Suša smanjila prinos kukuruza i soje, dok je suncokret pokazao otpornost, a logistika i geopolitika dodatno utiču na cene

Produktna berza Novi Sad saopštila je da će rod kukuruza i soje biti ispod proseka zbog suše, dok je rod suncokreta očekivano bolji. Prema rečima Vlada Kovačevića, v.d. direktora Produktne berze, cene žitarica i uljarica beleže stabilnost, ali logistički i geopolitički faktori dodatno utiču na trgovanje. Cena pšenice standardnog kvaliteta trenutno se kreće između 20 i 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a. Cena kukuruza je od 19 do 19,2 dinara bez analize. Kukuruz sa analizom na aflatoksin postiže višu cenu, dok suncokret dostiže 52 do 52,2 dinara, a soja se prodaje po ceni od 55 do 56 dinara. Cena ječma je između 17,8 i 18 dinara.

Uticaj suše i logističkih problema na prinose i cene

Kovačević je ukazao da suncokret ima duži vegetacioni period i veću otpornost na sušu u poređenju sa kukuruzom i sojom. Zbog toga su prinosi suncokreta povoljniji u odnosu na druge kulture. Osim toga, obim trgovanja je standardan za ovo doba godine, ali se pažljivo prate svi faktori koji mogu uticati na cene i prinose. Nizak vodostaj Dunava ima značajan uticaj na domaće tržište. Žitarice i uljarice su kabasti proizvodi sa niskom cenom po kilogramu, zbog čega troškovi transporta postaju presudni za profitabilnost trgovine. Protok Dunava na granici sa Rumunijom trenutno iznosi samo 40 odsto uobičajenog nivoa. To praktično prekida najvažniju izvoznu rutu prema luci Konstanca, pa su prevoznici prinuđeni da koriste kamionski i železnički transport.

Globalni faktori i promena strukture setve

Na međunarodno tržište žitarica i uljarica utiču i poremećaji u crnomorskom regionu, pre svega smanjen izvoz iz Ukrajine i Rusije. Kovačević je istakao da cena pšenice na američkom tržištu beleži najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskoj berzi Matif cena kreće oko 239 evra po toni. Domaće cene su u velikoj meri povezane sa globalnim kretanjima, ali reakcija tržišta Srbije često kasni zbog ograničenih mogućnosti izvoza. Suše su sve češća pojava i direktno utiču na izbor kultura. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su površine pod pšenicom povećane za 7,5 odsto, dok su površine pod kukuruzom smanjene za 3,8 odsto, a pod sojom za 7,5 odsto. Površine pod suncokretom povećane su za 3,5 odsto. Kovačević je naveo da se struktura setve brzo menja u korist kultura sa kraćim vegetacionim periodom, kao što je pšenica.

Geopolitički uticaji i očekivanja u izvozu

Geopolitički faktori postaju sve važniji u formiranju cena žitarica i uljarica. Neizvesnost oko izvoza iz Ukrajine i Rusije, kao i prohodnost logističkih kanala, određuju pravac cena i mogućnost plasmana domaće robe na međunarodna tržišta. „Sve više i više geopolitički faktori dominiraju u formiranju cene, tako da puno zavisi od prohodnosti logističkih kanala“, izjavio je Kovačević. Kao rezultat toga, proizvođači i trgovci moraju da prate ne samo vremenske i tržišne uslove, već i dinamiku međunarodnih odnosa i logističkih prepreka. Struktura domaće agrarne proizvodnje brzo se prilagođava, a cene žitarica i uljarica ostaju pod uticajem globalnih i lokalnih faktora.

Minimalac u Srbiji dostiže 70.000 dinara mesečno, dok je u EU najviši u Luksemburgu sa 2.378 evra

Minimalna zarada u Srbiji od naredne godine iznosiće 405 dinara po satu. To u proseku znači oko 70.000 dinara mesečno, dok trenutni iznos minimalca iznosi oko 65.000 dinara ili 550 evra. Ova odluka, kako je saopšteno, rezultat je dogovora socijalnih partnera i Vlade, a najnoviji podaci upućuju da je minimalna zarada u Srbiji i dalje niža od većine članica Evropske unije, što potvrđuju i nalazi Eurofonda.

Minimalna zarada u Srbiji porasla je za 10,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, u Evropskoj uniji najveći minimalac beleži Luksemburg sa 2.378 evra bruto. Za njim slede Holandija sa 2.056 evra bruto, Belgija sa 2.037 evra, Irska sa 2.034 evra, Nemačka sa 1.570 evra, Francuska sa 1.424 evra i Španija sa 1.294 evra. Najniži minimalac u EU ima Bugarska, gde bruto minimalna plata iznosi 427 evra, dok Mađarska ima 479 evra, Rumunija 484 evra, a Letonija 628 evra bruto. U Sloveniji minimalac je 942 evra, a u Hrvatskoj 756 evra.

Minimalna zarada u Srbiji i EU: rast i poređenja

Nacionalne minimalne zarade nastavile su da rastu širom Evrope u 2026. godini. Najveći porast zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prema izveštaju Eurofonda, Slovenija je zabeležila najveći rast minimalca od 16 odsto. Bugarska, Slovačka, Litvanija i Mađarska imale su rast od oko 11 do 12 odsto. Hrvatska i Češka zabeležile su povećanja od oko 8 odsto, a Kipar i Nemačka su primenile slična povećanja.

U Srbiji je minimalna zarada povećana 10,2 odsto u odnosu na prošlu godinu. Prosečno povećanje minimalca u državama EU je tek neznatno niže od prošlogodišnjeg, dok je inflacija u januaru 2026. godine bila znatno manja. Kao rezultat, zaposleni sa minimalnom platom u gotovo svim članicama EU ostvarili su realni rast kupovne moći, osim u Rumuniji gde je minimalac bio zamrznut do jula 2026.

Direktiva EU i uticaj na minimalac

Usvajanjem Direktive o adekvatnim minimalnim platama u Evropskoj uniji 2022. godine, članice su bile obavezne da do 15. novembra 2024. uključe nova pravila u nacionalne propise. Većina država je to i učinila do kraja 2024. godine. Danska je pokušala da ospori Direktivu pred Sudom pravde EU, ali je presuda iz novembra 2025. godine potvrdila njenu validnost.

Direktiva je, prema istraživanju Eurofonda, podstakla nekoliko država članica da povećaju minimalac. Analitičari navode da su se vlade u prethodnim godinama fokusirale na zaštitu radnika od inflacije, a sada sve više pažnje posvećuju adekvatnosti minimalne zarade i unapređenju životnog standarda niskoplaćenih radnika.

Minimalna zarada u Srbiji u širem ekonomskom kontekstu

Minimalna zarada u Srbiji i dalje zaostaje za većinom članica EU, kako po iznosu tako i po kupovnoj moći. Međutim, rast minimalca u prethodnim godinama prati trend povećanja u regionu. Poreski i socijalni sistemi u EU stvaraju značajne razlike između bruto i neto minimalne zarade. U 2025. godini porez na minimalnu zaradu kretao se od manje od 5 odsto na Malti, u Belgiji i Luksemburgu, do više od 30 odsto u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji.

Kao rezultat, Kajcov indeks, koji meri odnos minimalne i prosečne zarade, povećao se u većini članica tokom poslednje decenije. To znači da su minimalne plate rasle brže od prosečnih plata u istom periodu. U Srbiji je povećanje minimalca takođe išlo u korak sa inflacijom, što je zaposlenima sa najnižim primanjima omogućilo očuvanje ili blagi rast kupovne moći u protekloj godini.

Transportni sektor Zapadnog Balkana zahteva promene zbog ograničenja boravka vozača, 50 vozača vraćeno sa granice u nedelju dana

Evropska komisija je saopštila da je registrovala više od 180 miliona ulazaka i izlazaka na oko 1.500 graničnih prelaza Šengenske zone. Ovo dolazi u trenutku kada prevoznici sa Zapadnog Balkana insistiraju na pronalaženju rešenja za ograničenja boravka profesionalnih vozača, što je u poslednjih nedelju dana dovelo do vraćanja više od 50 vozača sa granica. Na konferenciji u Briselu, portparol Evropske komisije Markus Lamert naglasio je da novi sistem ulaska i izlaska (EES) ne menja postojeća pravila, ali omogućava digitalizaciju kontrole i veću transparentnost kretanja na granicama.

Prevoznici sa Zapadnog Balkana zahtevaju promene pravila boravka u Šengenu, jer im je, zbog prirode posla, neophodno da u zoni ostanu duže od 90 dana u periodu od 180 dana. Trenutno važeće odredbe, koje važe i za turiste, ograničavaju njihov rad i ugrožavaju kontinuitet transporta robe. Kao rezultat, delegacije prevoznika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održale su proteste ispred sedišta delegacija Evropske unije u Beogradu, Podgorici, Skoplju i Sarajevu.

Problemi sa ograničenjem boravka i reakcija Evropske komisije

Prevoznici zahtevaju da se ili posebne vize izdaju profesionalnim vozačima ili da se broj dana boravka ne evidentira na isti način kao za turiste. Predsednik Udruženja Srbije za međunarodni transport, Neđo Mandić, izjavio je da će, ukoliko izostane odgovor Evropske unije, od 14. septembra početi neograničene proteste na svim graničnim prelazima. Međutim, ovoga puta izbegavaju blokadu teretnog saobraćaja prema državama Šengena, za razliku od protesta u januaru.

Portparol Markus Lamert rekao je: “EES ne uvodi nova pravila ili zahteve za dužinu kratkotrajnog boravka. Sistem omogućava bolje sprovođenje postojećih pravila, povećava bezbednost i digitalizuje kontrolu granica.” On je naveo da je do sada registrovano više od 180 miliona ulazaka i izlazaka, sa oko 60.000 odbijanja ulaska, uključujući više od 1.700 slučajeva koji predstavljaju bezbednosni rizik za Evropsku uniju.

Transportni sektor Zapadnog Balkana pod pritiskom

S obzirom na to da je u poslednjih sedam dana vraćeno više od 50 profesionalnih vozača sa granica Šengena, prevoznici upozoravaju na ozbiljne poslovne posledice. Ograničenja utiču na pravovremenu isporuku robe i konkurentnost transportnih firmi sa Zapadnog Balkana. U širem kontekstu, evropska pravila trenutno predviđaju mogućnost dugoročnih viza ili posebnih dozvola boravka samo za sportiste i umetnike na turnejama, dok se vozači ponekad tretiraju kao prekogranični radnici, ali samo u ograničenom broju slučajeva.

Uporedo sa tim, Evropska unija ostaje otvorena za dijalog o praktičnim rešenjima, ali neće menjati šengenska pravila u skorije vreme. Prevoznici iz regiona insistiraju na usklađivanju regulative sa realnim potrebama tržišta i održanju stabilnosti lanca snabdevanja. Do tada, problem ograničenog boravka profesionalnih vozača iz Zapadnog Balkana ostaje nerešen.