Prinos na petogodišnje obveznice porastao sa 4,59 na 5 odsto, javni dug centralnog nivoa iznosi 4.600 milijardi dinara

Republika Srbija se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica, pri čemu je prinos investitorima povećan na pet odsto. Na aukciji su prodate petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije, prvobitno emitovane 28. jula 2023. godine, a dospevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto. Tržište je procenilo da je za privlačenje investitora potrebna viša zarada, pa je ponuđen prinos od pet odsto, što je za 0,41 procentnih poena više u poređenju sa prodajom iz iste emisije u maju, kada je prinos bio 4,59 odsto godišnje za obveznice u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Analizom ovogodišnjih aukcija iste hartije od vrednosti vidi se postepen rast prinosa: u januaru je iznosio 4,49 odsto, na februar i mart 4,55 odsto, u maju 4,59 odsto, a u junu pet odsto. Ključni razlog naglog rasta su pogoršani uslovi zaduživanja usled geopolitičkih poremećaja.

Fiskalni savet ističe da, pored nivoa javnog duga kao udeo u BDP-u, treba pratiti i troškove kamata. Srbija se zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU, izdvajajući za kamate 1,9 odsto BDP-a, dok je prosek EU 2,1 odsto, iako je javni dug Srbije približno upola manji od evropskog proseka.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za april, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u iznosilo je 41,5 odsto, dok je javni dug sektora države bio 41,9 odsto. Ukupan javni dug centralnog nivoa smanjen je za 17,1 milijardu dinara i krajem aprila iznosio je 4.600 milijardi dinara (39,2 milijarde evra). Emisija dve evroobveznice i jedne u dolarima, ukupno tri milijarde evra, nije evidentirana u aprilski izveštaj.

Do sada je tokom 2026. održano sedam aukcija državnih hartija od vrednosti, ukupnog obima 1,2 milijarde evra. Planirano je da država u ovoj godini zaduži 8,3 milijarde evra, a do maja je već emitovanjem obveznica obezbeđeno oko polovine tog iznosa.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine. Fiskalni savet ocenjuje da je i pored stabilnosti javnih finansija, prostor za fiskalnu politiku u srednjem roku uži nego što brojke sugerišu.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da je država postigla dogovor s mađarskim MOL-om o Naftnoj industriji Srbije.

Ministarka je vest objavila na svom instagram profilu u kome navodi da je posle dugotrajnih pregovora postigut kompromis.

– Danas smo uspešno zatvorili sva otvorena pitanja sa madjarskim MOL-om i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara (“shareholder agreement”) između Republike Srbije i MOL-a.Ono sto je dogovoreno izmedju Srbije i MOL-a, izmedju ostalog, je:

ukoliko Gaspromneft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56.15% udela u NIS-u, a američki OFAC odobri transakciju, država Srbija će kupiti dodatnih 5 odsto akcija u NIS-u sto će drzavi dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka za našu zemlju.

Što se rada Rafinerije u Pančevu tiče, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija nastaviti da radi kao i do sada sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima, kao u poslednje 4 godine pre uvodjenja američkih sankcija, kada je NIS odlično poslovao. Upravo ovakav rad Rafinerije, a neophodan da zadovolji srpsko tržište naftnih derivata, bilo je jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu i ponosna sam što smo uspeli da napravimo veoma važan i koristan dogovor za gradjane Srbije.

Članovi srpske strane u odboru direktora NIS-a imaće generalno veća ovlašćenja nego do sada u donošenju ali i blokiranju eventualno nepovoljnih odluka za Republiku Srbiju. Takav uticaj država Srbija nije imala od 2008.godine kada je NIS privatizovan.
Nastavljamo da radimo posvećeno na pronalaženju dugoročnog rešenja za kompaniju NIS, a usled uvodjenja američkih sankcija, za koje država Srbija, njena Vlada ili njeni gradjani nisu ništa krivi – napisala je ministarka.

Inflacija premašuje 4,5 odsto, evroobveznice od 2,9 milijardi evra unapred finansirale potrebe Srbije

Austrijska finansijska institucija Erste grupa podigla je prognozu privrednog rasta Srbije za 2026. godinu na 2,9 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodnu procenu iz marta. Prognoza rasta BDP za 2027. godinu ostala je nepromenjena i iznosi 4 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju analitičara ove banke.

Kako se navodi, revizija naviše posledica je dobrih rezultata u prvom kvartalu 2026. godine, snažnog rasta zarada i zategnutog tržišta rada, što zajedno podstiče domaću potrošnju. Dodatni impuls daju infrastrukturni i građevinski projekti vezani za Ekspo 2027, kao i solidan izvoz zahvaljujući stabilnoj proizvodnji automobila u fabrici Stelantis. Analitičari očekuju i pozitivan preokret kod zaliha u drugoj polovini godine, kada se razreši kompleksna situacija oko kompanije NIS.

Erste grupa upozorava na izvesno ubrzanje inflacije, koju pogone rast cena energenata i produženi sukobi na Bliskom istoku, dok cene sirove nafte tipa Brent ostaju za trećinu iznad predratnog nivoa. Prosečna inflacija u Srbiji za ovu godinu procenjuje se na oko 4 odsto, ali se očekuje da u drugoj polovini 2026. godine privremeno pređe gornju granicu cilja Narodne banke Srbije, koja iznosi 4,5 odsto. Na skok inflacije uticaće i efekat niske baze iz prethodne jeseni, kada su državne uredbe ograničile marže na hranu. Prema procenama, inflacija će se od septembra kretati između pet i šest odsto i zadržaće se na tom nivou do sredine 2027.

Javne finansije Srbije trenutno su stabilne, a uspešno izdavanje evroobveznica u iznosu od 2,9 milijardi evra krajem aprila unapred je obezbedilo finansiranje spoljnih potreba za 2026. godinu. Ovim je izbegnut rizik od novog zaduživanja na međunarodnom tržištu u drugoj polovini godine, u periodu mogućih predizbornih rizika i rasta troškova zaduživanja.

U izveštaju se navodi da će prema baznom scenariju Narodna banka Srbije zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto sve do kraja 2027. godine, a da se prvo smanjenje očekuje tek 2028. godine, pod uslovom stabilizacije cena energenata. Budžetski deficit Srbije biće na nivou oko tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz stabilan javni dug, zaključuju analitičari Erste grupe.