Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine omogućila Lukoilu dodatno vreme za pregovore, gubitak kompanije iznosi 1,66 biliona rubalja
Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je rok Lukoilu za prodaju njegove međunarodne aktive do 22. avgusta. Ova odluka omogućava nastavak pregovora kompanije, dok je ukupni gubitak iz ovog segmenta poslovanja prijavljen na 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). OFAC je prvobitno izdao dozvolu kako bi Lukoil mogao da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume sa potencijalnim kupcima za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja značajnim delom strane imovine. Svaka konačna prodaja zahteva posebno odobrenje američkih vlasti.
Prodaja međunarodne aktive i regulativa OFAC
Lukoil je još u oktobru 2025. godine, nakon uvođenja sankcija, najavio povlačenje iz međunarodnog poslovanja. Prvi pokušaj prodaje, koji je uključivao dogovor sa kompanijom Gunvor, nije realizovan jer OFAC nije odobrio transakciju, navodeći navodnu povezanost vlasnika Gunvora sa zvaničnom Moskvom. Krajem januara 2026. godine, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Ipak, taj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. Kao rezultat, Lukoil trenutno formalno pregovara, ali bez jasnog završetka procesa.
Imovina Lukoila i gubici zbog sankcija
LIG, kao deo Lukoil grupe, upravlja značajnom aktivom van Rusije. To uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji, kao i mrežu od oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Zbog sankcija, Lukoil je otpisao vrednost ovog poslovanja i prijavio gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Ovaj otpis značajno utiče na bilans kompanije i njenu poziciju na međunarodnom tržištu. Istovremeno, kompanija nastoji da kroz produženje pregovora pronađe povoljniji trenutak ili drugačije rešenje, s obzirom na neizvesnu globalnu situaciju.
Regulatorni izazovi i tržišna pozicija
Sa novim produžetkom koji je Lukoil dobio od OFAC-a, kao i u slučaju sa Naftnom industrijom Srbije, sve je očiglednije da ruske kompanije nastoje da kupuju vreme i odlože definitivne odluke o prodaji. U međuvremenu, svaka transakcija ostaje pod strogom kontrolom američkih regulatora, a završetak pojedinačnih prodaja zavisi od promena na međunarodnoj političkoj sceni. Ova situacija pokazuje koliko su ekonomske i regulatorne prepreke međusobno povezane u trenutnim geopolitičkim uslovima. Kao rezultat, prodaja međunarodne aktive Lukoila ostaje u zastoju dok se ne obezbedi konačno rešenje.
