Novi zakon uvodi obaveznu potvrdu o bolovanju od prvog dana, broj dana dugotrajnog bolovanja porastao 24,4 odsto u deset godina
Nemačka koaliciona vlada (CDU/CSU-SPD) najavila je ukidanje mogućnosti otvaranja bolovanja putem telefonskog poziva lekaru, uvodeći obavezu dostavljanja lekarske potvrde već od prvog dana izostanka s posla. Ova mera, koja ima za cilj smanjenje zloupotreba i troškova privremene nesposobnosti za rad, izazvala je snažne kritike, uključujući i one iz redova same vlasti, zbog mogućih negativnih posledica po zaposlene i poslodavce.
Prema finansijskoj analizi Krovnog saveza operativnih zdravstvenih osiguranja (BKK), sistem isplate naknada za bolovanje (Krankengeld), koji počinje tek od 43. dana neprekidnog izostanka, godišnje iznosi 21,6 milijardi evra. Više od četvrtine dana bolovanja odnosi se na dugotrajne izostanke, dok je broj dana dugotrajnog bolovanja u poslednjih deset godina porastao za 24,4 odsto.
Glavni uzroci rasta troškova su bolesti mišićno-koštanog sistema i teški psihički poremećaji, dok psihičke bolesti čine 5,4 odsto svih otvorenih bolovanja, ali u proseku traju duže od pet nedelja. Najčešći razlog izostanka i dalje su kratke respiratorne infekcije, koje, zbog svog trajanja, ne opterećuju finansijski sistem.
Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) brani ovu reformu tvrdeći da je njen cilj smanjenje ukupne stope bolovanja i sprečavanje zloupotreba. Ipak, Denis Ratke, predsednik radničkog krila CDU (CDA), upozorava da se ne sme stvoriti utisak da su “radnici lenji” i ističe da “bolesne radnike ne treba unapred stavljati pod opšti veo sumnje”.
Sindikalci i poslanici izražavaju bojazan da će nova pravila dovesti do toga da radnici, koji bi inače ostali kod kuće zbog blage prehlade jedan dan, sada moraju odlaziti u prepunu ordinaciju, gde će im lekari često otvoriti bolovanje na tri do pet dana. Takva praksa može dodatno povećati ukupne dane bolovanja u nemačkoj ekonomiji, suprotno očekivanjima reforme.
Aleksander Hofman, šef poslaničke grupe CSU-a, apeluje na kompromisno rešenje i fleksibilniji pristup, ističući da “niko ne bi trebao s visokom temperaturom i groznicom biti prisiljen stajati u redovima samo zbog potvrde”.
Podaci BKK-a ukazuju da pravi finansijski teret dolazi od dugotrajnih izostanaka, a ne od kratkotrajnih bolovanja, što otvara pitanje efikasnosti najavljenih mera i potrebu za dodatnim analizama uticaja na tržište rada i zdravstveni sistem.
