Connect with us

Domaće

NIS dobio novu licencu SAD za poslovanje do 1. jula 2026. godine

Američko Ministarstvo finansija izdalo licencu, MOL pregovara o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pexels / Jakub pabis

Američko Ministarstvo finansija izdalo licencu, MOL pregovara o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novu posebnu licencu Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, kojom se kompaniji omogućava nastavak operativnih aktivnosti do 1. jula 2026. godine, saopštila je kompanija. Ova licenca omogućava održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS i njegova operativna zavisna društva, uključujući proizvodnju, rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija važnih za sigurnost snabdevanja i tehničko održavanje, kao i finansijska poravnanja.

Prethodna operativna licenca NIS-u koju je izdao OFAC važila je do 16. juna. Kompanija zahvaljuje svim domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore da se omogući nesmetan rad, ocenjujući da je to od ključnog značaja za energetsku stabilnost Srbije.

Mađarska kompanija MOL je 6. juna dobila licencu od OFAC-a za nastavak pregovora o kupovini ruskog većinskog udela u NIS-u, a ta licenca takođe ističe 16. juna. Kupoprodajni ugovor između MOL grupe i Gaspromnjefta za sticanje udela od 56,15 odsto u NIS-u još nije finalizovan, navelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

SAD su 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva. Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da rešavanje situacije zavisi od spremnosti ruskih vlasnika da prihvate promenu vlasničke strukture: “Srbija je obavila razgovore sa potencijalnim budućim vlasnikom i učinila ono što je bilo do nje. Glavno pitanje ostaje da li će ruska strana pristati na prodaju svog udela.”

Ona je istakla da strateški dijalog između Srbije i SAD u velikoj meri zavisi od rešavanja statusa NIS-a, zbog čega se ceo proces pažljivo prati u Beogradu i Vašingtonu. Jedan od potencijalnih kupaca većinskog udela je MOL, koji vodi razgovore sa Gaspromnjeftom o mogućem preuzimanju vlasništva. Mihajlović je naglasila da dogovor sa novim vlasnikom treba da obuhvati i investicioni plan i socijalni program za zaposlene.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je 16. juna Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem NIS-om. Sporazum koji je prethodno usvojila Vlada Srbije predviđa da, ukoliko MOL postane većinski vlasnik, Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Ugovor će stupiti na snagu samo ukoliko MOL i Gaspromnjeft postignu dogovor i dobiju odobrenje američkog OFAC-a. Prema ovom ugovoru, rafinerija u Pančevu će minimum narednih 10 godina raditi u kapacitetu u kojem je radila četiri godine pre uvođenja američkih sankcija.

Za završetak transakcije potrebna su dodatna regulatorna odobrenja, dok kupoprodajni ugovor između MOL grupe i Gaspromnjefta još uvek nije finalizovan. NIS je ranije objavio da su troškovi sankcija dostigli 2,6 miliona evra.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cena sirove nafte WTI pala 1,03 odsto na 75,23 dolara za barel

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Published

5 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Brent nafta dostigla 78,44 dolara, nemački DAX opao 0,40 odsto dok evro iznosi 1,1607 dolara

Cena američke sirove nafte (WTI) zabeležila je pad od 1,03 odsto jutros i trenutno iznosi 75,23 dolara po barelu, pokazuju podaci sa berzi u 09.00 časova. Istovremeno, cena nafte Brent smanjena je za 0,66 odsto i iznosi 78,44 dolara po barelu.

Na evropskim berzama danas se beleže blagi padovi: nemački indeks DAX opao je za 0,40 odsto, britanski FTSE 100 za 0,10 odsto, dok je francuski CAC 40 zabeležio blagi rast od 0,04 odsto. Vrednost evra prema američkom dolaru danas je 1,1607 dolara.

Cena zlata opala je za 0,13 odsto na 4.350 američkih dolara po unci, dok je cena pšenice porasla za 0,49 odsto i trenutno iznosi 598,90 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg).

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,64 odsto na 51.999,67 poena. Indeks S&P 500 opao je za 0,57 odsto na 7.511,35 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 1,15 odsto i sada iznosi 26.376,34 poena.

Ovi podaci odražavaju trenutnu volatilnost na globalnim tržištima energenata i akcija, dok investitori nastavljaju da prate promene cena i uticaj makroekonomskih faktora na tržišnu dinamiku.

Pročitaj još

Domaće

SpaceX vrednuje na 2,10 biliona dolara, Maskovo bogatstvo premašilo ekonomije Tajvana i Irske

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Published

35 minutes ago

on

June 17, 2026

By

Akcije SpaceX porasle sa 135 na 165 dolara, procenjena vrednost kompanije premašila projektovanih 1,8 biliona dolara

Kompanija SpaceX, pod vođstvom Ilona Maska, u petak je izašla na berzu Nasdaq pod oznakom SPCX, čime je njena vrednost premašila 2,10 biliona dolara. Akcije su prvog dana trgovanja porasle sa početnih 135 dolara na 165 dolara po akciji, što je za 300 milijardi dolara više od ranije projektovane vrednosti. Ovim rastom, Maskovo lično bogatstvo premašilo je bruto domaći proizvod mnogih država, uključujući Tajvan (977 milijardi dolara), Irsku (779 milijardi), Švedsku (760 milijardi), Singapur (660 milijardi) i Južnoafričku Republiku (480 milijardi), gde je Mask rođen.

Prema ekonomskim analizama, SpaceX je sproveo najveću inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u istoriji svetskih finansijskih tržišta, što je direktno uticalo na procenu kompanije i Maskovo bogatstvo. Nobelovac i ekonomista Pol Krugman izjavio je da je Ilon Mask postao prvi svetski bilioner zahvaljujući „nameštenom sistemu“. Krugman je SpaceX nazvao „Ponzijevom shemom“, ističući da je sistem nagnut tako da omogući ovakvu, kako je naveo, apsurdnu procenu.

Krugman je objasnio da su mnogi investitori bili „prisiljeni“ da ulože u SpaceX jer je kompanija uključena u glavne berzanske indekse i da vodeći univerziteti drže značajan deo svojih fondacija u deonicama SpaceX-a. On je naglasio: „Ovo je namešteni sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je celi sistem nagnut da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.“

Nakon prvog dana trgovanja, Krugman je izjavio da procena SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema puno smisla, dodajući da Mask, uprkos vođenju kompanija SpaceX, Tesla i NeuraLink, nema evidenciju „zapravo rutinskog izvođenja tehnoloških čuda“.

Ova dešavanja dodatno su pokrenula raspravu o procenama tehnoloških kompanija, ulozi berzanskih indeksa i uticaju velikih investicionih fondacija na vrednovanje korporacija.

Pročitaj još

Domaće

Troškovi rada u Evropskoj uniji porasli 3,6 odsto u prvom kvartalu

U građevinarstvu zabeležen rast troškova po satu od 4,2 odsto, dok su zarade u rudarstvu povećane za 5,7 odsto

Published

50 minutes ago

on

June 17, 2026

By

U građevinarstvu zabeležen rast troškova po satu od 4,2 odsto, dok su zarade u rudarstvu povećane za 5,7 odsto

Troškovi rada po satu u Evropskoj uniji porasli su za 3,6 odsto u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je u evrozoni rast iznosio 3,2 odsto, saopštila je evropska statistička služba Evrostat. Povećanje troškova rada rezultat je rasta zarada i plata, ali i ostalih troškova koje poslodavci snose za zaposlene.

Analiza po sektorima pokazuje da je najveći rast troškova rada zabeležen u građevinarstvu, sa povećanjem od 4,2 odsto u Evropskoj uniji i 4,1 odsto u evrozoni. U industriji su troškovi rada porasli za 3,6 odsto u EU i 3,3 odsto u evrozoni, dok je u sektoru usluga zabeleženo povećanje od 3,4 odsto u EU i 3,1 odsto u evrozoni.

Unutar pojedinačnih delatnosti u Evropskoj uniji, sektor rudarstva i vađenja kamena beleži najveći godišnji rast troškova zarada po satu, sa povećanjem od 5,7 odsto. Poslovanje nekretninama i ostale uslužne delatnosti zabeležile su rast od po 4,8 odsto, dok su troškovi zarada u građevinarstvu i obrazovanju porasli za po 4,4 odsto.

Najsporiji rast troškova zarada registrovan je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, gde je rast iznosio jedan odsto, dok su sektori smeštaja i ugostiteljstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, zabeležili povećanja manja od tri odsto.

Kada je reč o neplatnim troškovima rada, najveći rast evidentiran je takođe u rudarstvu i vađenju kamena, kao i u informaciono-komunikacionom sektoru i administrativnim uslugama, pokazuju podaci Evrostata.

Pročitaj još

U Trendu