Premija osiguranja i dalje neprivlačna za većinu, saglasnost potrebna od dve trećine stanara
Osiguravajuće kuće u Srbiji nude polise za zajedničke prostore u stambenim zgradama već deset godina, ali procenjuje se da je svega oko 5% zajedničke imovine u zgradama osigurano, pokazuju podaci iz sektora. Iako su štete od oluja, požara, poplava i kvarova instalacija česte, većina stanara ne vidi zajedničku imovinu kao svoju do trenutka kada nastane šteta, čiji trošak obično premašuje iznos mesečne premije osiguranja.
Prema rečima profesionalnih upravnika, za osiguranje zajedničkih prostora potrebna je odluka dve trećine stanara, što je teško postići jer se svaka šteta ne odnosi jednako na sve vlasnike stanova. Stanari često doživljavaju premiju osiguranja kao dodatni namet, pa radije ulaze u rasprave oko finansiranja popravki nego što se odlučuju za polisu. Fondovi stambenih zajednica su ograničeni i često ne pokrivaju iznenadne troškove kvarova ili drugih šteta.
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, u Srbiji nije obavezno osiguranje zajedničkih prostorija, već je ono dobrovoljno. Zakon predviđa da stambena zajednica može zaključiti ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima usled neodržavanja ili nepravilnog održavanja zgrade. U slučaju štete, odgovornost snosi stambena zajednica, a ukoliko ona ne nadoknadi štetu u predviđenom roku, vlasnici posebnih delova zgrade odgovaraju supsidijarno. Ako se ne može utvrditi poreklo štete, odgovornost dele stambena zajednica i vlasnici stanova solidarno.
Iako su najavljene izmene Zakona kojima bi osiguranje od odgovornosti prema trećim licima postalo obavezno, te izmene još nisu usvojene. Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Bojan Nikolić navodi da je u Srbiji osigurano možda oko 5% zajedničkih prostorija i ističe: „Stanari plaćanje premije osiguranja doživljavaju kao novi namet. Zajednički prostor za njih je ‘nečija’ imovina. Ako bi i deo stanara pristao da plati polisu, teško je postići potrebnu većinu.“
Nikolić navodi primer zgrade gde je zbog strujnog udara pregoreo motor lifta, ali je zahvaljujući polisu osiguranja osiguravajuća kuća pokrila 90% troškova, dok su stanari platili 10%, u skladu sa ugovorom. On dodaje da fondovi stambenih zajednica nisu dovoljni za pokrivanje većih šteta i da je potrebno dodatno izdvajanje novca.
Uslugu osiguranja zajedničkih prostorija od pre nekoliko godina nude i posrednici, kao što je firma Beohost, koja održava 400 zgrada u Beogradu i nudi osiguranje preko DDOR Novi Sad. Vlasnik Beohosta, Uroš Đaković, ističe da su cene prilagođene i da u nekim slučajevima osiguranje može biti besplatno za stambene zajednice koje zaključe ugovor o upravljanju. Trošak polise može biti pokriven prihodima od reklama, antena i drugih uređaja postavljenih na zgradi.
Iako je usluga prisutna na tržištu već deset godina, osiguravajuće kuće i posrednici ističu potrebu za dodatnom edukacijom građana o prednostima ovakve investicije, uz podršku profesionalnih upravnika.
