Konsolidacija u automobilskoj industriji: Cimos sada pod hrvatskim vlasništvom, 1.200 radnika u pet pogona u regionu

Vero Automotive, hrvatska kompanija, preuzela je 100 odsto akcija Cimosa od nemačkog Mutaresa, završivši menadžersko preuzimanje kompanije sa sedištem u Kopru. Preuzimanje Cimosa, koji ostvaruje oko 120 miliona evra godišnjih prihoda i zapošljava približno 1.200 radnika, deo je šireg trenda konsolidacije u automobilskoj industriji. Ova akvizicija obuhvata proizvodne pogone u Buzetu, Roču, Vuzenici, Gradačcu i Kikindi.

Prihodi i tržišna pozicija Cimosa

Grupacija Cimos sa upravom u Sloveniji i pet proizvodnih lokacija u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini specijalizovana je za proizvodnju ključnih automobilskih komponenti. Među glavnim proizvodima su kućišta turbo-kompresora, nosači motora, kočioni diskovi i bubnjevi, kao i delovi menjača. Kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 120 miliona evra, a zapošljava oko 1.200 radnika na regionalnom nivou. Ključni kupci Cimosa su međunarodni giganti automobilske industrije poput Garrett Motion, Audi, BMW, Lamborghini, VW, Mercedes-Benz, Danfoss, ZF, Magna, Nolicom, BMTS Technology i BorgWarner. Kao rezultat toga, Cimos ima stabilnu tržišnu poziciju u lancu snabdevanja za vodeće proizvođače automobila.

Menadžersko preuzimanje i strategija novog vlasnika

U okviru menadžerskog preuzimanja, vlasništvo Cimosa prešlo je na novu strukturu, dobro upoznatu sa poslovanjem kompanije. Vero Automotive najavio je da ne planira suštinske promene strategije niti poslovnog modela Cimosa. „Cimos će i dalje biti prvenstveno usmeren na automobilsku industriju i razvoj odnosa sa ključnim kupcima, uz istovremeno traženje novih poslovnih prilika i dalje jačanje konkurentnosti grupacije. Naš cilj je da stvorimo temelje za održivi rast. To podrazumeva i određena prilagođavanja i optimizaciju poslovanja tamo gde budu potrebni, ali uz odgovoran pristup prema zaposlenima, kupcima i poslovnim partnerima. Svesni smo da je pred nama mnogo posla, ali verujemo da Cimos ima kvalitetnu osnovu na kojoj možemo dalje da gradimo“, naveli su iz Vero Automotive, čije će sedište uskoro biti u Buzetu.

Istorijski kontekst i značaj akvizicije

Podsetimo, nemački Mutares preuzeo je Cimos 2022. godine od investicionog fonda TCH, dela italijanskog Palladio Holdinga, koji je 2017. otkupio slovenačke državne udela i preuzeo finansijske obaveze Cimosa prema bankama. Ova najnovija promena vlasništva deo je kontinuiteta transformacija koje Cimos prolazi poslednjih godina, u skladu sa turbulencijama i prilagođavanjima u evropskom automobilskom sektoru. Tržišni pritisci, digitalizacija i prelazak na elektromobilnost utiču na dobavljače i zahtevaju povećanu efikasnost i fleksibilnost. S druge strane, stabilna baza kupaca i tehnička ekspertiza predstavljaju konkurentsku prednost Cimosa u daljem razvoju.

Implikacije za zaposlene i regionalnu privredu

Preuzimanjem Cimosa, Vero Automotive ističe da ostaje posvećen odgovornom pristupu prema zaposlenima, kupcima i partnerima. Grupa planira optimizaciju poslovanja samo gde je to neophodno, ali bez radikalnih promena za radnu snagu ili ključne klijente. Ova transakcija, kao rezultat, doprinosi stabilnosti lanca snabdevanja automobilske industrije u regionu i otvara prostor za dalji održivi rast. Konsolidacija ovog tipa u automobilskoj industriji često donosi poboljšanja u efikasnosti i tehnološkoj nadogradnji, što je posebno važno u uslovima sve veće konkurencije na evropskom tržištu.

Izvoz automobila iz Nemačke pao na dva miliona vozila, dok je kineski uvoz skočio 121 odsto i dostigao 175.000 automobila

Nemačka je u prvih sedam meseci ove godine zabeležila pad izvoza automobila od 4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), nemački proizvođači su izvezli oko dva miliona novih putničkih automobila, dok je uvoz istovremeno porastao za 16 odsto i iznosio 1,3 miliona vozila. Kao rezultat, Kina je postala vodeći uvoznik automobila na nemačkom tržištu.

Pad izvoza i rast uvoza automobila

Izvoz automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz Nemačke smanjen je za 2,9 odsto, na ukupno milion vozila. Istovremeno, izvoz potpuno električnih automobila takođe je opao 2,9 odsto i iznosio je 560.000 vozila. Pored toga, izvoz hibridnih automobila smanjen je 8,2 odsto i iznosio je 380.000 jedinica. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani pad izvoza bez obzira na vrstu pogonskog sistema, što odražava promene u globalnoj automobilskoj industriji. Glavna izvozna tržišta za nemačke automobile ostaju Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Italija, koje zajedno čine 32,7 odsto ukupnog izvoza. S druge strane, uvoz automobila u Nemačku značajno je porastao, a naročito iz Kine.

Kina kao novi lider u uvozu automobila

U periodu od januara do jula, uvoz automobila iz Kine u Nemačku više nego udvostručen je i dostigao je 175.000 vozila. To predstavlja rast od čak 121 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Na ovaj način, Kina je prvi put postala glavni dobavljač novih automobila za nemačko tržište, pretekavši do sada vodeće Češku sa 173.000 i Španiju sa 157.000 vozila. Češka i Španija su tradicionalno važni izvoznici automobila u Nemačku, pre svega zbog fabrika Volkswagen Grupe (Škoda, Seat/Cupra) koje se nalaze u tim zemljama. Kada je reč o strukturi uvoza iz Kine, hibridni automobili zabeležili su rast od 36 odsto, dok je uvoz električnih vozila porastao 66,3 odsto. S druge strane, uvoz automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem iz Kine smanjen je za 9 odsto.

Uticaj na nemačku automobilski sektor i tržište

Ove promene na tržištu ukazuju na sve veću konkurenciju i promenu tokova u globalnoj automobilskoj industriji. Nemački proizvođači suočavaju se sa izazovima zbog sve veće ponude električnih i hibridnih vozila iz Kine, koja se pozicionira kao ključni igrač na evropskom tržištu. Osim toga, rast uvoza iz Kine može uticati i na domaću proizvodnju, ali i na ukupnu strukturu prodaje na nemačkom tržištu. Kao rezultat, nemačka automobilska industrija moraće da prilagodi svoje strategije kako bi ostala konkurentna u uslovima pojačane globalne utakmice.

Program podrške obuhvata kredite i grantove za digitalizaciju, zelene projekte i održivu poljoprivredu u Srbiji

Erste banka, Evropska unija i Evropska investiciona banka pokrenule su program vredan 20 miliona evra za domaće kompanije. Program je usmeren na finansiranje inovativnih, digitalnih i zelenih projekata, kao i ulaganja u održivu poljoprivredu. Sredstva će biti dostupna malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije, saopštili su predstavnici institucija prilikom potpisivanja sporazuma.

Podrška inovacijama i digitalizaciji kroz kredite i grantove

Uz program od 20 miliona evra, kompanije u Srbiji dobijaju priliku da ulažu u digitalizaciju i razvoj novih tehnologija. Sredstva iz programa kombinuju kredite EIB i bespovratna sredstva Evropske unije. Kao rezultat, kompanije mogu investirati u energetsku efikasnost, inovacije i održivu poljoprivredu, što doprinosi povećanju njihove konkurentnosti na evropskom tržištu.

Predsednica izvršnog odbora Erste banke Jasna Terzić istakla je značaj digitalne transformacije za srpsku privredu. “Verujemo da digitalna transformacija neće biti uspešna ako ne stigne do svake kompanije”, naglasila je Terzić. Ona je dodala da je cilj programa podrška klijentima na putu ka većoj profitabilnosti i energetskoj efikasnosti.

Povećanje konkurentnosti i priprema za EU tržište

Ričard Amor, direktor poslovanja za zemlje proširenja i susedstva u EIB, izjavio je da program ima za cilj da pomogne srpskim kompanijama da budu efikasnije, inovativnije i spremnije za zelenu tranziciju. “Za to nisu potrebne samo finansije, već i kreditne linije, grantovi, kao i tehnička pomoć”, rekao je Amor.

Julian Vasalo, zamenik ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji, naveo je da projekat doprinosi planu rasta i približavanju domaćih kompanija jedinstvenom tržištu EU. Prema njegovim rečima, kombinacija finansijske i tehničke podrške omogućiće kompanijama i poljoprivrednicima da povećaju produktivnost i nastave rast.

Tehnička i savetodavna pomoć za rast produktivnosti

Miloš Zečević, direktor sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, predstavio je detalje kreditne linije. On je istakao da održiva transformacija uključuje inovativne tehnologije, digitalizaciju i produktivniju proizvodnju. Kao primer posledica klimatskih promena, naveo je ovogodišnji vodostaj Dunava, koji utiče na navodnjavanje, cene hrane i transport.

Kao rezultat, Zečević je naglasio važnost pametnog navodnjavanja i primene senzora u poljoprivredi. Kompanije koje se prijave mogu dobiti i povraćaj 10 odsto inicijalne investicije kroz grant. Program objedinjuje finansiranje, bespovratnu podršku i tehničku pomoć, sa ciljem da domaće firme povećaju produktivnost, energetsku efikasnost i konkurentnost, uz pripremu za zahteve evropskog tržišta. Osim toga, ovakve inicijative podržavaju dugoročnu održivost domaće privrede.