Ruski energetski gigant zabeležio neto dobit od 78 milijardi rubalja u prvoj polovini 2026, dok su prihodi porasli 2,9% uprkos gubitku evropskog tržišta

Gasprom, najveći proizvođač prirodnog gasa u Rusiji, ostvario je neto dobit od 78 milijardi rubalja (oko milijardu dolara) u prvoj polovini 2026. godine. Ovaj rezultat pokazuje snažan zaokret u poslovanju, jer je u istom periodu prošle godine kompanija zabeležila gubitak od gotovo 11 milijardi rubalja ili 137 miliona dolara. Prema zvaničnim podacima, prihodi kompanije porasli su za 2,9% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je bruto dobit uvećana za 15%. Dobit pre oporezivanja ostala je stabilna.

Finansijski rezultati i poređenje sa prethodnom godinom

Dobit Gasproma u 2026. godini značajno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je kompanija poslovala sa gubitkom zbog gubitka evropskog tržišta i sankcija koje su usledile nakon ruske invazije na Ukrajinu. U 2021. godini, pre krize, Evropa je iz Rusije uvozila oko 50% svog prirodnog gasa, što je Gaspromu donosilo prihod od 20 milijardi dolara godišnje. Nakon što su gasovodi kao što su Družba i Severni tok delimično onesposobljeni, Evropa je ubrzala prelazak na druge izvore i planira da do 2027. potpuno prestane sa uvozom ruskog gasa.

Uloga LNG izvoza i novi pravci

U međuvremenu, Evropska unija povećala je uvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) iz ruskih postrojenja, ali ne preko Gasproma već kompanije Novatek. U prvoj polovini 2026. godine, prema podacima analitičke kuće Kpler, EU je uvezla 9,89 miliona tona LNG-a iz Jamala, što je 18% više nego u istom periodu prethodne godine. Ova promena pokazuje kako je evropsko tržište diverzifikovalo izvore snabdevanja, dok Gasprom traži alternative.

Azijsko tržište i novi ugovori

Rusija poslednjih meseci intenzivno najavljuje preusmeravanje isporuka gasa ka Aziji. Preko gasovoda Snaga Sibira, ruski gas stiže do Kine, sa godišnjim kapacitetom od 38 milijardi kubnih metara od 2024. godine. Takođe, pregovara se o izgradnji Snage Sibira 2, koja bi povećala kapacitet za dodatnih 50 milijardi kubika godišnje. Ipak, detalji projekta još nisu definisani, a Kina insistira na povoljnijim cenama gasa (50 dolara za 1.000 kubika), što otežava postizanje dogovora.

Izazovi i ograničenja profita

Kao rezultat ovih tržišnih promena, Gasprom se suočava sa nižim prihodima u odnosu na period kada je bio glavni snabdevač Evrope. Čak i sa mogućom cenom od 75 dolara za 1.000 kubika, prema analizi Karnegija instituta, ukupni godišnji prihodi iz Azije iznosili bi između 2,6 i 4,3 milijarde dolara. To je znatno manje u poređenju sa nekadašnjih 20 milijardi dolara prihoda iz EU. S druge strane, evropski uvoz LNG-a iz Jamala raste, ali taj segment nije pod kontrolom Gasproma, što dodatno komplikuje njegovu globalnu poziciju.

Perspektiva i dalji razvoj

Iako je Gasprom uspeo da iz minusa pređe u plus u 2026. godini, dugoročna održivost profita zavisiće od uspeha na azijskom tržištu i mogućnosti diversifikacije prihoda. Prelazak sa tradicionalnog evropskog tržišta na nova tržišta poput Kine, Indije i Tajlanda zahtevaće ugovore sa nižim cenama i veću konkurenciju. Ovi izazovi jasno pokazuju koliko je globalno tržište gasa postalo promenljivo i koliko je pozicija Gasproma danas drugačija nego pre nekoliko godina.

Centralna banka najavila rezultate za drugi kvartal, porast portfelja akcija i devizni dobitak nadmašili gubitke zbog zlata

Švajcarska narodna banka (SNB) mogla bi u drugom kvartalu 2026. godine da ostvari dobit u rasponu od 19 do 24 milijarde franaka (20,4 do 25,7 milijardi evra), prema procenama analitičara investicione banke UBS. U prvom tromesečju SNB je zabeležila gubitak od oko 500 miliona franaka. Ipak, u narednom periodu očekuje se značajan oporavak, što potvrđuje da dobit Švajcarske narodne banke zavisi od promena na tržištu valuta i kapitala.

Dobit podstaknuta padom franka i rastom portfelja akcija

Najveći doprinos pozitivnim rezultatima dolazi od portfelja akcija SNB, čija je vrednost uvećana za oko 30 milijardi franaka, što predstavlja rast od približno 14 odsto. Kao rezultat, ukupna neto dobit centralne banke mogla bi premašiti očekivanja iz prvog kvartala. S druge strane, cena zlata pala je za više od 10 odsto tokom kvartala. To je smanjilo vrednost zlatnih rezervi SNB za oko 15 milijardi franaka, što je imalo negativan efekat na bilans banke.

Devizni dobitak i kamatni prihodi osnažili ukupni rezultat

Pozitivan efekat na bilans ostvario je i pad švajcarskog franka prema američkom dolaru. Taj trend je Švajcarskoj narodnoj banci doneo oko tri milijarde franaka deviznog dobitka. Osim toga, prihodi od kamata i dividendi doprineli su sa još oko četiri milijarde franaka ukupnoj dobiti. Portfelj dužničkih hartija od vrednosti imao je promenljiv učinak, jer su rast prinosa u Sjedinjenim Američkim Državama i pad kamatnih stopa u Francuskoj i Nemačkoj uglavnom neutralisali jedan drugi.

Objava rezultata i značaj za švajcarsku ekonomiju

SNB je najavila da će zvanične rezultate poslovanja za drugi kvartal 2026. godine objaviti 31. jula. Ovi rezultati pokazuju da je centralna banka sposobna da ostvaruje značajne profite čak i u uslovima volatilnosti na tržištu zlata i promena kursa franka. Pored toga, stabilnost portfelja akcija i diverzifikacija investicija ostaju ključni faktori za finansijsko zdravlje Švajcarske narodne banke. Kretanje dobiti SNB utiče na ekonomsku politiku zemlje, ali i na raspoloženje investitora i širu makroekonomsku sliku. Očekuje se da će objavljivanje rezultata dodatno uticati na procenu rizika i vrednost švajcarskog franka u drugoj polovini godine.

Prema istraživanju Evropske centralne banke, AI koriste uglavnom IT i R&D sektori, ali efekti na efikasnost i prihode ostaju ograničeni

Evropska centralna banka objavila je izveštaj koji pokazuje da oko 70% kompanija u Evrozoni koristi veštačku inteligenciju u poslovanju. Međutim, samo 7% tih firmi ocenjuje da je veštačka inteligencija značajno uključena u njihove poslovne procese, navodi ECB na svojoj veb stranici. Najaktivniji su sektori informacionih tehnologija i istraživanja i razvoja, dok građevinarstvo zaostaje po stepenu primene.

Najčešći motivi i prepreke uvođenja veštačke inteligencije

Glavni razlog koji kompanije navode za uvođenje veštačke inteligencije jeste unapređenje poslovnih procesa. Osim toga, AI se koristi za smanjenje troškova rada, podršku inovacijama i razvoj novih proizvoda i usluga. Ipak, najveća prepreka za šire korišćenje AI je nedostatak stručnog kadra, koji bi mogao da prenese znanje i iskustvo upotrebe ove tehnologije. Kao rezultat, firme ističu i izazove u vezi sa zaštitom podataka, etičkim dilemama i teškoćama integracije novih AI sistema sa postojećim informacionim okruženjem. Male kompanije češće navode da ne vide jasnu korist od uvođenja veštačke inteligencije ili da nemaju dovoljno informacija o njenoj primeni.

Veštačka inteligencija u Evrozoni: razlike među sektorima i zemljama

ECB ističe da primena veštačke inteligencije varira između država Evrozone. Najveću stopu usvajanja beleže Holandija, Finska i Austrija, gde više od 80% firmi koristi AI. S druge strane, u Italiji i Irskoj manje od 65% kompanija primenjuje ove tehnologije. U sektorima informacionih tehnologija i istraživanja i razvoja, čak i manje intenzivna upotreba veštačke inteligencije donosi veću produktivnost. Za razliku od toga, većina preduzeća u drugim sektorima još ne beleži rast produktivnosti kao direktan rezultat primene AI.

Efekti na zaposlenost i budući razvoj veštačke inteligencije

Istraživanje pokazuje da kompanije koje koriste veštačku inteligenciju u većem obimu očekuju brži rast prihoda i veća ulaganja u osnovna sredstva. Međutim, nema dokaza da primena AI automatski dovodi do smanjenja broja zaposlenih. Naprotiv, firme koje uvode veštačku inteligenciju češće predviđaju povećanje zaposlenosti. Prema zaključku Evropske centralne banke, za širu i efikasniju primenu AI u Evrozoni biće ključna ulaganja u obrazovanje i razvoj veština zaposlenih. Takođe, potrebni su unapređenja digitalne infrastrukture, bolji pristup finansiranju i jasnije informisanje kompanija o mogućnostima i izazovima koje donosi veštačka inteligencija.