Barže prevoze samo 30-40 odsto tereta, hidroelektrana Đerdap 1 proizvodi trećinu uobičajene struje
Nizak vodostaj reka u Srbiji ozbiljno utiče na ključne sektore privrede, posebno na transport i energetiku. Republički hidrometeorološki zavod je potvrdio da su vodostaji Dunava, Save i Velike Morave u domenu niskih vrednosti za ovo doba godine. Očekivanja su da će se ovakva situacija zadržati najmanje do septembra, bez značajnog poboljšanja.
Uticaj na transport i snabdevanje gorivom
Prve posledice najviše oseća rečni transport. Barže na Dunavu i drugim velikim rekama u Srbiji trenutno mogu da prevoze samo 30 do 40 odsto uobičajenog tereta. U praksi to znači da barže koje su ranije nosile 2.000 tona sada prevoze samo 700 do 1.000 tona. Kao rezultat, za isti obim transporta potrebno je više plovidbi, što povećava ukupne troškove logistike. Pored toga, plovidbu dodatno otežavaju peščani sprudovi i izronjene olupine brodova iz Drugog svetskog rata, posebno kod Novog Sada. Poseban problem predstavlja ograničen transport goriva. Tokom jula, Srbija je Dunavom primila samo 25 odsto planiranih količina goriva, dok je ostatak morao biti preusmeren na drumski i železnički saobraćaj, što takođe povećava troškove snabdevanja.
Pad proizvodnje električne energije i rizici za snabdevanje
Nizak vodostaj već ima direktan uticaj na proizvodnju električne energije. Hidroelektrana Đerdap 1, kao najveći proizvođač struje iz obnovljivih izvora u Srbiji, proizvodi oko 5.000 megavat-sati dnevno, što je približno trećina uobičajene proizvodnje za ovo doba godine. Prema navodima Elektroprivrede Srbije (EPS), meseci maj i jun su bili najslabiji od kada je Đerdap 1 pušten u rad 1970. godine. Zbog toga će EPS morati više da oslanja proizvodnju na termoelektrane ili da pribegne uvozu struje, posebno u periodima povećane potrošnje. Ovo dodatno opterećuje troškove sistema. Osim toga, nastavljanje suše može ugroziti i vodosnabdevanje, pa su najavljene moguće restrikcije vode u pojedinim delovima zemlje tokom avgusta.
Regionalni izazovi i međunarodni uticaji
Problemi vezani za nizak vodostaj nisu prisutni samo u Srbiji. U Mađarskoj je zbog ozbiljne nestašice vode izazvane sušom proglašeno vanredno stanje. Indeks suše je premašio zakonom definisane pragove u 66 od 84 vodoprivredna okruga, što je dovelo do uvođenja vanrednih mera. Osim toga, nizak vodostaj može ugroziti i rad energetskih postrojenja u regionu. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović upozorila je da su dotoci u regionu najniži u poslednje 23 godine. U Bugarskoj postoji rizik za sistem hlađenja nuklearne elektrane Kozloduj, dok u Srbiji manji dotok vode otežava rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, kao i sistema za hlađenje termoelektrana u Kostolcu.
Šira ekonomska slika i posledice za sektor
Suša i nizak vodostaj reka pokazuju koliko su transport, energetika i snabdevanje međusobno povezani. Zbog toga je neophodno kontinuirano praćenje i regionalna saradnja. U narednim danima biće jasno koliko su energetski i vodni sistemi Srbije spremni na nastavak sušnog perioda. Dugotrajna suša može imati dodatne posledice po privredu, kako kroz povećanje troškova, tako i kroz smanjenje kapaciteta za izvoz i uvoz ključnih sirovina.
