Bazna inflacija dostigla 4,5 odsto, cene energenata porasle 10,3 odsto na godišnjem nivou
Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,5 odsto u maju, što predstavlja ubrzanje u odnosu na april kada je iznosila 3,3 odsto, objavila je Narodna banka Srbije pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku. Glavni razlog povećanja inflacije je nastavak rasta cena naftnih derivata, dok su cene hrane imale gotovo neutralan uticaj na mesečnu inflaciju.
Na mesečnom nivou, potrošačke cene su porasle za 0,3 odsto, pri čemu su najveći doprinos dale cene proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, kao i cene naftnih derivata. Unutar prehrambenih proizvoda, cene neprerađene hrane su u maju snižene za 0,6 odsto, pre svega zbog nižih cena svežeg povrća i mesa, dok su cene prerađene hrane porasle za 0,4 odsto. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića niže su u proseku za 1,5 odsto.
Rast cena u okviru bazne inflacije na mesečnom nivou iznosio je 0,4 odsto, a tome su gotovo podjednako doprinele cene proizvoda i cene usluga. Na godišnjem nivou, bazna inflacija je nastavila relativno stabilno kretanje i u maju je iznosila 4,5 odsto.
Cene energenata su, pod uticajem rasta cena naftnih derivata, na mesečnom nivou povećane za 0,8 odsto, dok je međugodišnji rast u maju ubrzao na 10,3 odsto.
Prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, inflacija bi do septembra trebalo da ostane u granicama cilja, a da se potom, krajem godine i početkom naredne, privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja zbog više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine kada su marže u trgovini bile ograničene na 20 odsto. Uz pretpostavku da je energetski šok privremen, inflacija bi sredinom 2027. trebalo da se vrati u granice cilja i da u njima ostane do kraja perioda projekcije.
