Broj postupaka nesolventnosti u regionu dostigao 46.161, dok Poljska beleži rast od 17,8 odsto
Prema najnovijoj studiji kompanije Coface, Srbija se tokom 2025. godine suočila sa rastom nesolventnosti preduzeća od 9,6 odsto, što je deo šireg trenda u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupan broj postupaka nesolventnosti u regionu povećan je za 0,26 odsto, sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. godini. Iako su inflacija i kamatne stope u regionu počele da opadaju, a tržišta energije pokazala znake oporavka, ova poboljšanja nisu bila dovoljna da obezbede ravnomeran oporavak poslovanja.
Na nivou zemalja, Poljska je zabeležila najveći rast nesolventnosti od 17,8 odsto, uglavnom zbog povećane upotrebe postupaka restrukturiranja. Slovenija je imala rast od 12,9 odsto, Srbija 9,6 odsto, Češka 8,7 odsto i Rumunija 3,8 odsto. Sa druge strane, Hrvatska je zabeležila pad nesolventnosti od 18,6 odsto, Slovačka 14,5 odsto, Litvanija 13 odsto, Letonija 7,4 odsto, Mađarska 6,6 odsto i Bugarska 6,2 odsto. Estonija je ostala stabilna sa rastom od 1,1 odsto.
Gledano po sektorima, najveći porast nesolventnosti registrovan je u proizvodnji, građevinarstvu i transportu. Ovi sektori su posebno osetljivi na promene uslova finansiranja i fluktuacije spoljne potražnje. I pored nižih kamatnih stopa i smanjenja inflacije, slabija mogućnost određivanja cena i odloženi efekti ranijih troškovnih šokova nastavili su da ugrožavaju likvidnost pre svega manjih firmi.
Izveštaj upozorava da je u 2026. godini malo verovatno da će stabilizacija biti održiva. Coface očekuje jačanje rizika nesolventnosti zbog novih energetskih šokova, što dodatno opterećuje domaćinstva i korporacije u regionu. Porast cena nafte i gasa već uzrokuje rast troškova ulaza, smanjuje marže i stavlja kompanije pred izazov prenosa povećanih troškova na tržište u uslovima slabe potražnje. Kao region koji je neto uvoznik energetskih proizvoda, zemlje Centralne i Istočne Evrope ostaju posebno izložene ovim rizicima.
Privremene mere poput ograničenja cena goriva ili sniženja poreza mogu doneti kratkoročno olakšanje, ali istovremeno povećavaju fiskalni pritisak i rizik od destabilizacije snabdevanja. Pored toga, rast nesolventnosti u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru regiona, povećava mogućnost negativnih efekata kroz trgovinske i lančane veze snabdevanja.
