Bik Jablan od 1.830 kilograma najveća atrakcija na sajmu uz pad broja stoke na farmama

Na Novosadskom sajmu poljoprivrede 2026. godine, gde se predstavlja više od 1.200 izlagača iz 40 zemalja, najveću pažnju posetilaca privukao je bik Jablan, težak 1.830 kilograma. Redovi za fotografisanje oko Jablana formiraju se tokom celog dana, a njegov vlasnik, farmer Radenko Jeremić, ističe da je situacija u domaćem stočarstvu znatno teža nego ranije.

Jeremić navodi da je do prošle godine na svojoj farmi imao preko 400 grla, ali je zbog visokih troškova i neizvesne zarade smanjio jedan objekat za 150 grla, pa sada ima ukupno 250 grla stoke. Ova promena odražava širu sliku srpskog stočarstva, gde broj stoke opada, a sve više proizvođača odustaje zbog skupocenih uslova proizvodnje.

Jablan, šampion četvrte generacije bikova sa Jeremićeve farme, izdvaja se među vrhunskim grlima. Prethodne generacije bikova sa iste farme dostizale su 1.700 ili 1.750 kilograma, ali nijedan nije dočekao sedmu godinu života. Jablan trenutno ima pet godina, a sam vlasnik ističe da je za održavanje gotovo dve tone težine potrebna posebna briga i dodatni troškovi. Vlasnik navodi: „Svaki je sport skup, a i ovaj je skup. Ja nemam ništa od toga što ga dovedem ovde i što izlažem, samo me košta i dangubim.”

Iako bikovi mogu da žive deset, petnaest, pa i do dvadeset godina, kod izuzetno teških grla kao što je Jablan životni vek je često kraći zbog opterećenja na organizam. Već sada je primetno da velika težina utiče na zglobove, što može ograničiti njegovo dalje učešće na manifestacijama.

Na sajmu se primećuje i smanjen odziv stočara u poslednjih pet do šest godina, dok mlađe generacije, kao što je mali Nikola iz porodice Jeremić, ipak žele da nastave tradiciju. Kada su ga pitali da li bi menjao bika za traktor, Nikola je rekao odlučno „ne”, što njegov deda vidi kao znak nade za opstanak stočarstva.

Na kraju, Radenko Jeremić poručuje da je, uprkos svim izazovima, najveće bogatstvo zdravlje porodice. Jablan ostaje simbol i atrakcija, ali i podsetnik na teškoće sa kojima se suočavaju domaći stočari.

U četvrtom kvartalu 2025. cene đubriva u Rumuniji skočile 16,8 odsto, dok je pad zabeležen samo u Bugarskoj, Hrvatskoj i Litvaniji.

Prosečne cene đubriva i sredstava za poboljšanje zemljišta u Evropskoj uniji porasle su za 8 odsto u četvrtom kvartalu 2025. u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju podaci Evrostata. Nakon snažnog rasta tokom 2021. i 2022. godine i smanjenja u naredne dve godine, tokom 2025. cene su ponovo beležile uzlazni trend.

Rast cena zabeležen je u 24 od ukupno 27 zemalja članica EU. Najveće povećanje registrovano je u Rumuniji, gde su cene skočile za 16,8 odsto, zatim u Irskoj za 15,3 odsto i Holandiji za 12,1 odsto. S druge strane, pad cena zabeležen je samo u Bugarskoj, gde su cene pale za 6,1 odsto, dok su Hrvatska i Litvanija imale blago smanjenje od po 0,2 odsto.

Prema analizama, ovakav rast cena dolazi nakon perioda stabilizacije i pada koji je usledio posle velikih skokova tokom 2021. i 2022. godine. Evropska kancelarija za statistiku ističe da su promene rezultat različitih ekonomskih okolnosti na tržištu đubriva u državama članicama.

U izveštaju se ne navode dodatni komentari zvaničnika ili planovi za dalje mere na tržištu đubriva.

Makron upozorio na potrebu za kontrolom digitalnih valuta kako bi se sprečila zloupotreba u terorističke svrhe

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je 20. maja 2026. godine da je neophodna državna regulacija digitalnih valuta, s ciljem da se spreči njihova zloupotreba u terorističke svrhe i da se izbegne formiranje finansijskog “divljeg zapada”. Prema njegovim rečima, nedostatak regulacije može dovesti do toga da vlasti širom sveta postanu saučesnici u aktivnostima terorizma i organizovanog kriminala.

Makron je podsetio da je finansijski sektor ranije bio potpuno neregulisan, ali da je postepeno uvedena regulativa u oblasti održivosti, likvidnosti i transparentnosti, kako bi se pratile nelegalne finansijske transakcije i sprečilo finansiranje ilegalnih aktivnosti.

On je istakao da regulacija kriptovaluta treba da bude jedan od prioriteta u borbi protiv terorizma na finansijskom tržištu, zajedno sa “jasnom zajedničkom borbom” i finansijskom reintegracijom.

“Svaki put kada pobedimo terorističku grupu, ako ne usledi ekonomski razvoj i politička i administrativna normalizacija, terorističke grupe se vraćaju jer nude neformalne ekonomske mogućnosti”, naveo je Makron.

Izjave francuskog predsednika dolaze u trenutku kada rastu zabrinutosti o korišćenju digitalnih valuta za finansiranje nelegalnih aktivnosti, a međunarodne institucije pojačavaju napore u uspostavljanju zajedničkog regulatornog okvira.