Zakon o digitalnoj rublji stupa na snagu 1. septembra 2026, uz prelazni period do jula 2027. godine

Ruska centralna banka predviđa lansiranje digitalne rublje 1. septembra 2026. godine, potvrdila je guvernerka Elvira Nabiuljina. Digitalna valuta centralne banke (CBDC) biće uvedena kao dopuna postojećoj rublji i u početku će je koristiti finansijske i kreditne institucije. Zakon koji omogućava upotrebu digitalne rublje stupa na snagu 1. septembra, uz prelazni period koji traje do jula 2027. godine, rekao je prvi zamenik guvernera Banke Rusije Vladimir Čistjuhin.

Razvoj digitalne rublje započet je 2021. godine, a prema zvaničnim informacijama, cilj je da nova valuta bude praktična i široko prihvaćena među građanima i kompanijama. “Želimo da digitalna rublja bude tražena među građanima i kompanijama, da bude praktična i, naravno, stalno razgovaramo o tome koje funkcionalnosti treba razviti”, izjavila je Elvira Nabiuljina.

Evropska unija već je reagovala najavom ograničenja za digitalnu rublju. U aprilu 2026. Evropski savet saopštio je da je paket sankcija, koji uključuje preventivne mere protiv CBDC-a, deo odgovora na ruski rat protiv Ukrajine započet u februaru 2022. godine.

Prema analizi dr Džeka Džarmona iz februara 2025, Rusija bi se u slučaju neuspeha ovog plana mogla suočiti sa strukturnim ograničenjima i oslanjanjem na bitcoin i druge digitalne valute sa dokazom rada (PoW) za zaobilaženje sankcija.

Za razliku od Rusije, u Sjedinjenim Američkim Državama zakon koji sadrži zabranu izdavanja ili stvaranja CBDC-a centralne banke do 2030. godine stigao je ove nedelje do predsednika Donalda Trampa. Iako je Tramp najavio da neće potpisati zakon dok republikanci ne usvoje dodatne mere, zakon će automatski stupiti na snagu za 10 dana bez njegove akcije, čime će zabrana postati važeća u julu 2026.

Neto prihod od kamata blizu 250 milijardi dinara, dok je stopa rasta kreditiranja domaćinstava dostigla 20 odsto

Bankarski sektor u Srbiji ostvario je zbirni profit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra) u 2025. godini, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju najnoviji ekonomski izveštaji. Čak 16 banaka zabeležilo je pojedinačni profit veći od milijardu dinara tokom 2025. godine, čime bi se svaka od njih uvrstila među 100 najvećih domaćih kompanija po ostvarenoj dobiti.

Neto prihod od kamata domaćih banaka u 2025. godini dostigao je gotovo 250 milijardi dinara, što je za oko tri procenta manje u odnosu na 2024. godinu. Ovo smanjenje je rezultat pada neto kamatne marže sa oko 4 odsto na 3,6 odsto, usled ublažavanja monetarnih uslova. Uprkos tome, neto prihod od kamata je više nego dupliran u odnosu na 2021. godinu, a neto kamatna marža je uvećana za više od jednog procentnog poena. Kreditna aktivnost je nastavila rast, pa je stopa rasta ukupnog kreditiranja u decembru 2025. dostigla 15,4 odsto, dok su krediti stanovništvu porasli za skoro 20 odsto, sa izraženim udelom gotovinskih i stambenih kredita. Krediti privredi u decembru povećani su za 11,3 odsto, a u strukturi dominiraju pozajmice za likvidnost i obrtna sredstva.

Neto prihod od naknada i provizija zabeležio je rast od 8 odsto na 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više nego 2021. godine. Stopa loših kredita na kraju decembra iznosila je 2,1 odsto, što potvrđuje stabilnost sektora. Prinos na kapital iznosio je 17,3 odsto, što je za 40 baznih poena više nego prethodne godine, dok je u odnosu na 2021. godinu uvećan za više od 10 procentnih poena.

Najveći profit ostvarila je banka Intesa sa 31 milijardom dinara, dok su Raiffeisen i Unicredit zabeležile dobit od 29,1, odnosno 23,2 milijarde dinara. Ove tri banke su ostvarile prinos na kapital iznad 20 odsto. U sektoru, osam najvećih banaka drži 87 odsto tržišta, dok ostatak banaka pojedinačno ima udeo ispod 3 odsto. Intesa je vodeća sa tržišnim udelom od 15,3 odsto, prati je OTP banka sa 14,2 odsto i Raiffeisen sa 11 odsto. Planirana prodaja Addiko banke (1,5 odsto tržišta) mogla bi biti jedina veća promena u narednom periodu, dok se značajnije konsolidacije ne očekuju dokle god se ostvaruju visoki prinosi.

Na početku tekuće godine, kreditna aktivnost dodatno je ubrzala, a rast u martu dosegao je 16,9 odsto, prvenstveno zahvaljujući kreditiranju stanovništva koje je poraslo za 20,9 odsto. Neto prihodi od kamata u periodu januar-mart porasli su za 2 odsto i iznosili su 61,4 milijarde dinara. Ovi rezultati ukazuju na nastavak snažnih trendova u bankarskom sektoru, uz nešto sporiji rast profita u poređenju sa prethodnim godinama.

Kamate na nove stambene kredite u Srbiji dostižu 4,5 odsto, dok u Sloveniji i Hrvatskoj ostaju oko 3 odsto tokom 2026. godine

Građani Srbije i dalje plaćaju skuplje stambene kredite u poređenju sa susedima u Evropskoj uniji, pokazuju poslednji podaci centralnih banaka. Prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite u Srbiji tokom 2026. godine iznosi oko 4,5 odsto, dok se u Sloveniji beleži prosek od 3,0 odsto, a u Hrvatskoj 3,03 odsto. Ove razlike značajno utiču na mesečne rate i ukupni trošak tokom otplate kredita.

Prema podacima Banke Slovenije, stanovništvo u ovoj zemlji može da računa na prosečnu kamatnu stopu od oko 3,0 odsto za nove stambene kredite. Hrvatska narodna banka evidentirala je za početak 2026. godine prosečnu kamatu od 3,03 odsto, uz napomenu da je tržište stabilno i da kamatne stope ostaju nepromenjene. S druge strane, Narodna banka Srbije navodi da su kamatne stope na novoodobrene stambene kredite na nivou od oko 4,5 odsto.

Naizgled mala razlika od 1,5 procentnih poena između Srbije i susednih članica EU značajno se odražava na dugoročne kredite. Ilustrativan obračun pokazuje da kupac stana u Srbiji za isti iznos kredita plaća oko 75 evra veću mesečnu ratu nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. Tokom perioda otplate od 30 godina, ova razlika može da iznosi više desetina hiljada evra, što predstavlja ozbiljan finansijski teret za prosečno domaćinstvo.

Slovenija, kao članica evrozone, uživa stabilno i konkurentno tržište finansiranja, a niže kamatne stope omogućavaju povoljnije uslove za kupovinu nekretnina. U Hrvatskoj je valutni rizik uklonjen uvođenjem evra, a prosečna kamata ostaje oko 3 odsto. Dodatno, hrvatske banke finansiraju do 90 odsto vrednosti nekretnine, pa kupci često mogu da dobiju kredit uz 10 odsto sopstvenog učešća.

Nasuprot tome, u Srbiji banke uglavnom finansiraju do 80 odsto vrednosti nekretnine, što znači da je potrebno najmanje 20 odsto sopstvenih sredstava za učešće. Iako je Narodna banka Srbije uvela regulatorne mere za ograničavanje rasta kamatnih stopa, razlika u troškovima zaduživanja i dalje ostaje značajna u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju.

Ove razlike ne utiču samo na statistiku, već i na mogućnost mladih porodica da reše stambeno pitanje i na ukupan životni standard. Za građane Srbije, čak i mala razlika u kamatnoj stopi može tokom nekoliko decenija otplate značiti znatno veći finansijski pritisak.