Inflacija u maju 3,5 odsto, međugodišnji rast BDP-a 3,2 odsto, kreditna aktivnost porasla 16,4%
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%) takođe zadržane bez promena, saopšteno je nakon sednice održane 9. jula 2026. Odluka je doneta na osnovu ostvarenog i očekivanog kretanja inflacije, kao i globalnih rizika koji mogu uticati na domaće ekonomske tokove.
Međugodišnja inflacija se i dalje kreće u ciljanom rasponu od 3±1,5%, a prema podacima za maj iznosila je 3,5 odsto. Taj rast inflacije uglavnom je posledica viših svetskih cena nafte i s tim povezanog rasta cena naftnih derivata u Srbiji. Negativni efekti su delimično ublaženi merama Vlade Republike Srbije, koje uključuju smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz domaćih rezervi. Istovremeno, cene hrane beleže pad od novembra 2025. godine, a u maju 2026. pad iznosi 1,5 odsto na međugodišnjem nivou. Tri meseca nakon isteka uredbe o ograničenju trgovačkih marži, nema većih promena cena proizvoda obuhvaćenih tim merama. U NBS ističu da, zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni, cene neprerađene hrane mogu dodatno uticati na usporavanje inflacije, dok se bazna inflacija drži oko gornje granice cilja.
Na međunarodnom planu, sukob na Bliskom istoku nastavlja da generiše globalnu neizvesnost, iako je u poslednje vreme došlo do privremenog smirivanja i pada cena nafte. Evropska centralna banka je u junu podigla referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na 2,25 odsto, nakon što je inflacija u evrozoni u maju dostigla 3,2 odsto, a potom pala na 2,8 odsto u junu. FED nije menjao raspon svoje referentne stope tokom juna. Većina centralnih banaka zadržava restriktivan pristup monetarnoj politici zbog neizvesnosti oko trajanja sukoba i normalizacije globalnih tokova.
Prema srednjoročnoj projekciji NBS iz maja, inflacija bi trebalo da uspori do septembra, a zatim može kratkoročno da pređe gornju granicu cilja zbog niske baze iz prethodne godine, ali se očekuje povratak u ciljani opseg do sredine 2027. godine, pod uslovom stabilizacije svetske cene nafte. Očekuje se da će restriktivna monetarna politika, smanjenje troškovnih pritisaka iz inostranstva i usporavanje rasta realnih zarada doprineti daljem smanjenju inflacije tokom naredne godine.
Realni sektor takođe beleži povoljna kretanja. Prema Republičkom zavodu za statistiku, u prvom tromesečju 2026. ostvaren je međugodišnji rast BDP-a od 3,2%, što je za 0,2 procentna poena više od preliminarnih procena. Rast su predvodili uslužni sektori i poljoprivreda, dok je u aprilu i maju zabeležen oporavak prerađivačke industrije i rast prometa u trgovini na malo i turizmu. Izvoz pokazuje otpornost uprkos smanjenoj tražnji iz EU i regiona, zahvaljujući diversifikaciji i stranih direktnim investicijama. Kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu porasla je 16,4% u maju na godišnjem nivou.
NBS navodi da će i dalje voditi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje stabilnosti deviznog kursa. Izvršni odbor će svoje odluke prilagođavati na osnovu novih podataka i njihovog uticaja na inflaciju, a u slučaju jačih sekundarnih efekata rasta svetske cene nafte NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima.
