Prognoze pokazuju rast cene brent nafte na 89 dolara u 2026. zbog krize na Bliskom istoku i poremećaja protoka kroz Ormuski moreuz

Cena brent nafte ostaje u fokusu globalne energetske scene, jer analitičari sada procenjuju da će prosečna vrednost dostići 89 dolara po barelu u 2026. godini. Očekuje se da će i u 2027. biti na nivou od 90 dolara, što je posledica nastavka konflikta na Bliskom istoku i ograničenog protoka kroz Ormuski moreuz, ključnu transportnu rutu za energente. Ove procene rezultat su najnovije ankete u kojoj je učestvovalo 30 ekonomista i analitičara, a prenosi ih istraživanje Reutersa.

Promene na tržištu i poređenja sa prethodnim godinama

Prosečna cena brent nafte za narednu godinu sada se procenjuje na 89,05 dolara po barelu, što je znatno više u odnosu na prethodnu anketu, gde je prognoza iznosila 85,08 dolara. Ovo je približno ceni iz 2024. godine, kada je brent bio oko 81 dolar po barelu. S druge strane, 2025. godina zabeležila je prosečnu spot cenu od nešto više od 69 dolara, prema podacima EIA preko Statiste. Kao rezultat, ovakav rast cena ukazuje na kontinuiranu nestabilnost u regionu i neizvesnost u pogledu budućih tokova sirovina.

Uticaj Ormuskog moreuza i nepoznanica oko Kine

Više analitičara upozorava da tržište ne očekuje brzo obnavljanje punog izvoza energenata kroz Ormuski moreuz. Pre sukoba, kroz ovaj moreuz dnevno je prolazilo između 19 i 20 miliona barela nafte i drugih tečnih energenata. Sada se očekuje postepeni oporavak, ali i dalje ispod tog nivoa, što dodatno podržava visoku cenu brent nafte. Londonska bankarska korporacija HSBC navodi da su uslovi za transport strukturno oslabljeni i da je brzo poboljšanje situacije malo verovatno. Osim toga, situacija sa kineskim rezervama sirove nafte ostaje nejasna. Kina, kao najveći svetski uvoznik, trošila je svoje zalihe tokom trajanja sukoba, ali analitičari ističu da te rezerve nisu dovoljne za pokrivanje potreba tokom cele zime. Već u avgustu 2026. godine, kineski uvoz nafte porastao je na blizu devet miliona barela dnevno, što pokazuje rastuću potražnju i dodatni pritisak na globalne zalihe.

Projekcije za američku naftu i regionalni uticaji

U istoj anketi, prognoza prosečne cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) povećana je na 83,90 dolara po barelu, sa ranijih 80,20 dolara. Tržišni analitičari smatraju da će nastavak rata na Bliskom istoku i dalje ograničavati izvoz kroz ključne puteve, pa su očekivanja o brzom povratku na stara tržišna pravila nerealna. Kao rezultat, investitori i kompanije iz naftnog sektora ostaju oprezni pred daljim potezima i mogućim kratkoročnim fluktuacijama cena. Ova dinamika ima direktan uticaj na globalnu ekonomiju, posebno na zemlje koje su veliki uvoznici sirovina. Visoke cene brent nafte mogu povećati troškove transporta, logistike i proizvodnje širom sveta.

Cene energenata pokreću inflaciju širom EU, Italija dostiže najviši nivo inflacije u poslednje tri godine

Inflacija u Nemačkoj prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) ubrzala je u septembru na 3,3 odsto. To je značajan rast u odnosu na 2,9 odsto u avgustu i najviši nivo od decembra 2023. godine. Potrošačke cene u Nemačkoj porasle su 0,6 odsto na mesečnom nivou, pre svega zbog skoka cena energenata. Cene energije u Nemačkoj bile su u septembru za 14,9 odsto više nego godinu dana ranije. U avgustu je rast iznosio 10,5 odsto.

Inflacija u EU: Italija i Španija sa izraženim rastom cena

S druge strane, sektor usluga u Nemačkoj beleži blago usporavanje inflacije sa 2,8 na 2,7 odsto. Cene hrane su porasle za 0,4 odsto, dok je bazna inflacija (bez hrane i energenata) ostala na 2,4 odsto, što je isto kao u avgustu. Inflacija mereno harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje između članica EU, takođe je iznosila 3,3 odsto međugodišnje i 0,6 odsto na mesečnom nivou. Italija je u septembru, prema Nacionalnom institutu za statistiku (Istat), zabeležila godišnju inflaciju od 4,2 odsto, što je rast u odnosu na avgustovskih 3,3 odsto. Ovo je najviši nivo inflacije u Italiji u poslednje tri godine. Najveći doprinos rastu dali su regulisani energenti sa skokom cena sa 18,6 na 25,9 odsto i neregulisani energenti sa 17 na 22,2 odsto.

Rast energenata i hrane utiče na inflaciju

Cene neprerađene hrane u Italiji ubrzale su rast sa 3,8 na 5,5 odsto. Usluge vezane za rekreaciju, popravke i ličnu negu porasle su 2,9 odsto, dok su transportne usluge poskupele 1,6 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje energente i neprerađenu hranu, iznosila je 1,7 odsto, što je rast u odnosu na 1,5 odsto iz avgusta. Na mesečnom nivou, potrošačke cene porasle su 0,7 odsto. Prema HICP metodologiji, godišnja inflacija u Italiji iznosila je 4,1 odsto, dok je mesečno povećanje cena bilo 2 odsto. Španija je u septembru registrovala godišnju inflaciju od 4,9 odsto, što je najviši nivo od februara 2023. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE). Prethodni mesec inflacija je iznosila 4,3 odsto.

Španija beleži rekordni rast cena energenata

Glavni uzrok rasta inflacije u Španiji bio je snažan skok cena goriva. Ministarstvo privrede navelo je da je poskupljenje posledica energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku. Cene neprerađene hrane porasle su 5,8 odsto, dok su energenti poskupeli 21,6 odsto, uprkos subvencijama za dizel. Usluge su poskupele 3,9 odsto, što je stabilna stopa rasta još od maja. Bazna inflacija u Španiji, koja isključuje nestabilne kategorije hrane i energenata, iznosila je 3,1 odsto u septembru, što predstavlja rast u odnosu na 2,9 odsto u avgustu. Na mesečnom nivou, potrošačke cene porasle su za 0,3 odsto, dok je prema HICP metodologiji godišnja inflacija dostigla 5 odsto. Mesečni rast po HICP iznosio je 0,6 odsto.

Uzroci i posledice rasta inflacije u EU

Kao rezultat, rast cena energenata i hrane ostaje glavni pokretač inflacije u svim analiziranim članicama Evropske unije. Italija i Španija beleže najveće stope rasta, dok Nemačka i dalje oseća posledice energetskih šokova. Ovakva kretanja utiču na životni standard građana i poslovanje kompanija. Očekuje se da će dalja kretanja inflacije biti pod snažnim uticajem globalnih energetskih tržišta i geopolitičkih tenzija.

Srbijagas i ruski Gasprom dogovorili nastavak isporuka, skladišta rekordno puna sa 704 miliona kubnih metara gasa

Gasprom je produžio gasni aranžman Srbiji do kraja ove godine po istim uslovima, potvrdio je Srbijagas. Ključni podatak za domaće tržište je da će snabdevanje biti nastavljeno bez promena cena, što je presudno u trenutku kada su cene gasa u Evropi iznad 800 evra za 1.000 kubnih metara. Ovu informaciju potvrdio je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, navodeći da ugovor predviđa nastavak isporuka po “najboljoj ceni” za Srbiju.

Produženje gasnog aranžmana i sigurnost snabdevanja

Prema izjavi ministarke rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravke Đedović Handanović, potpisivanje produženja gasnog aranžmana sa Rusijom obezbeđuje Srbiji dovoljne količine gasa za predstojeću zimsku sezonu. “To će obezbediti Srbiji da ima neophodne i dovoljne količine gasa i ove zimske sezone, po najboljim uslovima”, istakla je Đedović Handanović u Vladi Srbije. Takođe je naglasila da su trenutne cene gasa na evropskom tržištu izuzetno visoke, dok aranžman sa Gaspromom Srbiji daje povoljnije uslove. S druge strane, ovo omogućava stabilnost za domaće građane i privredu.

Rekordne rezerve gasa i značaj za privredu

Srbija trenutno raspolaže sa 704 miliona metara kubnih gasa u rezervama, što je rekord u poslednje četiri godine. Deo ovog gasa skladišti se u Banatskom dvoru, a deo u Mađarskoj. “Dobro smo se spremali, pažljivo smo planirali i radili da obezbedimo da, ukoliko dođe do poremećaja na globalnom nivou, u Srbiji ne bude nikakvih problema u snabdevanju i ove zimske sezone”, navela je Đedović Handanović. Aranžman sa Gaspromom funkcioniše na osnovu tromesečnih produženja, nakon što je dugoročni ugovor iz 2022. godine istekao krajem maja 2025. godine. Taj ugovor je obezbeđivao stabilne isporuke od 2,5 milijarde kubnih metara godišnje. Kao rezultat, svako produženje aranžmana direktno utiče na sigurnost energetskog sistema i finansijsku stabilnost zemlje. Osim toga, nastavak isporuka gasa po povoljnim uslovima smanjuje troškove za domaćinstva i industriju, što je posebno važno u periodu visokih evropskih cena energenata. Srpska skladišta su puna, ali nastavak tromesečnih dogovora ostaje ključan za sigurnost tokom zime.