Bosna i Hercegovina beleži 35,72%, a Srbija 28,15% industrijskih računara pogođenih sajber incidentima tokom 2025. godine

Industrijski i energetski sektor u Srbiji i Bosni i Hercegovini suočavaju se sa značajnim porastom sajber napada, pokazuju podaci iz 2025. godine. Prema analizi kompanije Kaspersky prezentovanoj na Samitu energetike Trebinje – SET 2026, 35,72 odsto industrijskih računara u BiH i 28,15 odsto u Srbiji bili su izloženi malicioznim aktivnostima, što ove dve zemlje svrstava među najugroženije u istočnoj Evropi.

Stručnjaci ističu da industrijski sistemi u regionu Balkana, posebno u energetici, postaju sve češća meta napada zbog zastarele opreme, slabosti u lancima snabdevanja i nedovoljno segmentiranih mreža. Napadi su sve sofisticiraniji i često su prilagođeni lokalnim dobavljačima, jeziku i infrastrukturi, što dodatno komplikuje zaštitu industrijskih okruženja.

Bojan Antović, menadžer kompanije Kaspersky za zapadni Balkan, izjavio je: „Energetske kompanije u Srbiji i BiH danas rade u okruženju u kojem se IT i industrijski sistemi sve više povezuju. Ta digitalizacija donosi efikasnost, ali i nove bezbednosne rizike. Napadi više nisu samo globalni – sve češće su prilagođeni lokalnom jeziku, lokalnim dobavljačima i lokalnoj infrastrukturi.“

Analiza pokazuje da su Srbija i BiH na drugom i petom mestu po broju industrijskih računara sa blokiranim malicioznim objektima u istočnoj Evropi. Napadači sve češće koriste kompromitovane dobavljače, udaljeni pristup industrijskoj opremi i socijalni inženjering, posebno usmerene na zaposlene u energetskim i komunalnim sistemima.

Kaspersky preporučuje kontinuiranu procenu ranjivosti, redovne bezbednosne audite i specijalizovana rešenja za industrijska okruženja, kao i dodatnu obuku timova koji upravljaju OT i SCADA sistemima. Sajber bezbednost treba da postane deo operativne stabilnosti, a ne samo IT funkcija.

„Zaštita kritične infrastrukture u regionu mora biti zasnovana na realnim pretnjama koje vidimo na terenu. Lokalna relevantnost, saradnja sa industrijom i razumevanje regulatornog okvira ključni su za izgradnju otpornog energetskog sistema“, naglasio je Antović.

Na konferenciji u Beogradu, održanoj 25. marta, zaključeno je da pitanje više nije da li će kompanije biti meta napada, već koliko brzo mogu da prepoznaju i zaustave potencijalne pretnje, posebno imajući u vidu sve češću upotrebu veštačke inteligencije u sajber napadima.

Cene kerozina u Evropi skočile na 1.700 dolara po toni, rezervacije za Bliski istok pale 25 odsto

Avio-kompanije kao što je nemački Jurovings, deo Lufthanze, najavile su povećanje broja letova za 170 do kraja maja, čime će ponuditi oko 36.000 dodatnih sedišta, usled rasta potražnje za evropskim destinacijama nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Samo ka Majorki biće uvedeno oko 100 dodatnih letova sa nemačkih aerodroma, a tokom prvog vikenda školskog raspusta očekuje se prevoz oko 200.000 putnika.

Prema podacima Francuskog udruženja turističkih operatera (SETO), do kraja februara rezervacije za letnju sezonu na Bliskom istoku dostigle su gotovo 48 odsto ukupnog plana, ali su u prvoj nedelji marta rezervacije pale za 15 odsto, a naredne nedelje za 25 odsto. Španija je ostala najtraženija destinacija sa rastom rezervacija od 1,7 odsto, dok je Grčka zabeležila pad od 1,8 odsto, a Italija rast od 3,6 odsto. Francuska je imala rast od 15,2 odsto, a Maroko od 8,5 odsto. Egipat je prednjačio sa rastom od 51,9 odsto, Turska i Mauricijus su imali rast od 9,3, odnosno 12,2 odsto.

Zbog promenjenih geopolitičkih uslova, putnici se sve više okreću destinacijama u južnoj Evropi i Atlantskom okeanu, gde je rast interesovanja procenjen između 10 i 35 odsto. Popularnost beleže i Kanarska ostrva, Malaga, Napulj, Faro i Nica. Istovremeno, cene kerozina u Evropi porasle su na oko 1.700 dolara po toni, što je više nego dvostruko u odnosu na period pre američko-izraelskog napada na Iran.

Generalni direktor Lufthanze Karsten Špor izjavio je da kompanije neće moći da apsorbuju dodatne troškove, jer prosečan profit po putniku iznosi oko 10 evra. U azijskim ekonomijama koje zavise od nafte iz Ormuskog moreuza, uvedene su mere štednje energije i goriva. Šri Lanka je uvela četvorodnevnu radnu nedelju za deo javnog sektora i ograničenja u potrošnji goriva, dok je Egipat najavio promene radnog vremena prodavnica i restorana. Na Tajlandu je nestašica goriva smanjila broj taksija na aerodromu u Bangkoku, pa turisti duže čekaju prevoz.

Turistički sektor ocenjuje da je interesovanje za putovanja i dalje prisutno, ali putnici češće donose odluke u poslednjem trenutku, uz veću procenu bezbednosnih rizika. Sezona nije izgubljena, ali je znatno nestabilnija i zavisiće od međunarodnih političkih dešavanja.

Automatizovani sistemi generisali su rast od 187%, dok je agentic AI saobraćaj skočio 8.000% tokom godine

Kompanija Human Security objavila je da su botovi i sistemi veštačke inteligencije tokom 2025. godine prvi put nadmašili ljudske korisnike kao dominantan izvor internet saobraćaja. Prema izveštaju „State of AI Traffic“, automatizovani saobraćaj porastao je za 187% u periodu januar–decembar 2025, dok je AI i bot saobraćaj rastao gotovo osam puta brže od ljudskog. Analiza je realizovana na osnovu više od jednog kvadriliona internet interakcija na platformi Human Defense Platform.

Automatizovani sistemi, uključujući napredne jezičke modele kao što su ChatGPT, Claude i Gemini, sve više zamenjuju ljude u svakodnevnim digitalnim zadacima i procesima. Izvršni direktor Human Security, Stu Solomon, izjavio je: „Internet je izgrađen na pretpostavci da se sa druge strane ekrana nalazi čovek – ali ta pretpostavka se vrlo brzo menja.“

Najizraženiji rast beleži segment agentic AI, odnosno autonomnih AI agenata koji izvršavaju zadatke bez direktne ljudske kontrole. Saobraćaj koji generišu ovakvi sistemi, na primer OpenClaw, u 2025. godini je povećan za čak 8.000%. Ovi alati pretražuju internet, donose odluke i izvršavaju radnje samostalno, što značajno menja strukturu i dinamiku digitalnog ekosistema.

Izveštaj Human Security ukazuje i na metodološka ograničenja ove analize, jer podaci zavise od uzorka i načina identifikacije botova. Profesor informatike na Univerzitetu Indiana, Filippo Menczer, upozorava da ne postoji jedinstvena baza svih internet interakcija i da je identifikacija botova putem „user-agent“ oznaka često nepouzdana. Ipak, trendovi su jasni – mašine su postale dominantni korisnici mreže.

Izvršni direktor Cloudflare-a, Matthew Prince, naveo je da su botovi činili oko 20% internet saobraćaja pre pojave generativne AI, a sada se očekuje da će AI botovi definitivno nadmašiti ljudski saobraćaj najkasnije do 2027. godine. Ključni razlog za ovakav rast je „eksplozija generativne AI i njena gotovo nezasita potreba za podacima“.

Važno je napomenuti da automatizovani saobraćaj ne mora biti nužno štetan, jer uključuje i korisne funkcije poput AI pretrage rezultata, autofill opcija i digitalnih asistenata. Solomon ističe: „Podela na ‘mašine loše, ljudi dobri’ jednostavno više nije realna. Moramo naučiti da živimo u svetu gde mašine deluju u naše ime – i da izgradimo poverenje u taj sistem.“

Ovi podaci predstavljaju prelomni trenutak za digitalnu ekonomiju i otvaraju nova pitanja o kontroli, merenju publike i uticaju na medije, oglašavanje i poslovne modele.