023. godine.

Ipak, ni ovakve performanse nisu bile dovoljne za ostvarenje planirane serije. Početna cena iznosila je oko dva miliona evra, ali je interesovanje kupaca počelo da opada polovinom 2024. godine. Kupci u ovom segmentu traže više od same brzine – važni su im zvuk motora, tradicija proizvođača i ekskluzivnost, što električni modeli teško mogu da ponude.

Promena strategije i tehnički razvoj

Rimac je, uporedo sa proizvodnjom Nevere, preusmerio fokus na razvoj naprednih tehnologija za automobilsku industriju. Osnivanjem zajedničke kompanije Bugatti Rimac 2021. godine, kompanija je proširila delatnost na razvoj baterijskih sistema i električnih pogona kroz Rimac Technology. Bugatti Tourbillon, novi model, kombinuje V16 benzinski motor i tri elektromotora ukupne snage 1.800 konjskih snaga. Proizvodnja ovog vozila ograničena je na 250 primeraka, a svi su već rezervisani.

Osim toga, Rimac je razvio i kompaniju Verne za autonomnu mobilnost i otvorio novi proizvodni i razvojni kompleks Rimac Campus kod Zagreba početkom 2026. godine. Ove aktivnosti osigurale su kompaniji međunarodnu prepoznatljivost i omogućile dalje širenje poslovanja van proizvodnje hiperautomobila.

Izjave i poslovni značaj Nevere

Mate Rimac, osnivač kompanije, istakao je da Nevera nije promašaj, već ključan korak u tehnološkom razvoju firme. “Nevera je završila svoj posao”, izjavio je povodom završetka proizvodnje. Ističe da model nije dostigao planiranu seriju, ali je omogućio rast kompanije i otvaranje novih poslovnih prilika.

Nevera je, zapravo, bila prekretnica za internacionalizaciju i partnerstva, iako nije ostvarila zamišljeni obim proizvodnje. Ovim potezom, Rimac potvrđuje strateški prelazak sa proizvodnje luksuznih vozila na razvoj i pružanje tehnoloških rešenja za globalnu automobilsku industriju.